RASPISANI IZBORI NA SEVERU KiM U opticaju tri scenarija za rešenje krize, od jednog bi Prištinu ozbiljno mogla da ZABOLI GLAVA

Sve ovo dovelo bi do toga da institucije na KiM ponovo profunkcionišu, ali se nameće pitanje da li je uopšte ovakav razvoj događaja moguć? Štaviše, “u igri” nisu samo ovi, već još dva scenarija koja bismo na KiM u narednom periodu možda mogli da vidimo.

1) Totalni bojkot izbora

Čim su podneli ostavke gradonačelnici četiri opštine na severu Kosova (Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić) postavilo se pitanje kako će funkcionisati do daljnjeg ove lokalne samouprave i da li će dobiti novu vlast?

Ako se ima u vidu u kakvoj situaciji su raspisani izbori, najrealniji ishod, ako uopšte do njih dođe, biće bojkot od strane ogromne većine Srba. Da bi upravo to moglo da se desi, sugeriše ono što se u ove četiri opštine prethodnih dana može vodeti – grafiti sa natpisom “otpor na svakom koraku”.

Da su tenzije u vezi sa preregistracijom velike moglo se videti i prethodnih nedelja kada je zapaljeno nekoliko automobila, kako sa RKS tako i sa srpskim tablicama.

Zbog svega toga teško je i zamisliti da bi na eventualnim izborima 18. novembra bilo koja lista koja će predstavljati Srbe izaći na izbore, a upitno je i da li bi građani na njih izašli.

2) Neke stranke ipak izlaze?

Praktično svi Srbi koji su se odrekli vlasti u prištinskim institucijama na severu Kosova su predstavnici ubedljivo najjače stranke tamo – Srpske liste, koja je već saopštila da će izbore bojkotovati.

Ako bi oni zajedno sa predstavnicima Srpske liste odlučili da bojkotuju izbore 18. decembra, postavlja se pitanje šta bi bilo sa ostalim srpskim strankama i da li bi one u tome videli priliku da dođu na vlasti?

Spekulisalo se da bi na birališta mogli da izađu Partija kosovskih Srba čiji je predsednik Aleksandar Jablanović i Progresivno demokratska stranka na čelu sa Nenadom Rašićem. Međutim, i Jablanović i Rašić su bili na sastanku sa Vjosom Osmani na kome su obojica zatražila da se izbori odlože jer, kako kažu, nije trenutak za njih.

Ako bi se pak predomislili ili oni, ili se za izbore odluče i neke druge stranke, to bi moglo da dovede do formiranja novih vlasti u ovim opštinama.

3) Srpska lista se vraća u institucije

Treći scenario koji bi mogao da se pretvori u realnost, pa čak i pre izbora 18. decembra, je onaj po kome se Srpska lista vraća u institucije. Njihovi zahtevi su jasni: Formiranje ZSO i odlaganje roka za preregistraciju tablica.

Druga varijanta je da Srpska lista izađe na izbore zakazane za decembar i, s obzirom na popularnost koju ima na severu KiM, osvoji sve opštine, što je bio i ranije slučaj.

– Sve će zavisiti od toga da li će i kako biti rešen problem preregistracije vozila. Ako do 21. novembra uz posredovanje međunardone zajednice Beograd i Priština postignu neki dogovor moguće je pomeriti stvari sa krizne tačke. Rasplet oko tablica uticaće i na rasplet oko izbora. Ako Kurti ne povuče odluku o preregistraciji, mogući su i veći protesti na severu Kosova, pa čak i blokade saobraćajnica – kaže za “Blic” direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov.

Institucionalnu krizu na Kosovu izazvala je vlada u Prištini koja je ignorisala zahteve Zapada i odlučila na silu da sprovede preregistraciju vozila na RKS tablice. U toj nameri nije htela ni da odloži rok za preregistraciju vozila, već je od 1. novembra počela da uručuje opomene svim vlasnicima automobila koji nemaju RKS tablice, a najavila je i da će od 21. novembra novčano kažnjavati sa po 150 evra sve koji ne urade preregistraciju.

To, i neformiranje ZSO na šta se Priština obavezala Briselskim sporazumom, bio je razlog da svi Srbi sa severa napuste prištinske institucije, od administracije do policije.