Poteškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti mogu ukazivati na veći rizik od smrti

Uobičajeni odlazak u prodavnicu počinje da traje sve duže. Praćenje i plaćanje računa postaje zamorno. Osobi koja je ranije bez razmišljanja vodila računa o svojim lekovima sada je potreban podsetnik.

Svaka od ovih promena pojedinačno može imati sasvim uobičajeno objašnjenje. Međutim, kada se poteškoće nagomilavaju, to može biti razlog da se zapitamo šta se promenilo i kakva bi podrška mogla da olakša svakodnevni život.

Studija sprovedena na više od 6.000 odraslih osoba u Južnoj Koreji pokazala je da su ljudi čija se sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti tokom nekoliko godina pogoršavala imali veći rizik od smrti. Pokazalo se i da simptomi depresije mogu objasniti manji deo ove povezanosti.

Ovi rezultati ne znače da potreba za pomoći pri odlasku u kupovinu uzrokuje raniju smrt. Ipak, ukazuju na to da bi promene u sposobnosti osobe da samostalno obavlja svakodnevne aktivnosti trebalo primetiti pre nego što dođe do ozbiljnijih problema.

Istraživači Seong-Uk Baek i Jin-Ha Yoon sa Univerziteta Yonsei proučavali su skup sposobnosti poznatih kao instrumentalne aktivnosti svakodnevnog života.

U njih spadaju aktivnosti koje omogućavaju osobi da živi samostalno, kao što su pripremanje obroka, pranje veša, korišćenje prevoza, upravljanje novcem i pravilno uzimanje lekova. One se razlikuju od osnovnih aktivnosti brige o sebi, kao što su kupanje i oblačenje.

Tim je analizirao podatke 6.033 učesnika starosti 45 godina i više, koji su bili deo Korejske longitudinalne studije starenja. Između 2006. i 2014. godine učesnici su prijavljivali koliko im je pomoći potrebno pri obavljanju deset svakodnevnih aktivnosti.

Većina učesnika, njih 5.757 ili 95,4 odsto, tokom čitavog perioda imala je veoma malo ograničenja. Međutim, kod manje grupe od 276 osoba poteškoće su se vremenom povećavale. Njihov prosečan rezultat na skali ograničenja od 20 poena porastao je sa 1,8 na 7,3 tokom osam godina.

Zašto bi takva promena mogla da bude važna?

Sve veća potreba za pomoći može otežati kupovinu hrane, odlazak na lekarske preglede ili redovno uzimanje terapije. Takođe može biti znak bolesti ili povećane fizičke slabosti. Ipak, ovo su samo moguća objašnjenja, a studija nije dokazala da su upravo ti faktori uzrok povećanog rizika.

Istraživače je posebno zanimala još jedna mogućnost – povezanost između gubitka dela samostalnosti i emocionalnog zdravlja.

Učesnici su 2016. godine popunili upitnik kojim su procenjivani simptomi depresije, nakon čega su istraživači pratili podatke o smrtnim slučajevima sve do 2024. godine.

Osobe iz grupe kod koje su se svakodnevna ograničenja povećavala prijavile su više simptoma depresije. Statistička analiza pokazala je da bi ovi simptomi mogli da objasne približno 16 odsto povezanosti između pogoršanja svakodnevnog funkcionisanja i smrtnosti.

To predstavlja važan trag, ali najveći deo ove povezanosti i dalje ostaje neobjašnjen. Rezultati takođe ne pokazuju da li bi lečenje simptoma depresije moglo da promeni rizik od smrti, jer studija nije ispitivala takvu intervenciju.

Tokom perioda praćenja preminulo je 187 od 276 osoba kod kojih su se svakodnevne poteškoće povećavale. U grupi od 5.757 osoba čija su ograničenja ostala mala preminulo je 1.067 učesnika.

Nakon što su istraživači uzeli u obzir faktore zabeležene na početku studije, uključujući godine, hronične bolesti, prihode, fizičku aktivnost i sposobnost osnovne brige o sebi, grupa sa sve većim ograničenjima imala je približno dvostruko veći rizik od smrti tokom perioda praćenja.

Međutim, ovo poređenje odnosi se na grupe ljudi i ne može da predvidi šta će se dogoditi određenoj osobi. Zbog toga rezultati mogu biti korisniji kao podsticaj da se pažljivije sagledaju potrebe pojedinca nego kao predviđanje budućeg zdravstvenog ishoda.

Svakodnevno funkcionisanje učesnika prvo je praćeno tokom više godina, zatim su procenjivani simptomi depresije, a nakon toga smrtnost. To odgovara redosledu koji pretpostavlja statistička analiza korišćena u istraživanju.

U glavnoj analizi simptomi depresije procenjeni su samo u jednom trenutku, 2016. godine. Dodatna analiza koja je uzela u obzir i simptome zabeležene 2006. godine dala je slične rezultate.

Autori napominju da bi odnos mogao da funkcioniše i u suprotnom smeru. Ranija istraživanja povezivala su simptome depresije sa kasnijim poteškoćama u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.

Istovremeno, određeni zdravstveni problemi mogli bi doprineti i jednom i drugom. Istraživači nisu mogli u potpunosti da uzmu u obzir demenciju, fizičku slabost, ishranu, društvenu izolaciju i druge faktore koji bi mogli da utiču na rezultate.

Analiza je takođe obuhvatila samo osobe koje su 2016. godine još bile žive i nastavile da učestvuju u istraživanju.

Pošto je reč o opservacionoj studiji, procena uloge depresije ima istraživački karakter. Rezultati ne mogu da dokažu da su poteškoće u svakodnevnom životu izazvale simptome depresije, niti da su simptomi depresije doveli do veće smrtnosti.

Studija takođe ne može da utvrdi da li bi ranije prepoznavanje problema, otkrivanje njihovih uzroka ili pružanje podrške mentalnom zdravlju poboljšalo zdravstvene ishode.

Za sada bi najkorisnije pitanje moglo da bude veoma jednostavno: ako je aktivnost koja je nekada bila rutinska odjednom postala teška, zbog čega se to dogodilo?

Razgovor može pomoći da se otkrije praktična prepreka, fizički zdravstveni problem ili emocionalna poteškoća.

Nije svaka promena znak ozbiljne bolesti i ova studija ne može da ponudi jedno univerzalno rešenje.

Ipak, obraćanje pažnje na takve promene može pružiti priliku da se na vreme razume kakva je pomoć nekome potrebna.

Izvor/ Saznaj više: sciencealert.com