“Ovakvu pospanost skoro nisam osetila, ceo dan jedva funkcionišem”: Ako ste jutros JEDVA USTALI IZ KREVETA, niste jedini, šta je to u vazduhu što nam diktira raspoloženje

Da nije jedina potvrđuju i jutrošnja jadikovanja brojnih građana – mnogi su kao omamljeni, neke i jako boli glava i svima je zajedničko to da im se toliko spava da jedva funkcionišu.

Šta je to zaista danas u vazduhu i kako bioprognostičari dva dana unapred znaju kako ćemo se osećati?! I najvažnije – zašto smo jutros toliko pospani, šta je to što utiče skoro na sve?

Ko i kada oseća tegobe?

U bioprognozi RHMZ, za danas se navodi da je biometeorološka situacija da se kod osetlјivih osoba se mogu javiti glavobolјa i poremećaj sna.

Za petak, 11. novembar, bioprognoza kaže da su moguće meteoropatske reakcije u vidu umora i pospanosti.

Ovakvi ćemo biti sve do utorka?!

Jasminka Smailagić, načelnik Odeljenja za monitoring klime i klimatske prognoze RHMZ, kaže za “Blic” da je “pojava pospanosti i umora kao meteoropatska reakcija na biometeorološke uslove u toku ovog i narednog perioda, po prognozi do utorka, uslovljena velikom dnevnom amplitudom temperature vazduha koja u ovim danima iznosi oko 20 stepeni, naime, jutarnja oko 5 stepeni, a dnevna i do 25 stepeni Celzijusovih.

Objašnjava da je tokom ovog perioda temperatura vazduha u toku dana znatno iznad prosečnih vrednoosti za ove dane novembra, a vazdušni pritisak iznad normale, što je nepovoljno za srčane bolesnike i osobe sa varirajućim krvnim pritiskom, kada je nagla promena temperature vazduha i vazdušnog pritiska, kao i dugi periodi sa visokom maksimalnom dnevnom temperaturom vazduha.

– Nepovoljno je i za cerebrovaskularne bolesnike, kod naglog prelaza iz toplog u hladno, kod osoba koje imaju osetljiv nervni sistem, kada duva pojačan južni i jugoistočni vetar, astmatičare, usled povećane vlage u vazduhu – pojava magle u jutarnjim časovima koja se ponekad zadržava u toku celog dana – kaže Jamsinka Smailagić.

Glavobolje, razdražljivost, bol u mišićima

Prema njenim rečima, pored hroničnih bolesnika i kod zdravih osoba koje su osetljive na promenu vremena – meteoropata, ovih dana značajne su meteoropatske reakcije u vidu glavobolje, a uslovljene su upravo naglom promenom temperature i njenim izraženim dnevnim hodom – velika razlika između minimalne i maksimalne dnevne temperature vazduha.

Osim glavobolje, mnogi osaćaju i osećaće razdražljivost, biće promenljivog raspoloženja, mogući su bolovi u mišićima zbog povećane vlažnosti vazduha, a umor, pospanost i malaksalost zbog toplog i vlažnog vremena, objasnoila je Smailagić.

Šta kaže medicina?

Specijalista socijalne medicine dr Zorica V. Dragaš, iz Centra za promociju zdravlja pri subotičkom Zavodu za javno zdravlje, objašnjava da promena temperature vazduha ili vazdušnog pritiska predstavljaju stresorni faktor na organizam i na promenu osoba mora da reaguje simbiološkim odgovorom, i ako taj odogovor nije dobar onda se osećamo loše.

– To je priča o tome kakve su nam navike i koliko uspevamo da upravljamo stresorima u životu. Takođe, to zavisi i od toga koliki kapacitet imamo da u određenom momentu odgovorimo baš na taj izraženi stresor kao što je promena vremena, temperature ili pritiska – kaže za „Blic“ dr Dragaš.

Ako je neko iz dana u dan izložen nekom stresa, ne spava dovoljno, kasno leže, pretrpan je poslovima, nepravilno se hrani, jede masnu hranu, ili tešku pred spavanja, možda se prepušio, popio je više kafe, vodi savremeni način života bez zdravih navika, onda je njegov organizam stalno izložen izazovima i stresu.

Ishrana i tečnost

– Reći će ljudi da doktori ne znaju ništa drugo osim da pričaju priču o zdravom načinu života, ali mora biti jasno da ako se nepravilno hranimo, ako smo dehidrirani, jer i nedostatak tečnosti dovodi do toga da se osećamo umorno i iscrpljeno, i smanjuje se koncentracija, i ako to neko stekne u jednom danu, onda je promena vremena samo kap koja prelije čašu da se osećamo izrazito loše – poručuje dr Dragaš.

Prema njenim rečima važno je pravilno se hidrirati, ne samo količinski, već treba piti vodu, seđene sokove i čajeve bez šećera, zatim doručkovati, a ne uz kafu sesti za računar i zaboraviti na obroke i užine, pošto tada pada šećer i raste nervoza.

Uz to, ako neko puši i pije kafu za kafom da bi održao pažnju, non-stop tim stresorima atakuje na organizam, koji „puca“ kada se tome doda nagla promena vremena ili vremenske prilike.

Duvan i kafa

– Kofein podiže krvni pritisak, ubrzava rad srca, čini nas nervoznim, smanjuje koncentraciju, a u duvanskom dimu se nalazi ugljen–dioksid i ugljen–monoksid i ta dva hemijska elementa u našem hemoglobinu zauzimaju mesto kiseoniku, jer imaju veći kapacitet vezivanja za hemoglobin nego što ga ima kiseonik, i već zbog toga imamo smanjenu koncentraciju kiseonika u krvi. Naše ćelije dobijaju manje kiseonika i osećamo se umorni, nervozni i smanjena nam je koncentracija. I zato su navike životne presudne, i od toga zavisi i kako će na nas uticati vreme – kaže dr Dragaš i napominje da su istim stresorima izloženi i oni koji samo udišu duvanski dim.

Navodi primer dugih sastanaka kada posle izvesnog vremena počinje da pada koncentracija zbog se najčešće otvaraju prozori da se prostorija provetri, da uđe svež vazduh, jer nam treba kiseonik!

– I relativno zdravi ljudi imaju teškoća zbog vremena jer ne mogu na taj stres da odreaguju onako kako bi trebalo, dobrim prilagođavanjem, jer su pre toga organizam izložili i stalno ga izlažu drugim stresogenim faktorima, a to su loše navike. Nažalost, ljudi vole tu svoju naviku i ne žele da prihvate da je to razlog zašto nisu sposobni da u momentu kada dobiju dodatno opterećenje, dodatni izavoz ili uticaj, kao što su vremenske prilike koje se menjaju iz dana u dan ili u toku dana, danas imamo leto, sutra već zimu, ne mogu da odreaguju bez posledica kao što su pospanost, umor, pad koncetracije… – poručuje dr Zorica V. Dragaš.

Lista prioriteta

Na sve već navedemo, kažu u Centru, dolazi psihogeni faktor, kada ljudi naprave dobru listu prioriteta, ali se zaguše u njoj. Ispadne da sve moraju postići odmah i danas.

– I time opterete isto organizam. Jer, i to je isto deo načina života i uključuje i emocionalnu inteligenciju, način na koji reagujemo na događaje oko nas, na interakciju sa porodicom, na kolege. Isto je i sa osobama koje se osećaju zdravo, jer neko misli da je zdrav, ne meri krvni pritisak, a ima povišen i onda se dogodi „odjednom“ srčani ili moždani udar i kažu: „Bože, šta se dogodilo iznenada?“. Ljudi koji imaju nizak krvni pritisak se već često osećaju umorni i da nisu naspavani, a na povišene vrednosti pritiska se organizam brzo prilagodi i osoba misli da je sve u redu do momenta kada se desi eksces.

Među grupama stanovništva koje burnije reaguju na promene su ugrožene grupe, a to su mala deca, starije osobe, žene u menopauzi i PMS-u, osobe koje imaju mentalne probleme i hronične bolesti.