U školi gde psi uče da nanjuše stenice i druge štetočine

Svaki pas, čak i vaš ljubimac, može da savlada ovu korisnu pseću veštinu.

Laki radi za Ministarstvo poljoprivrede savezne države Pensilvanije. Zadatak joj je da pronađe jaja pegave cikade fenjerke pre nego što se izlegu i naprave štetu. Mogla je da postane policijski pas, ali je tokom obuke otkrila da bi taj posao podrazumevao ujedanje osumnjičenih, a to joj se nije dopadalo. Tako se Laki, nemački ovčar, pridružila psima za otkrivanje štetočina i postala prvi pas u Sjedinjenim Državama obučen da nanjuši jaja ovog insekta. Fenjerke su invazivne štetočine koje se hrane velikim brojem biljaka i pritom ih oštećuju.

Laki je završila obuku u Centru za radne pse Penn Vet, koji je osnovala veterinarka dr Sintija Oto. Mnogi psi iz programa kasnije postaju policijski ili spasilački psi, ali je Laki, kako navodi Oto, postala „zaštitno lice otkrivanja pegave cikade fenjerke”.

Istorija pasa u otkrivanju štetočina

Zahvaljujući izuzetnom čulu mirisa, psi decenijama pomažu ljudima u potrazi za štetočinama. Godine 1979. bivši policajac, koji je nekada obučavao pse za pronalaženje droge i eksploziva, osnovao je kompaniju TADD (Termite and Ant Detection Dogs) Services Corporation. Zaposleni su bili bigli, dresirani da nanjuše termite i mrave drvotočce, dve vrste koje uništavaju drvene konstrukcije.

Istraživanja su pokazala da obučeni psi prisustvo termita otkrivaju sa preciznošću od oko 96 odsto, a da oni naučeni na jednu vrstu prepoznaju i četiri druge. To ukazuje da psi osećaju zajednički miris termita, možda nešto u njihovom čvrstom spoljašnjem oklopu ili gasove poput metana i ugljen-dioksida koje ispuštaju kolonije.

Kada su se stenice početkom 2000-ih masovno vratile, psi su i tu priskočili u pomoć. Studija iz 2008. godine utvrdila je da dresirani psi razlikuju stenice od drugih kućnih insekata, poput bubašvaba, mrava drvotočaca i termita, sa uspešnošću od 97,5 odsto. Nisu pogrešno označavali stenice kada ih nije bilo, a žive jedinke i njihova jaja odvajali su od uginulih, praznih oklopa i izmeta u 95 odsto slučajeva.

U novije vreme naučnici dresiraju pse da pronalaze čitav niz poljoprivrednih štetočina, među kojima su bakterija koja napada citruse (Candidatus Liberibacter asiaticus), strižibube koje buše drvo i pegava cikada fenjerka.

Oto i njene kolege sada pokreću projekat kojim žele da provere da li psi mogu da otkriju vijčanu muvu Novog sveta. Za razliku od običnih crva koji se hrane samo mrtvim tkivom, larve ove muve jedu i živo.

„To je naprosto užasno i razorno i za životinje i za poljoprivredu”, kaže Oto. SAD su je ranije iskorenile, ali pošast se vratila, pa je ove godine zabeleženo nekoliko slučajeva kod krava, ovaca i pasa. Ako psi budu mogli pouzdano da je pronađu, Oto se nada da će njihov rad otvoriti nove načine da se ova štetočina ponovo istrebi.

Kako izgleda obuka

Psi se obično priključuju programu u Centru za radne pse Penn Vet sa oko osam nedelja starosti. Uče da ciljani miris povežu sa nagradom, objašnjava Oto. Treneri najpre koriste sintetički miris, 1-bromooktan, bezbednu hemikaliju koja se retko sreće u prirodi, kako bi psima predstavili pravila igre „onjuši i dobij nagradu”, a tek zatim prelaze na prave mete poput jaja fenjerke.

Većina pasa vežba na više lokacija, s posebnim naglaskom na okruženja slična onima u kojima će kasnije raditi. „Često počinju u jednostavnim uslovima, a kako napreduju, zadaci postaju složeniji i bliži prirodi”, pojašnjava Oto.

Trajanje obuke zavisi od nekoliko faktora. Jedan je koliko je ciljani miris jedinstven. Prema rečima Oto, teže je naučiti psa da otkrije štetočinu nego eksploziv.

Kod eksploziva je pitanje obično prosto, ima ga ili nema. Kod štetočina pas mora da izdvoji jedan vrlo specifičan miris iz gomile gotovo identičnih, pa je dresura znatno zahtevnija.

Na dužinu obuke utiču i prošlost psa (da li je, na primer, već naučio da nosom traži predmete) i njegova narav. Oto ističe da su psi kao ljudi, neki gledaju širu sliku, dok su drugi veoma usmereni na detalje. Za otkrivanje štetočina bolje prolaze oni pedantniji.

Pronalaženje štetočina nije lako savladati. Psi se ponekad dosete kako da „varaju”. Recimo, ako trener uvek postavlja jaje fenjerke na komad kore drveta, pas može da zaključi da „kora = nagrada” i nikada ne nauči da prepozna samo jaje.

Za Oto i njene saradnike ovaj proces bio je dugotrajno učenje. „U našoj obuci volim da kažem da smo napravili svaku moguću grešku, pa smo mnogo naučili”, šali se ona.

Da li i vaš ljubimac može da pomogne u borbi protiv štetočina?

Pojedini istraživači proveravaju da li kućni psi mogu da obavljaju ovaj posao.

Studija sprovedena 2025. na univerzitetu Virginia Tech pokazala je da psi ljubimci, sa tek hobi obukom za rad sa mirisima, pronalaze legla jaja fenjerke u 82 odsto slučajeva u kontrolisanim uslovima. Na terenu je tačnost pala na 61 odsto, što je i dalje bolje od mnogih pretraga koje obavljaju ljudi.

Oto odbacuje rasprostranjenu zabludu da ovaj posao mogu da rade samo određene rase. Iako se neke, poput hrtova, više oslanjaju na oštar vid nego na njuh, „većina pasa uglavnom sasvim dobro koristi nos”, tvrdi ona.

„U našem programu često koristimo labradore i ovčare, ali mnogo različitih rasa je dobro u tome ili može da postane.” Presudni su karakter psa i njegova motivacija za rad sa mirisima, a ne rasa, zaključuje Oto.

Izvor/ Saznaj više: popsci.com