Pitali smo svetski priznatog stručnjaka kako je KORONA UTICALA NA MOZAK, ali i koliko je opasno KADA PUKNE ANEURIZMA i koliko vremena imate da se javite lekaru

– Ostaje nepoznato i da li se uticaj infekcije može otkriti u blažim slučajevima i da li je moguće otkriti potencijalne mehanizme koji doprinose patologiji mozga. Dosadašnja istraživanja su identifikovala određene longitudinalne efekte, uključujući veće smanjenje debljine sive materije i kontrasta tkiva u orbitofrontalnom korteksu i parahipokampalnom girusu, veće promene u markerima oštećenja tkiva u regionima koji su funkcionalno povezani sa primarnim olfaktornim korteksom i veće smanjenje globalne veličine mozga u slučajevima SARS-CoV-2. Učesnici koji su bili zaraženi SARS-CoV-2 takođe su pokazali u proseku veći kognitivni pad. Da li se ovaj štetan efekat može delimično preokrenuti ili će ovi efekti trajati dugoročno, ostaje da se istraži uz dodatno praćenje – objašnjava profesor Rasulić.

U doba epidemije, uloga neurohirurga je generalno zavisila od centra do centra, ali su često bili angažovani u lečenju pacijenata obolelih od kovida-19, kao doktori medicine, ali i kao neurohirurzi kada su pacijenti sa neurohirurškim povredama i oboljenjima bili istovremeno zaraženi koronavirusom, što nije bilo retko.

– Suštinski, radili su dva posla, kao i većina zdravstvenih radnika i saradnika. Pandemija izazvana korona virusom je imala drastične efekte na zdravstvene sisteme u celom svetu. Ne postoji zemlja koja nije pogođena ovim posledicama. Kao i u drugim oblastima medicine, sveukupno, došlo je do smanjenja broja elektivnih procedura i operacija, sa velikim brojem hitnih operacija izvedenih tokom korone u poređenju sa periodom pre korone – kaže profesor Rasulić.

Hirurgija nerava

Profesor Rasulić je svetski priznati ekspert za hirurgiju nerava, koji iza sebe ima izuzetne rezultate u oblasti oporavka nerava. Na pitanje “Blica” da li ima prostora za unapređenje tretmana kako bi se postigli bolji rezultati, profesor odgovara potvrdno.

– Hirurgija perifernog nervnog sistema je za relativno kratko vreme, od zablude da se nervno tkivo ne oporavlja, prešla put do najrazličitijih metoda rekonstruktivne hirurgije kojima se postižu zapanjujući rezultati i značajno poboljšava kvalitet života. Prostora za unapređenje, naravno ima i kao Evropski centar izvrsnosti, Odeljenje za hirurgiju perifernih nerava u Univerzitetskom Kliničkom Centru Srbije sa najsavremenijim metodama ulazi u koštac sa ovom izuzetno zahtevnom granom neurohirurgije i hirurgije uopšte. Tu su pre svega pacijenti sa povredama perifernih nerava i brahijalnog pleksusa, ali i pacijenti sa kompresivnim neuropatijama i benignim i malignim tumorima. Naš centar je do sada posetilo preko 20 neurohirurga ili neurohirurških specijalizanata iz svih krajeva sveta, tokom perioda od mesec dana do 6 meseci, kako bi ovladali ovom vrstom hirurgije i naprednim operativnim procedurama, objašnjava profesor Rasulić.

Najteže stvari u neurohirurgiji
Svaka pa i nejjednostavnija operacija nosi rizik od komplikacija, naš sagovornik objašnjava šta je to najkoplikovanije i najteže u ovoj oblasti.

– Nedavno sam i održao predavanje pod nazivom „Minor Surgeries with Major Complications“ (male operacije sa velikim komplikacijama) na jednom svetskom neurohirurškom skupu, tako da se nijedna procedura ne sme potcenjivati. Neurohirurzi se bave intervencijama i lečenjem povreda i oboljenja centralnog i perifernog nervnog sistema, te se u tom smislu svim procedurama i mora pristupiti ozbiljno i odgovorno. Ukoliko bih morao da izdvojim neke od operacija to bi svakako bile operacije na mozgu, i posebno one u kojima su pacijenti deca. Sa druge strane, ako pričamo o operacijama na perifernim nervima, iako često nisu životno ugrožavajuće, mogu dovesti do velikih posledica i mogu značajno uticati na kvalitet života pacijenata, objašnjava profesor Rasulić za “Blic”.

Kako dodaje najteže operacije koje uključuju rekonstrukciju brahijalnog pleksusa su dugotrajne operacije koje zahtevaju održavanje pažnje tokom 8-9, nekad i više sati, dok su neke druge operacije adrenalinske, kada postoji aktivno krvarenje koje ugrožava život, kao npr. kod traume ili operacije aneurizme.

Koliko je opasna aneurizma i da li signalizira opasnost
Nažalost, ne postoje signali koji ukazuju na postojanje aneurizme, osim kod simptomatskih varijanti, koje su relativno redak entitet, objašnjava profesor Rasulić.

– Na rupturu aneurizme može ukazati takozvana glavobolja upozorenja koju pacijenti opisuju kao naglu i izuzetno jaku, međutim, ni ona nije specifična i može se vrlo lako pomešati sa uobičajenom glavoboljom. Sama ruptura u oko dve trećine pacijenata dovodi do razvoja simptoma, jedna trećina ovakvih pacijenata i ne stiže kod specijaliste, s obzirom na težinu stanja i nagli razvoj, u smislu progresivnog pogoršanja stanja, što ugrožava život u tom trenutku. Može i mora da se nađe dovoljno vremena da se izvede operacija ili endovaskularna procedura koja bi sprečila sledeće, obično smrtonosno krvarenje, poručuje profesor Rasulić.

Evropski kongres neurohirurga u Beogradu

U organizaciji Udruženja neurohirurga Srbije i Evropske asocijacije neurohirurških udruženja (EANS), od 16. do 20. oktobra u Beogradu će se održati Evropski kongres neurohrurga. Kongres predstavlja najznačajniji kontinentalni skup koji će po prvi put biti održan na prostoru jugoistočne Evrope, gde se očekuje oko 3.000 učesnika iz zemlje, regiona i sveta, a predavanja će održati domaći, regionalni i svetski eksperti iz oblasti neurohirurgije iz preko 70 zemalja.

– U trenutku kada je proglašena pandemija, sve je stalo. Događaji koji su bili zakazani za 2020. godinu su otkazani ili odloženi, poput EANS Kongresa u Beogradu. Međutim, veoma brzo je došlo do prilagođavanja na novonastale okolnosti i doživeli smo pravu ekspanziju onlajn konferencija i webinara. Može se reći da je u periodu kada su putovanja bila onemogućena organizovano više događaja nego ikada. To je imalo određene korisne strane, smanjeni su troškovi putovanja, ljudi su dobili mogućnost da razmenjuju iskustva sa stručnjacima sa svih kontinenata, obezbeđena je kontinuirana medicinska edukacija. Ipak, moje mišljenje je da su okupljanja na koja smo navikli nezamenljiva, jer omogućavaju lični kontakt, pravu interakciju i umrežavanje učesnika koje nije moguće u onlajn okruženju, naročito kada je u pitanju hirurgija, kaže profesor Rasulić, koji je predsednik Udruženja neurohirurga Srbije.

EANS 2022 Kongres u Beogradu je, kako dodaje najveći kontinentalni profesionalni stručno naučni neurohirurški edukativni skup, koji nikad do sada nije održan izvan Zapadne Evrope. Ovaj kongres je prvi EANS kongres nakon tri godine pauze koji cela međunarodna neurohirurška zajednica iščekuje sa nestrpljenjem.

– Kongres je prilika za edukaciju i dalje usavršavanje svih mladih i budućih stručnjaka u ovoj oblasti iz Srbije, Evrope i sveta, kao i za predstavljanje domaće ekspertize, znanja, pozicioniranje Beograda na svetskim mapama, i to ne samo neurohirurgije, već i medicine uopšte. Najveću korist od EANS 2022 kongresa imaće naši pacijenti, doktori i zdravstveni sistem Srbije u punom smislu te reči, s obzirom na to da se ovladavanjem novih trendova, tehnika i inovacija omogućava da se našim pacijentima u Srbiji pruži najbolje i najsavremenije moguće lečenje u svim oblastima neurohirurgije i na taj način eliminiše potreba za upućivanjem na lečenje u inostranstvo, zaključuje profesor Rasulić.