Psi tačno znaju šta rade kada vas gledaju „psećim očima“

Većina vlasnika ljubimaca verovatno zna kako je to kada popustite pred onim „psećim“ pogledom, bez obzira na to koliko je pas star. Kada vas ljubimac pogleda sa onim podignutim obrvama i tužnim izrazom, teško je da ga ne počešete s ljubavlju ili mu ne date neki mesnati zalogaj. I zašto biste odoleli, vi i vaš krzneni prijatelj ste za ovaj trenutak pripremljeni hiljadama godina evolucije, kako pokazuje sve veći broj istraživanja bioloških antropologa poput En Barouz.

„Psi su naši najbliži saputnici“, kaže ona. „Kao vrsta nisu nam blisko srodni, ali žive sa nama, rade sa nama, brinu o našoj deci i našim domovima. Zato sam mislila da će mi proučavanje različitih strana veze između psa i čoveka pomoći da razumem ljudsku evoluciju i poreklo čoveka.“

Od pogleda koji razoružava do laveža koji uzbunjuje, Barouzova i njeni saradnici sa Univerziteta Dukejn u Pitsburgu istražuju kako su psi evoluirali da se izražavaju i tako zasluže titulu najboljeg čovekovog prijatelja. Istraživačka grupa koristi detaljan anatomski pristup kako bi razumela kako su psi i njihovi divlji rođaci, vukovi, razvili različite osobine, poput izraza lica i glasanja. Barouzova je 5. aprila na godišnjem skupu Američkog udruženja za anatomiju u Filadelfiji predstavila preliminarne podatke iz najnovijih studija laboratorije o mišićima lica kod pasa. Ove osobine su ujedno mali prozori u evolucionu istoriju i pasa i ljudi.

„Priča o psima je priča o ljudima“, kaže ona. „Pomaže nam da razumemo kako smo stigli dovde i šta smo radili kada je reč o tehnologiji i društvenom ponašanju tokom hiljada godina.“

Drevna veza između ljudi i pasa može antropolozima da otkrije mnogo i o evoluciji čoveka, kaže Barouzova. Vreme kada se to dogodilo je i dalje sporno, ali pre otprilike 15.000 do 35.000 godina rani Homo sapiens u delovima Evrope i Sibira počeo je da menja odnos sa lokalnim populacijama vukova. Po jednoj teoriji, nekoliko hrabrijih vukova počelo je zajedno sa ljudima da lovi veću divljač, što je donelo veći uspeh i jednima i drugima. Po drugoj, nomadi su ostavljali ostatke ulovljenih životinja kojima su se vukovi hranili, pa su se oni vremenom pripitomili, mada su naučnici o ovom tumačenju mnogo raspravljali. „Moglo bi da bude i nešto potpuno drugačije, ali glavne hipoteze kažu da je hrana na neki način imala ulogu“, kaže Barouzova. Posmatranje evolucije pasa u kontekstu ovih hiljadama godina starih odnosa može da pokaže kako su ljudski preci živeli i preživljavali u prošlosti.

„Psi su daleko najranija vrsta koju su ljudi pripitomili“, kaže Barouzova. „Uopšteno, bolje razumevanje pasa pomoći će nam da bolje razumemo sebe i odakle potičemo.“

Barouzova je odlučila da se usredsredi na to kako psi komuniciraju sa ljudima putem lica, što je, kako kaže, retka osobina između vrsta koje nisu srodne. Na to ju je podstakao raniji rad na proučavanju mišića lica kod primata. Šimpanze su pokazale da razumeju izraze lica drugih pripadnika svoje vrste, slično kao što se ljudi oslanjaju na lica da bi dobili nagoveštaje o situaciji. Barouzova je 2019. godine odlučila da potraži slične signale između ljudi i pasa i da ih uporedi sa vukovima.

„Znali mi to ili ne, psi i ljudi stalno gledaju jedni drugima u lice i pokušavaju da razumeju šta onaj drugi oseća i šta namerava“, kaže Barouzova. „Zato nam izraz lica služi kao merilo za razumevanje odnosa između pasa i ljudi.“

Ranija istraživanja su pokazala da psi umeju da pročitaju izraze ljudskog lica i da na njih reaguju, pa čak i da usklade svoje emocije sa našim. „Psi nas veoma pažljivo posmatraju, delom na osnovu našeg pogleda i govora tela, ali i na osnovu zvukova koje proizvodimo i mirisa koje ispuštamo“, izjavila je 2021. godine za National Geographic Monik Udel, stručnjakinja za ponašanje životinja i vanredna profesorka nauka o životinjama na Državnom univerzitetu Oregon u Korvalisu. Još jedna studija objavljena u julu 2021. u časopisu Current Biology pokazala je da štenci pasa ostvaruju više kontakta očima sa ljudima nego vučići, čak i kada su vučići odgajani uz ljude gotovo od rođenja.

Evolucione razlike mogle bi da se objasne finim mišićima lica kod vukova i pasa. Barouzova je sa saradnicama Julijane Kaminski i Bridžit Voler otkrila da veliki broj rasa pasa ima izražene mišiće oko oka koji podižu obrvu. Vukovi koje su proučavale nisu imali tu osobinu. To ukazuje na to da su ljudi, dok su pripitomljavali vukove, birali jedinke prijateljskijeg ponašanja i osobina, poput ubedljivog podizanja obrva ili manjih zuba i njuški. Otkako je objavila ove rezultate, Barouzova nastavlja da prikuplja podatke o drugim mišićima koji upravljaju izrazima lica, poznatim kao mimični mišići.

„Poznajemo izraze lica pasa, ali zapravo ne znamo kako njihovi mišići rade tokom samih kontrakcija“, objašnjava ona. Ljudi na licu uglavnom imaju brza mišićna vlakna, ali imaju više sporih vlakana nego šimpanze, verovatno delom zbog oblikovanja glasova u govoru, kaže Barouzova. Njena grupa trenutno primenjuje isto razmišljanje i metodologiju na mišiće pasa i vukova, posmatrajući koliko brzih i sporih vlakana upravlja trajanjem i brzinom kontrakcija. Brza vlakna omogućavaju spontanije pokrete, ali se i brže zamaraju, kao kada se dugo smešite. Sporim vlaknima treba više vremena da počnu da se skupljaju, ali su izdržljivija, kao kod dugog hodanja ili trčanja.

Izvor/ Saznaj više: popsci.com