Prvo postrojenje za reciklažu tekstila u Srbiji otvara se u maju u Sremskoj Mitrovici

Prvo postrojenje za reciklažu tekstila u Srbiji otvara se u maju u Sremskoj Mitrovici, objavio je ekološki portal SRDAe

„Uz pomoć ove linije na pravi način možemo rešavati problem tekstilnog otpada. Sledeći korak je da na teritoriji cele Srbije budu postavljeni kontejneri za sakupljanje otpadnog tekstila“, rekao je direktor firme „Spildpro“ iz Sremske Mitrovice, koja će reciklirati tekstil, Predrag Ratić.

Kako je naveo, to će to biti i prva linija za reciklažu tekstila u regionu, a ulaganje u reciklažno postrojenje je realizovano uz pomoć subvencije Nemačke organizacije za medjunarodnu saradnju – GIZ.

Ratić je podsetio i da u Srbiji nije razvijeno upravljanje tekstilnim otpadom, niti postoji sistemsko rešenje uredjeno zakonodavnim okvirom.

„Realnost je da u Srbije ne postoji upravljanje tekstilnim otpadom. Niko se ne pita šta se dešava sa otpadom koji čine tri do pet odsto tela deponije. Obično su u fokusu javnosti neki drugi tokovi otpada“, ukazao je on.

Podseća i da su se do sada u Sremskoj Mitrovici od tekstilnog otpad pravile industrijske krpe koje se koriste u metalurškoj industriji i automehaničarskim radionicama.

Ukazao je i da je potencijal za proizvodnju industrijskih krpa u Srbiji veliki, jer se gotovo 80 odsto uvozi.

„Od otpadnog tekstila koji sakupimo, uspemo da iskoristimo 40 odsto za industrijske krpe, jer se one prave od pamuka i tekstila koji ima visoku moć upijanja, dok ostatak količina završava na deponijama“, precizirao je Ratić.

Prema njegovim rečima, kada pokrenu novu liniju, moći će da recikliraju još 50 odsto otpadnog tekstila kojeg sakupe, tako da će samo 10 odsto odlaziti na deponovanje.

„Proizvodićemo tekstilni fiber koji ima veliku primenu za ispunu, kao materijal za izolaciju, kao sirovina za proizvodnju filca. Na primer, od zimske jakne ne možemo da proizvodimo industrijske krpe, ali može da se iskida na sitne končiće i da se dobije fiber. Ceo plasman fibera biće na domaćem tržištu s obzirom na to da se ovaj materijal uvozi“, naveo je on.

U postrojenju u Sremskoj Mitrovici će od maja, osim stare odeće, moći da se zbrinjava i sav otpadni tekstil iz industrije tekstila.

Kapacitet postrojenja je oko 300 tona otpadnog tekstila godišnje.

Kako bi sakupljali staru odeću od gradjana, firma iz Sremske Mitrovice je pre nekoliko godina postavila 30 kontejnera u Šapcu, Sremskoj Mitrovici i Indjiji.

Ratić je precizirao da se otpadni tekstil preuzima i od uvoznika „second hand“ garderobe koja nije za prodaju i koja bi završila na deponiji.

„Takodje, otpadni tekstil dobijamo iz kontejnera koji smo postavili u tri grada. Imamo problem sa obijanjem kontejnera, tako da u narednom periodu moramo ponovo da ih pomeramo na još prometnije lokacije. Ranije smo imali 60 kontejnera u Beogradu koji su takodje često bili obijani pa smo zbog toga a i drugih problema morali da ih povučemo sa ulica“, kazao je on.

U zemljama Evropske unije se često kontejneri za sakupljanje otpadnog tekstila postavljaju u okviru reciklažnih centara, a Ratić je naveo da bi voleleo da njegova firma postavi kontejnere u tržnim centrima u Beogradu.