Put za more preko Zlatibora, deonica na kojoj beogradska vozila najčešće ostanu bez pogona

Kada Beograd krene na more, put uglavnom ide istim pravcem. Ibarska, pa Čačak, pa Užice, a odatle preko Zlatibora i Nove Varoši ka Prijepolju i dalje prema crnogorskom primorju. Taj potez je za mnoge samo tranzit, nekoliko sati vožnje koje treba preturiti preko glave, ali za ljude koji na tom terenu rade cele godine to je najopterećenija deonica u sezoni i mesto na kome se najčešće završavaju loše pripremljena putovanja.

Razlog je jednostavan. Automobil natovaren do poslednjeg santimetra, sa četvoro ili petoro putnika, koferima za dve nedelje, krovnim kovčegom i ponekad prikolicom, kreće u vožnju na tridesetak i više stepeni, a onda ulazi u dugačke uspone preko planine. Motor koji po Beogradu nikada ne radi duže od dvadeset minut u komadu ovde vuče u kontinuitetu, sa uključenom klimom, često u koloni koja se kreće sporo. To je trenutak kada svaki zapušten sistem hlađenja pokaže svoje.

Pregrevanje je ubedljivo najčešći letnji poziv sa tog pravca. Kazaljka temperature ode u crveno, ispod haube se pojavi para, a vozač u panici pokuša da dogura do prve pumpe. Upravo taj potez od popravke koja košta nekoliko hiljada dinara napravi štetu koja se meri desetinama hiljada, jer glava motora ne trpi vožnju u pregrejanom stanju. Motor se gasi odmah i više se ne pali. Ekipe koje pokrivaju taj kraj, među njima i Šlep služba Rade sa bazama u Užicu, Požegi, Bajinoj Bašti i na Zlatiboru, u julu i avgustu takve intervencije imaju svakodnevno.

Druga tipična situacija je povratna strana medalje, doslovno. Spuštanje sa Zlatibora ka Užicu ili niz serpentine prema Prijepolju vozači iz grada obavljaju isključivo kočnicom, jer su na to navikli. Pretovaren automobil na dugoj nizbrdici zagreje kočnice do temperature na kojoj pedal postane mek i sistem prestane da radi kako treba. Kočenje motorom u nižem stepenu prenosa je ovde stvar bezbednosti, a ne stila vožnje.

Treći problem dolazi iz same gume. Vrelo asfalt, opterećeno vozilo i pritisak podešen za gradsku vožnju su kombinacija koja ubija istrošene gume. Rezervni točak koji godinama stoji u prtljažniku obično nema pritisak, a kod velikog broja novijih automobila rezervnog točka uopšte nema, već samo sprej koji na razderanoj gumi ne znači ništa. Zato je provera pritiska pre polaska, sa uračunatim teretom, jedan od najkorisnijih pet minuta u celom putovanju.

Ono što putnike iz Beograda obično iznenadi jeste koliko se toga reši bez odvoženja. Prazan akumulator posle noćenja na odmorištu, probušena guma, ključevi zaključani u vozilu dok se prtljag prepakuje ili sipano pogrešno gorivo na pumpi u žurbi čine veliki deo letnjih poziva i najčešće se sređuju na licu mesta. Problem nastaje kada se improvizuje, pa se od male intervencije napravi ozbiljan trošak.

Za vlasnike novijih vozila važi dodatno pravilo. Automobili sa automatskim menjačem, pogonom na sva četiri točka, kao i električni i hibridni modeli ne smeju se vući užetom ni na kratkoj relaciji, jer se tako uništava pogonski sklop. Za njih postoji isključivo transport na platformi. Isto važi i za vozila oštećena posle udara u rupu ili ivičnjak, gde deformisano vešanje nije uvek vidljivo, ali postaje opasno u prvoj oštrijoj krivini na planinskom putu.

Ima i sasvim praktičnih stvari. Na deonicama kroz klisure signal ume da bude slab, a orijentiri se svode na kilometražu i naziv najbližeg mesta, pa je korisno unapred znati koga zovete. Kada pozovete, pripremite lokaciju, marku i model vozila, vrstu menjača, kratak opis kvara i podatak da li automobil može da se kotrlja u ler. Ti podaci određuju kakvo vozilo izlazi na teren. Služba koja pokriva Užice, Požegu, Zlatibor, Taru, Mokru Goru i Bajinu Baštu radi non stop tokom cele sezone, upravo zbog toga što se u letnjim mesecima saobraćaj na tom pravcu udvostruči.

Vredi pomenuti i da se sa mora ne vraćaju samo automobili. Kroz taj koridor idu i čamci na prikolicama, kamp prikolice i kombi vozila natovarena opremom, a za njih je potrebna platforma odgovarajuće nosivosti i vozač koji zna kako se takav teret vezuje pre ulaska u krivine. Kontakt telefoni i sve informacije o uslugama nalaze se na sajtu slepsluzbarade.rs.

Na kraju, priprema za more nije ni skupa ni komplikovana. Provera rashladne tečnosti i nivoa ulja, pogled na stanje kočnica, podešen pritisak u gumama sa uračunatim teretom, ispravan akumulator i pauza na svakih dva sata vožnje rešavaju gotovo sve. Ostatak je jedan broj sačuvan u telefonu, za koji se nadate da vam neće trebati, ali koji na tom putu ume da spase i odmor i vozilo.