Afantazija – neki ljudi ne mogu da zamisle sliku dok su budni, ali je vide u snu

Setite se lica nekoga koga dobro poznajete. Većina ljudi lako dočara njegov osmeh ili način na koji mu kosa pada preko čela. Kod nekih se to poznato lice nikada ne pretvori u sliku u glavi, koliko god se trudili.

Kad zaspu, stvari mogu da se promene. U snovima im se pojavljuju lica i mesta, iako ih tokom dana ne mogu namerno da prizovu. Ostaje otvoreno šta omogućava da se te slike jave baš u snu.

Nemogućnost da se slike prizovu po želji naziva se afantazija. Studija objavljena u časopisu Scientific Reports bavila se snovima ljudi koji je imaju i pokazala da se veza između budne mašte i sanjanja dosta razlikuje od osobe do osobe.

Istraživači nisu stali na slikama. Pitali su i za zvukove, mirise, ukuse, dodir, osećaj pokreta i unutrašnji govor, odnosno doživljaj da reči čujete u sebi. Pojedini učesnici opisali su slične čulne utiske u snu i u budnom zamišljanju. Drugi su u snovima imali osećaje koje danju ne mogu svesno da izazovu.

Sve je počelo lično. Dvoje autora, Derek Arnold i Loren Bujer sa Univerziteta Kvinslend u Australiji, ceo život ima afantaziju. Njihovi snovi se ne podudaraju, a svako od njih je primetio da ono što oseća u snu odgovara onome što može da zamisli tokom dana.

Ranije su već pisali o tome koliko se njihova mašta razlikuje. Arnold može da zamisli zvuk, a Bujer dodir. Nijedno od njih ne može voljno da stvori sliku u glavi. Zajedno sa Merlinom Moncelom sa Univerziteta u Bonu ispitali su kako ovi doživljaji izgledaju kod većeg broja ljudi.

Analizirani su odgovori 205 osoba iz onlajn upitnika. Prema rezultatima merenja vizuelne mašte, 84 učesnika svrstana su u grupu sa vizuelnom afantazijom, a 121 u kontrolnu grupu.

Učesnici su razmišljali o situacijama koje mogu da probude različita čula, recimo o nekom druženju kojeg se sećaju. Ocenjivali su utiske koje su pritom imali i odgovarali na pitanja o svakodnevnim navikama, poput toga da li u sebi uvežbavaju razgovor ili zamišljaju kako će se neki pokret osetiti. Naveli su i koliko često im se pojedina čula javljaju u snovima, uz mogućnost da kažu da nisu sigurni.

Među ljudima sa afantazijom, 46 odsto je reklo da u snovima uvek vidi slike. Oko 8 odsto ih nikada nema. U kontrolnoj grupi niko nije naveo da sanja bez slika.

Kod grupe sa afantazijom istraživači nisu našli dokaz da jača vizualizacija na javi ide uz češće vizuelne snove. Veza je bila uočljivija kod zvukova i unutrašnjeg govora. Ko je ove doživljaje češće imao u snu, obično ih je češće imao i budan, mada su te povezanosti uglavnom bile slabe do umerene.

Osobe sa afantazijom koje u snovima često čuju zvukove i razgovore češće su navodile da i u svakodnevici koriste zamišljene zvuke i unutrašnji govor, na primer kad pre nego što progovore u glavi prođu kroz ceo razgovor. Kroz sva tri upitnika učesnici su bili dosledni u proceni koliko se njihova budna mašta poklapa sa snovima. Jedni su iznova opisivali veliko poklapanje, drugi ozbiljne razlike.

Zašto bi neki osećaj bio dostupan u snu, a ne i na zahtev tokom dana, i dalje nije poznato. Jedno moguće objašnjenje tiče se saradnje delova mozga zaduženih za maštu. Autori pretpostavljaju da teškoće u usklađivanju te aktivnosti kod nekih ljudi traju i tokom sna, dok se kod drugih menjaju.

Poređenje moždane aktivnosti kod ljudi sa različitim iskustvima moglo bi da proveri tu ideju. Takvo istraživanje bi otkrilo i da li isti procesi stvaraju zamišljene utiske na javi i u snu.

Studija nije merila rad mozga, pa ovo objašnjenje ostaje neprovereno. Nalazi se oslanjaju na to kako učesnici opisuju svoja iskustva i koliko pamte snove. Ljudi sa afantazijom su češće bili nesigurni da li se neki osećaj zaista javio dok su spavali. U grupi su se, pored onih koji tvrde da slike u glavi uopšte nemaju, našli i oni sa slabom vizuelnom maštom.

Buduća istraživanja sna mogla bi da priđu samom doživljaju tako što bi budila učesnike odmah posle sanjanja i pitala ih šta pamte.

Pojedini ljudi sa afantazijom u snu vide slike i čuju zvuke koje budni ne mogu da prizovu. Kod drugih, utisci kojih nema u budnoj mašti izostaju i iz snova.

Izvor/ Saznaj više: sciencealert.com