Virusne bradavice, kako nastaju, zašto se vraćaju i kako im se prirodno stati na put

Bradavica nije prljavština na koži, već virusna infekcija

Većina ljudi virusnu bradavicu vidi kao ružnu izraslinu koju treba mehanički skloniti i time je stvar rešena. Zato se toliko često i vraća. Bradavica je zapravo mesto na kome je humani papiloma virus ušao u najdublji sloj epiderma i naterao ćelije kože da se dele brže nego što treba. Ono što vidimo golim okom je posledica, zadebljali sloj keratina koji su naše sopstvene ćelije proizvele pod uticajem virusa. Sve dok virus ostaje u bazalnom sloju kože, bradavica ima kapacitet da se obnovi čak i kada je površina uklonjena. To objašnjava iskustvo ogromnog broja ljudi koji su bradavicu spalili ili odstranili, a ona se posle nekoliko nedelja pojavila na istom ili susednom mestu.

Odakle dolazi i kako se prenosi

Virus je izuzetno rasprostranjen i vrlo otporan u spoljašnjoj sredini. Za ulazak mu je potrebna mikroskopska povreda kože, ogrebotina koja se ne vidi, ispucala koža na prstu, sveže obrijana površina ili omekšala koža nakon dugog kupanja. Najčešća mesta zaraze su svlačionice, bazeni, javna kupatila, teretane, prostirke, zajednički peškiri i papuče. Kod dece se prenosi i običnim dodirom u igri. Period od zaraze do pojave prve bradavice može biti izuzetno dug, od nekoliko nedelja do više meseci, pa je gotovo nemoguće precizno reći gde se infekcija dogodila. Vlažna, znojna i oštećena koža je najranjivija, a upravo zato bradavice tako često izbijaju na rukama, prstima i stopalima.

Vrste bradavica koje najčešće srećemo

Obične bradavice su tvrde, grube na dodir, sivkaste ili boje kože i najčešće se javljaju na rukama, prstima i oko noktiju. Plantarne bradavice rastu na stopalu, a pod pritiskom tela rastu u dubinu i zato bole pri hodu, pa se često zamene sa žuljem. Razlika je u tome što žulj ima ravnomernu strukturu, a bradavica sitne tamne tačke koje su ustvari začepljeni kapilari. Ravne bradavice su sitne, glatke i pojavljuju se u većem broju na licu, vratu i podlakticama, često kod dece i mladih. Filiformne bradavice su izdužene i mekše, tipične za lice, kapke i vrat. Kod dece se sve one nalaze u fazi kada je imunitet još u fazi učenja, pa ih zato bude više i brže se šire.

Zašto se šire i zašto ih posle jedne bude pet

Širenje se u velikoj meri dešava autoinokulacijom, dakle prenošenjem sa jednog mesta na drugo na istom telu. Češkanje, čačkanje, gulenje kožice, grickanje nokata i brijanje preko postojeće bradavice raznose virusne čestice po okolnoj koži koja u tom trenutku ima sveže mikropovrede. Tako se javljaju takozvane satelitske bradavice u prstenu oko prve. Isti mehanizam objašnjava i zašto se bradavice često pojave u nizu duž linije brijanja ili duž pukotine na prstu. Prvo pravilo prirodnog lečenja je zato jednostavno i nikoga ne košta ništa, a to je da se bradavica ne dira prstima, ne guli i ne reže.

Ključ je u imunitetu, ne u nožu

Statistika pokazuje nešto što retko ko kaže naglas. Znatan deo bradavica nestane sam, bez ikakve intervencije, onog trenutka kada imuni sistem konačno prepozna virus i reaguje na njega. Kod dece se to dešava češće i brže, kod odraslih sporije, a kod osoba oslabljenog imuniteta, kod dijabetičara i kod ljudi pod velikim stresom to prepoznavanje može da izostane godinama. Odatle sledi važan zaključak. Zadatak dobrog tretmana nije samo da mehanički skine izraslinu, već da lokalno oslabi virus, razmekša zadebljali keratin kako aktivne materije mogu da prodru dublje i istovremeno napravi blagu lokalnu iritaciju koja privlači imune ćelije na to mesto. Upravo tako deluju tradicionalni biljni preparati, sporo, ali u korenu problema.

Zašto mnogi biraju blaži put

Standardne metode uklanjanja su krioterapija tečnim azotom, elektrokauterizacija, laser i hirurško odstranjenje. Sve one imaju svoje mesto, posebno kod velikih i tvrdokornih promena, ali nose dve nezaobilazne posledice. Prva je bol, koja je kod dece često veći problem od bradavice. Druga je mogućnost ožiljka, što na licu, prstima i stopalu nije mala stvar. Uz to nijedna od tih metoda ne garantuje da se virus neće ponovo aktivirati u okolnoj koži. Zato roditelji, a i odrasli koji imaju promene na vidljivim mestima, sve češće prvo isprobaju strpljiv i bezbolan pristup. Tu se dobro pokazuju melemi na bazi pčelinjeg voska i maslinovog ulja u koje su ugrađeni ekstrakti biljaka poznatih po dejstvu na virusne promene na koži, kao što je prirodni melem protiv virusnih bradavica pravljen po tradicionalnoj recepturi.

Biljke koje tradicionalno stoje u osnovi ovakvih melema

Rusa

Rusa, latinski Chelidonium majus, u narodu poznata i kao rosopas, verovatno je najstariji poznati narodni lek za bradavice na Balkanu. Kada se stabljika prelomi iz nje curi narandžasti mlečni sok koji su ljudi vekovima nanosili direktno na izraslinu. Nauka je u tom soku pronašla desetak alkaloida, među kojima su helidonin, homohelidonin, heleritrin i sangvinarin, koji su po strukturi bliski alkaloidima opijuma. Sveži sok i vodeni ekstrakt pokazuju baktericidno i fungicidno dejstvo, a helidonin deluje i sedativno na tkivo, slično papaverinu, što objašnjava ublažavanje neprijatnog osećaja na mestu promene. U melemu je rusa prisutna u kontrolisanoj količini, jer je reč o snažnoj biljci koja se u sirovom obliku nikako ne sme koristiti neoprezno.

Etarsko ulje čajnog drveta

Etarsko ulje čajnog drveta jedno je od retkih prirodnih sredstava sa dokumentovanim antivirusnim, antibakterijskim i antifungalnim delovanjem u istoj kapi. Njegovo dezinfekciono dejstvo tradicionalno se opisuje kao višestruko jače od fenola, a u primeni na kožu pokazuje protivupalno i imunostimulativno svojstvo. Kod bradavica je posebno korisno jer istovremeno smanjuje rizik od bakterijske infekcije ranjene površine i pomaže da se lokalno podigne odbrambena reakcija tkiva. Isto ulje se generacijama koristi i kod gljivičnih promena na koži, noktima i stopalima, koje se često javljaju uz bradavice.

Bokvica

Bokvica, latinski Plantago major, unosi u melem tanine, pektine, vitamin C, saponozide i aukubozid. Sluzi iz lista prave zaštitni film, tanini blago stežu tkivo, a aukubozid ima antimikrobno dejstvo. Kod bradavica bokvica ima još jednu važnu ulogu, jer smiruje okolnu kožu koja je od stalnog nanošenja i trenja često crvena i osetljiva, pa terapija može da se sprovodi mesecima bez oštećenja zdravog tkiva.

Čičak

Koren čička, latinski Arctium, u narodnoj medicini se koristi kao sredstvo za čišćenje i kao podrška kod dugotrajnih kožnih problema. U njemu se nalazi do četrdeset pet procenata inulina, potom sluzi, etarska ulja sa više desetina identifikovanih supstanci, sitosterol, stigmasterol, fitoncidi i gorke materije. Spolja se tradicionalno primenjuje kod ekcema, čireva i tvrdokornih kožnih promena, a fitoncidi su ono što ga povezuje sa antimikrobnim delovanjem.

Kantarion i neven

Kantarion i neven u ovakvoj recepturi rade posao obnove. Kantarion sa hipericinom, flavonoidima i taninima podstiče stvaranje novog epitela, a neven sa karotenoidima, fitosterolima i salicilnom kiselinom smiruje upalu i omekšava zadebljali sloj kože. Salicilna kiselina je, uzgred, ista aktivna materija koja stoji u osnovi većine apotekarskih preparata za bradavice, samo je u nevenu prisutna u blagom, prirodnom obliku koji ne oštećuje okolinu promene.

Pčelinji vosak i maslinovo ulje

Podloga melema odlučuje o tome koliko će aktivne materije stići do virusa. Zadebljali keratin je gust i teško propusna barijera, pa je omekšavanje neophodan prvi korak. Hladno ceđeno maslinovo ulje, bogato oleinskom kiselinom i vitaminom E, prodire u taj sloj i razmekšava ga, a pčelinji vosak zatvara površinu i pravi blagi okluzivni efekat koji zadržava vlagu i produžava kontakt aktivnih materija sa promenom. To je isti princip zbog koga i lekari savetuju zatvaranje bradavice flasterom.

Kako se melem koristi i koliko traje

Redovnost je kod bradavica važnija od jačine preparata. Melem se nanosi na čistu i suvu kožu, obavezno u tankom sloju i samo na promenu, dva do tri puta dnevno, a najvažnije nanošenje je uveče pre spavanja. Kod plantarnih bradavica na stopalu korisno je kožu pre nanošenja par minuta držati u toploj vodi da se keratin razmekša, pa tek onda naneti melem i preko noći zaštititi gazom ili flasterom. Prvi vidljiv znak da terapija radi je promena boje i strukture bradavice, ona postaje tamnija, suvlja i počinje da se ljušti sa ivica. Kod većine ljudi za sušenje prvih bradavica potrebno je nekoliko nedelja, a za potpuno čišćenje koja se šire ponekad i dva do tri meseca doslednog nanošenja. Nove bradavice se u početku mogu i dalje pojavljivati, jer je virus već bio u koži pre nego što je terapija počela, i to nije znak da preparat ne radi.

Šta ne treba raditi ni u kom slučaju

Bradavicu ne treba rezati makazama, gulenje kožice oko nje samo otvara nove ulazne kapije, a prekomerno turpijanje raznosi virusne čestice po celoj površini stopala. Ne treba deliti peškire, papuče, turpije za nokte ni brijače, jer se u domaćinstvu infekcija tako najčešće prenosi. U javnim kupatilima i na bazenu obavezne su papuče. Ako je bradavica na prstu, vredi prekinuti navike grickanja nokata i kožice, jer je to najpouzdaniji način da se od jedne dobije deset. I najvažnije, ne treba menjati preparate svake nedelje. Kožni ciklus traje oko četiri nedelje, pa se pre toga rezultat objektivno ne može ni proceniti.

Kada treba potražiti lekara

Prirodni pristup ima smisla kod tipičnih bradavica na rukama, prstima i stopalima kod ljudi koji su inače zdravi. Lekaru se treba obratiti ako promena krvari bez povrede, ako brzo raste, menja boju, ima nepravilne ivice ili boli bez pritiska, ako se javlja u genitalnoj zoni, na kapku, na sluznici ili kod osoba sa dijabetesom i oslabljenim imunitetom. Svaka sumnjiva promena na koži zaslužuje da je vidi stručno oko, jer neke druge kožne promene mogu na prvi pogled podsećati na bradavicu.

Bradavica se ne pobeđuje silom, već doslednošću i vremenom. Ona je znak da je virus našao slabo mesto u koži, pa se najbolji rezultat dobija kada se istovremeno oslabi virus, razmekša zadebljala površina, zaštiti okolno tkivo i podrži sopstvena odbrana organizma. Rusa, ulje čajnog drveta, bokvica, čičak, kantarion i neven su biljke koje su naši ljudi koristili upravo za tu namenu, a savremena analiza njihovog sastava pokazuje zašto im poverenje nije bilo poklonjeno slučajno. Uz strpljenje i redovno nanošenje, koža ima izuzetnu sposobnost da se u potpunosti obnovi, i to bez ožiljaka.