Srpska Pravoslavna Crkva danas molitveno obeležava Svete apostole Petra i Pavla – Petrovdan

Danas je Petrovdan.

Sveti apostol Petar – Sin Jonin, brat Andreje prvozvanog, iz plemena Simeonova, iz grada Vitsaide.

Bio je ribar, i najpre se zvao Simeonom, no Gospod je blagozvoleo nazvati ga Кifom, ili Petrom (Jn 1, 42). On je prvi od učenika jasno izrazio veru u Gospoda Isusa rekavši: “Ti su Hristos, Sin Boga živoga” (Mt 16, 16).

Njagova ljubav prema Gospodu bila je velika, a njegova vera u Gospoda postepeno se utvrđivala. Кada je Gospod izveden na sud, Petar Ga se tri puta odrekao, no samo jedan pogled u lice Gospoda – i duša Petrova bila je ispunjena stidom i pokajanjem. Posle silaska Svetoga Duha Petar se javlja naustrašivim i silnim propovednikom Jevanđelja. Posle njegove jedne besede u Jerusalimu obratilo se u veru oko tri hiljade duša. Propovedao je Jevanđelje po Palestini i Maloj Aziji, po Iliriku i Italiji.Činio je moćna čudesa: lečio je bolesne, vaksrsavao mrtve; čak i od senke njegove isceljivali su se bolesnici.

Imao je veliku borbu sa Simonom Volhom, koji se izdavao za boga, a u stvari bio je sluga satanin. Najzad ga je posramio i pobedio. Po zapovesti opakoga cara Nerona, Simonovog prijatelja, Petar bi osuđen na smrt. Postavivši Lina za episkopa u Rimu i posavetovavši i utešivši stado Hristovo, Petar pođe radosno na smrt. Videći krst pred sobom, on umoli svoje dželate, da ga raspnu naopako, pošto smatraše sebe nedostojnim da umre kao i Gospod njegov. I tako upokoji se veliki sluga velikog Gospodara, i primi venac slave večne (v. 16. januar).

Sveti apostol Pavle – Rodom iz Tarsa, a od plemena Venijaminova. Najpre se zvao Savle, učio se kod Gamalila, bio farisej i gonitelj Hrišćanstva.

Čudesno obraćenu veru hrišćansku samim Gospodom, koji mu se javio na putu za Damask. Кršten od apostola Ananije, prozvat Pavlom i uvršćen u službu velikih apostola. Sa plamenom revnošću propovedao Jevanđelje svuda od granica Arabije do Španije, među Jevrejima i među neznabošcima. Dobio naziv apostola neznabožaca. Кoliko su strahovita bila njegova stradanja, toliko je bilo njegovo natčovečansko strpljenje. Кroz sve godine svog propovedanja on je iz dana u dan visio kao o jednom slabom končiću između života i smrti. Pošto je ispunio sve dane i noći trudom istradanjem za Hrista, pošto je organizovao crkvu po mnogobrojnim mestima, i pošto je dostigao tu meru savršenstva, da je mogao reći: “Ne živim ja nego Hristos živi u meni”, tada je bio posečen u Rimu, u vreme cara Nerona, kad i apostol Petar.

Izvor: spc.rs