TAJNE BEOGRADSKIH ULICA KOJE MALO KO ZNA Zašto Obilićev venac skreće pod pravim uglom, a Terazije imaju oblik elipse: Ova priča će vas FASCINIRATI!

Oblici ulica kao što su Obilićev venac i Terazije rezultat su bivših utvrđenja i starih infrastrukturnih potreba grada

Skadarlija je poznata boemska ulica, ali je njen zlatni period trajao kraće nego što se misli

Beograd kojim svakodnevno prolazimo čuva mnogo više od onoga što primećujemo na prvi pogled. U njegovim ulicama, trgovima i starim nazivima ostali su tragovi različitih epoha, nekadašnjih stanovnika i načina života koji su oblikovali prestonicu.

Samo njena najstarija opština, Stari grad, samo jezgro Beograda predstavlja prostor na kojem se odvijao razvoj Beograda sve do prve polovine 19. veka, pre nego što je grad počeo značajnije da se širi izvan tih granica i krije brojne tajne.

“Neke ulice imaju relativno kratku istoriju i ne toliko zanimljivu. Neke druge, koje nam danas izgledaju starije, su zapravo prilično nove. Recimo, Strahinjića bana ne postoji duže od 150 godina. Znači, one su praktično nastale u onoj velikoj rekonstrukciji Beograda u drugoj polovini 19. veka, gde su brisani stari turski sokaci i postavljene široke ulice evropskog izgleda”, objašnjava pisac Vladimir Dolović, autor knjige “Ulice starog Beograda”.

Među najstarijim ulicama: Karađorđeva i Pariska

Među najstarijima su, objašnjava, one koje su nastale pod uticajem samog geografskog položaja, jer njihov pravac nije mogao lako da bude promenjen.

“Jedan primer takav je Karađorđeva ulica, koja se prosto nalazi na mestu koje je, s jedne strane, pritisnuto rekom Savom, a s druge strane, onim vrlo oštrim odsekom koji se spušta sa Kosančićevog venca, tako da je ona uvek morala da bude na tom mestu, nije mogla da se pomera negde drugde“, kaže Dolović.

Isto važi i za Parisku ulicu, koja je ucrtana u jednoj mapi grada iz 17. veka.

“Za Parisku možemo da tvrdimo da je ona na tom mestu bila još i u rimsko vreme i kasnije“, ističe pisac.

Zašto Terazije imaju oblik elipse

Neobičan oblik pojedinih beogradskih ulica nije slučajan. Često je posledica nekadašnjih utvrđenja, prirodnog terena ili načina na koji su ljudi koristili određeni prostor.

“Obilićev venac kod hotela ‘Majestic’ skreće pod pravim uglom zato što se tu nekada nalazio jedan od bastiona koji su opkoljavali beogradsku varoš. Ista onakva, ili vrlo slična utvrđenja kakva se danas nalaze na Beogradskoj tvrđavi, su se nekada nalazila i oko varoši. Jedna od glavnih kapija takozvana Virtemberška ili Stambol kapija, nalazila se na Trgu republike, pa su se tu otprilike prostirale i te zidine, tako da je Obilićev venac dobio taj jedan svoj, za naše uslove, dosta neuobičajen izgled”, kaže Dolović.

Terazije, sa druge strane, svoj elipsoidni oblik duguju nekadašnjem vodovodnom sistemu.

Oko česme je bilo potrebno obezbediti širi prostor jer su se tu zaustavljali ljudi koji su ulazili u Beograd ili iz njega izlazili. Među njima su bili i seljaci i stanovnici varoši, koji su na tom mestu napajali stoku, volove i konje.

Skadarlija i kratko zlatno doba boemije

Jedna od najčuvenijih beogradskih ulica, Skadarska, današnji izgled dobila je s kraja šezdesetih godina 20. veka, kada su gradske vlasti, na inicijativu ljudi poput arhitekte Uglješe Bogunovića, odlučile da sačuvaju ulicu koja je počela da gubi svoj identitet.

U to vreme Skadarska ulica pretvorena je u prvu pešačku zonu u Beogradu, sa namerom da se sačuvaju stara kaldrma i sećanje na boemski život po kojem je postala poznata.

Dolović, međutim, ukazuje na to da je boemsko zlatno doba Skadarlije trajalo mnogo kraće nego što se obično misli – možda svega dvadesetak godina.

“Već u međuratnom periodu ljudi se žale što nema više tog boemskog duha, nema više tih starih glumaca, novinara, koji se tu okupljaju. Šezdesetih godina je Grad Beograd to prepoznao i odlučio da Skadarsku ulicu pretvori u prvu pešačku zonu u Beogradu i ožive taj stari boemski duh”, kaže Dolović, podsećajući da je stara kaldrma, nažalost, u jednom delu promenjena pre nekoliko godina.

Izvor/ Saznaj više: blic.rs