Stres i kako ga savladati

Kako pobediti stres? Stres je nemoguće izbeći, ali možemo da naučimo da ne reagujemo na problem. U toj borbi

Kako pobediti stres? Stres je nemoguće izbeći, ali možemo da naučimo da ne reagujemo na problem. U toj borbi pomoći će nam bildovanje samopouzdanja, dobra energija, podrška i nekoliko tehnika

Deseti oktobar je „Svetski dan mentalnog zdravlja“, a ono je ove godine izloženo većim iskušenjima nego inače. Zato i ne čudi što su stres i anksioznost postale reči koje slušamo na svakom koraku. Jedno od najčešćih pitanja je kako izaći na kraj sa svim zamkama koje nam svakodnevica postavlja. Znamo da je nemoguće dobiti univerzalan odgovor, ali cenjeni psiholog Ana Vlajković, posle konstatacije da život bez stresa nije moguć, kaže:

‒ Stres je naš prvi životni partner jer nas prati od rođenja. Nemoguće ga je izbeći, ali možemo da promenimo način na koji ćemo na njega reagovati. On nas upozorava da se događa neka promena koju ćemo prihvatiti i adaptirati se ili se boriti protiv nje. Istraživanja su pokazala da sposobnost svakoga od nas da izađe na kraj sa stresom zavisi od nekoliko faktora:

▪ Fizičko zdravlje i energija. Što smo zdraviji i vitalniji, imamo više energije za prevladavanje stresa.

▪ Pozitivna verovanja. Kada to kažem, mislim na veru u sebe i svoje mogućnosti, ali i veru u Boga, pravdu. Samopouzdane osobe lakše podnose stres u svakodnevnom životu i češće se odlučuju na akciju.

▪ Podrška. Uz porodicu i prijatelje, tu su i druge vrste podrške na koje možemo da se oslonimo. To je naša šira mreža društvenih kontakata, u koju mogu da spadaju i različite grupe na “Fejsbuku”, “Instagramu” i drugim mrežama. Ukoliko osećamo da nas razumeju i prihvataju takve kakvi smo, stres će manje uticati na naše funkcionisanje.

▪ Materijalno stanje. Kada se nađemo u stresnoj situaciji, na primer na poslu, ukoliko imamo ušteđevinu, naša reakcija biće mnogo slabija nego ako nam je račun prazan, a uz to nas čeka i rata za kredit.

Potpunu otpornost nije moguće izgraditi, jer smo mi bića koja osećaju, razmišljaju, koja brinu o sebi i drugima, imaju viziju budućnosti, međutim, postoje tehnike kojima možemo da savladamo problem sa kojim se suočavamo. Neke su neuspešne, ali ima i onih uspešnih.

‒ U nepoznatim situacijama možemo da koristimo mehanizam koji se zove logička analiza i mentalna priprema. Pre svega, treba da “rasparčamo” problem koji nam deluje ogroman i nerešiv, a zatim da planiramo postupne korake u rešavanju. Ukoliko stres potiče iz stalnog straha od gubitka posla, možemo samo da sedimo i da čekamo dan kada će se to dogoditi, što nam nikako neće pomoći. Pomoći će nam ako istražimo mogućnosti za novo zaposlenje. Treba srediti svoj CV, konkurisati na sva mesta koja odgovaraju našim kvalifikacijama, proveriti finansije, što, između ostalog, podrazumeva odlazak u banku i informisanje o uslovima otplate kredita ukoliko se ostane bez posla. Na društvenim mrežama postoje grupe koje mogu da daju informacije, a dragoceno je čuti i tuđa iskustva.

Uzmimo drugi primer – “mamina i tatina princeza” odjednom je postala agresivna i kod kuće i prema vršnjacima. Na mrežama ćemo potražiti grupu u kojoj su roditelji dece sličnog uzrasta kao naša ćerka i sa njima podeliti svoje bojazni. Sigurno ćemo dobiti mnogo informacija i podršku onih koji prolaze kroz isto iskustvo. Nećemo biti pasivni, već ćemo preduzeti konkretnu akciju. Uspostavićemo kontrolu nad situacijom, što će ojačati naše samopoštovanje i osećanje da smo sposobni. U suštini mi smo gospodari svog života, znamo šta radim i zbog čega.

Da li “lajfkouč” fraze “možeš sve što poželiš, uspećeš samo ako odlučiš” i slične povećavaju stres jer nas neko ubeđuje da možemo, a mi osećamo da ne možemo zbog sopstvenih ili društvenih ograničenja?

‒ Lažna ohrabrivanja tog tipa samo povećavaju problem. Ako nemam samopouzdanje, ni sve mantre ovog sveta neće me ubediti da sam dovoljno vredna da me neko voli zbog onoga što jesam. Takve fraze mogu da “upale” na kratke staze, da nam pomognu da se osetimo bolje u tom trenutku, ali realnost je surova. Kada se lažno osnaženi suočimo sa realnošću, neminovan je pad, a to može da bude i pad u bolest.

Jedno od čestih pitanja je kako smanjiti stres na poslu, naročito kad su stranke, to jest kolege “čudne”?

‒ Svakome od nas posao je neophodan, a stres je deo svakog posla, bez obzira na to kakve odnose imamo sa kolegama. Kolege ili stranke su neizbežne i tako ih moramo posmatrati. Potrebno je da napravimo emocionalnu distancu u svakodnevnom radu, da budemo svesni da je posao ono što radimo, a ne ono što jesmo, i da je to samo deo našeg dana. Kasnije ćemo odvojiti vreme za sebe, prošetaćemo se, otići na rekreaciju, biti sa porodicom, čitati knjigu, baviti se hobijem i sa osmehom sutra dočekati sve “čudne” kolege i stranke, jer je dan bio ispunjen pozitivnim stvarima i emocijama.

Da li je tačno da je dugotrajan stres manjeg intenziteta gori od krakotrajnog, a snažnog?

‒ Dugotrajni stres dovodi do velikih posledica ne samo po mentalno već i po fizičko zdravlje. Kad to kažem, ne mislim na stres kome smo izloženi svakog dana, koji možemo nazvati uobičajenim. Situacija mobinga na poslu primer je dugotrajnog stresa niskog intenziteta, koji mnoge odvede do bolnice. Kada se dogodi nešto veoma jako i iznenadno, na scenu stupa jedan od dva mehanizma ‒ bori se ili beži. Ukoliko je situacija koja je izazvala problem visokoemocionalna, posledice su velike i dugotrajne. Međutim, ukoliko firma za koju radim objavi bankrot bez prethodnih znakova upozorenja, odmah ću početi da se borim i moja energija biće usmerena ka spoljašnosti, tako da će, dugoročno gledajući, posledice biti manje.

Izvor: hellomagazin.rs