Zašto klima miriše kada je uključite i šta vam time zapravo poručuje

Skoro svako je to doživeo. Prvi topao dan, uključite klimu posle nekoliko meseci mirovanja i iz nje krene miris koji podseća na vlažan podrum, na staru krpu, ponekad na sirće. Traje minut ili dva, pa oslabi, pa se čovek navikne i zaboravi na njega do sledećeg puta. Upravo to navikavanje je problem, jer taj miris nije hir uređaja niti nešto što ide uz godine korišćenja. To je poruka, i to prilično jasna, o tome šta se nalazi unutar unutrašnje jedinice i šta taj uređaj svakog dana raspršuje po prostoriji u kojoj spavate i radite.

Da bi se razumelo odakle miris dolazi, treba znati jednu stvar o tome kako klima uopšte radi. Uređaj ne stvara hladan vazduh, on iz prostorije izvlači toplotu. Vazduh iz sobe ventilator gura preko isparivača, dela unutrašnje jedinice koji je hladan, i tu se dešava ono što svi znamo sa hladne flaše vode izvađene iz frižidera. Vlaga iz vazduha se kondenzuje i skuplja na lamelama isparivača. Ta voda odlazi u posudu i dalje kroz odvod napolje, ali površine ostaju vlažne skoro sve vreme dok uređaj radi. Istovremeno, kroz iste te lamele prolazi sav vazduh iz prostorije, sa prašinom, polenom, česticama masnoće iz kuhinje, dlakom kućnih ljubimaca i svim ostalim što lebdi po sobi. Kada se prašina i stalna vlaga nađu na jednom mestu, u mraku i bez provetravanja, dobija se sredina u kojoj se bakterije, gljivice i buđ razvijaju bez ikakvog otpora. Miris koji osetite je nusproizvod tog razvoja i on je siguran znak da se u uređaju nakupio sloj koji tu nema šta da traži.

Zašto pranje filtera to ne rešava

Prva reakcija većine ljudi je da izvade filtere, operu ih pod mlazom vode, osuše i vrate. To je korisno i treba to raditi na svakih nekoliko nedelja tokom sezone, ali ako je miris već tu, filteri su najmanji deo priče. Filter zaustavlja krupniju prašinu, a ono što pravi problem nalazi se iza njega, na lamelama isparivača, u turbini koja gura vazduh i u samom kućištu jedinice. Turbina je posebno zahvalno mesto, jer se na njenim krilcima godinama taloži sitna mast pomešana sa prašinom, u sloju koji se ne skida ničim što se sipa iz sprej boce.

Zato ozbiljno čišćenje podrazumeva rasklapanje unutrašnje jedinice i dubinsko pranje isparivača, turbine i plastike, uz sredstvo koje razgrađuje naslage i uz dezinfekciju površina. U struci se to najčešće naziva veliki servis klima uređaja i razlikuje se od redovnog godišnjeg održavanja upravo po tome što se jedinica otvara. Uređaji u domaćinstvima sa kućnim ljubimcima, u stanovima gde se puno kuva i prži, u lokalima i ordinacijama, kao i oni u prašnjavim sredinama uz prometne ulice, traže takvo čišćenje češće od ostalih. Sve dok naslaga stoji na isparivaču, sprejevi i osveživači samo prekrivaju miris na kratko i ništa ne menjaju.

Kada miris nije jedini simptom

Vredi obratiti pažnju na to šta se još dešava sa uređajem u istom periodu, jer miris retko dolazi sam. Ako je klima počela slabije da hladi, ako radi duže nego ranije da bi postigla istu temperaturu i ako je račun za struju porastao bez promene navika, u pitanju je ista stvar iz drugog ugla. Zaprljan isparivač smanjuje protok vazduha, uređaj mora duže da radi, a sve to opterećuje kompresor. Kod takvih uređaja čišćenje često vraća hlađenje na nivo koji vlasnik nije video godinama.

Ako iz unutrašnje jedinice uz miris počne i da kaplje voda, priča je nešto drugačija. Odvod kondenzata se vremenom zapuši istim onim naslagama i algama iz posude, voda nema kuda i vraća se u prostoriju, po zidu i po podu. To se rešava odgušenjem i pranjem odvodnog sistema i spada u popravku klime, jer ako se pusti, vlaga počne da pravi štetu na zidu, a u težim slučajevima dođe i do kvara na elektronici unutrašnje jedinice.

Postoji i treći scenario, u kome uz sve navedeno hlađenja praktično nema, a bakarna cev na spoljnoj jedinici se hvata ledom. Tada čišćenje neće pomoći, jer je uzrok drugačiji. Rashladni fluid je pao ispod radnog nivoa i sistem radi na granici. Tu je potrebno merenje pritiska, pronalaženje mesta curenja i punjenje klima gasom po propisanoj proceduri, o čemu vredi reći nekoliko reči, jer se oko toga plete najviše nesporazuma.

Gas nije potrošni materijal

Rashladni fluid, koji se u svakodnevnom govoru zove freon, kruži zatvorenim sistemom i ne troši se. U ispravno montiranom i zaptivenom uređaju on ostaje na istom nivou godinama. Ako ga nema dovoljno, negde postoji propuštanje, najčešće na holenderima, na spojevima bakarne instalacije ili na mestu gde je cev loše obrađena prilikom montaže. Zbog toga dopuna klima gasom nije stavka redovnog održavanja i nije nešto što bi trebalo raditi svake sezone. Ako se doliva svake godine, znak je da niko nije potražio uzrok.

Ispravan postupak ima svoj redosled. Prvo se meri pritisak i utvrđuje koliko fluida nedostaje, zatim se traži mesto curenja, spoj se sanira, sistem se vakuumira da bi se iz njega izvukli vazduh i vlaga koji oštećuju kompresor, i tek se onda puni tačno onom količinom i onim tipom gasa koji je proizvođač predvideo. Stariji uređaji rade na R22, koji se povlači iz upotrebe, dok noviji koriste R410A ili R32, a ti se tipovi ne mešaju ni pod kojim uslovima.

Zašto je vredno reagovati na vreme

Miris iz klime lako je posmatrati kao sitnu neugodnost, nešto što se otrpi prvih pet minuta. Za osobe sa alergijama, za male decu i za one sa astmom to ipak nije sitnica, jer uređaj taj vazduh raspršuje po celoj prostoriji svaki put kada se uključi. Uz to, sve što stoji iza mirisa nastavlja da radi protiv samog uređaja, kroz veću potrošnju struje i kroz opterećenje kompresora, koji je najskuplji deo celog sistema i čija zamena kod većine aparata za domaćinstvo košta približno koliko i nov uređaj.

Najbolje vreme za sve ovo je proleće, pre nego što stignu prvi pravi vrućine. Uređaj tada može mirno da se otvori, opere i proveri, a ako se pokaže da nešto ne valja, ima vremena da se reši pre nego što klima zaista zatreba. Uređajima koji zimi rade i u režimu grejanja provera se preporučuje dva puta godišnje, jer oni praktično nemaju sezonu mirovanja. Sve u svemu, kada klima počne da miriše, ona ne kvari raspoloženje bez razloga. Ona traži da je neko otvori i pogleda.