VOZOVI SU VUKANOVI PRIJATELJI Mališan iz Užica dočekuje i ispraća železničke kompozicije, omiljene igračke su mu lokomotive i vagoni, mašinovođe zove kolegama

A četvorogodišnjeg Vukana Sinđića iz Užica interesuju samo vozovi.

– Mašinovođa – kao iz topa odgovara mališan kad ga pitaju šta će biti kad poraste.

Teško je shvatiti dečakovu opsednutost vozovima, železnicom uopšte, dok mu ne kročiš u sobu čiji pod su zaposele pruge, lokomotive, vagoni, iz čijih korpi za igračke „prelivaju“ vozovi. Usput i čuti priču bistrog, vaspitanog klinca i njegovih roditelja. Majka Ivana i otac Bojan Sinđić nemaju drugo objašnjenje o Vukanovoj ljubavi nego da je sve počelo kada mu je prababa kupila vozić za drugi rođendan.

– Moja majka je ceo radni vek provela na železnici, ali kao administrativni radnik, i teško da je ona ta koja ga je privukla vozovima – kaže Bojan.

Kad se crta – Vukan crta vozove, isključivo u reklamnim sveskama Železnice Srbije. Kad je u vrtiću bio maksembal – odenuo se kao otpravnik, pride i na sebe navukao maketu lokomotive. Dok se igra Vukan na glavi nosi železničarsku šapku, a u ruci znak za regulisanje saobraćaja koje mu je poklonio penzionisani mađinovođa.

Kad se dohvati kockica – slaže ih u vozove . Kad uzme autiće – ređa ih kao vagone. Vukan vozove pravi od slamčica, privezaka, magneta, svačega što mu padne pod šake. Omiljena „slikovnica“ mu je časopis „Pruga“, informator o radu Želenice.

Kad mu se gleda crtać – traži „Tomasa“ ili neki drugi sa vozovima.

– Mašinista pos’o zna, na ložača računa, oganj žari, “ćira” puhće, iz dimnjaka vatra suče – otpevao nam je Vukan stihove o “Šarganskoj osmici”.

Kad sluša muziku – traži pesme, pozdrazumeva se o čemu. “Ivin voz” je odavno savladao. Vozove zove prijateljima, a mašinovođe kolegama.

– “Ćira” je dobar, ali je spor i ispušta crni dim zato što je star. Jedan “ćira” ima u Mokroj Gori, a drugi u Požegi. “Soko” je najbolji i može da ide sto na sat. U putničkim vozovima se voze putnici, a u teretnim ugalj i bezobrazna deca. Preko pruge ne sme da se prelazi! Voz kada dođe u stanicu, teta izađe iz kućice i svirne u pištaljku i pokaže mu znak da stane. Pruge se prave od šina i pragova – dovoljno zna dečak za svoje godine.

Znaju i roditelji za “caku” kad se Vukanu ne sviđa ručak. Samo kažu “mašinovođe sve jedu i moraju dobro da jedu” i sin im odmah prijanja za tanjir. Na železničkoj stanici u Užicu uvek stoji lokomotiva, ona rezervna za slučaj da zatreba da omeni pokvarenu, a dečaku je objašnjeno da ona ne vuče vozove jer nema snage zato što nije dobro jela.

– Izlaske napolje sa njim prilagodili smo redu vožnje, i putničkom i teretnom, koji smo uz Vukana morali da naučimo. Pod obavezno je da dođemo na stanične perone da bi on dočekao i ispratio kompozicije. Maše im i viče: “Zdravo, prijatelju”. Kad voz zamanke iza krivine, u tunel, idemo na piće – uvek u vagon restoran. Trebali smo jednom da ga vodimo u neku igraonicu, ali nismo znali gde je, a od nam objasnio: “Kod teretne železničke stanice” – kaže Ivana Sinđić, Vukanova majka.

Najdraži dečakov doživljaj je da se provoza vozom, za sada mu roditelji to priušte linijom do Požege gde postoji Muzej železnice.

– Kada odemo u Veliki park ili na Plažu koji se nalaze ispod pruge, Vukan čim čuje sirenu voza odmah se penje na tobogan, stepenice, i odozgo mu maše uz čuveno “zdravo, prijatelju”. Da mu koji voz ne bi promakao kad je na trgu, najviše voli da stoji n egde na sredini, odakle između hotela i zgrade puca pogled na železničku stanicu. Po ceo dan može da se igra vozićima – o sinu će otac Bojan.

Hod po kući Sinđića često je kao hod po minskom polju od Vukanovih vozova i pruga poređanih podom.

– Kondukter, otpravnik i ja – kaže pametni mališa kad mu traže odgovor ko su mađinovođine kolege.

Familija dobro zna šta kom poklonu će se najviše obradovati. Eno u ostavi Sinđića još dva neraspakovana voza, skoro ih je Vukan dobio za rođendan.

Vukanovi vozovi su od drveta, plastike, metala, na baterije. Svi imaju svoje pruge. S večeri kad dođe vreme spavanja, druga deca pred počinak zagrle dragu igračku. Vukan grli – zna se već šta.