OD TINEJDŽERSKOG HVALJENJA MUSOLINIJA DO FAVORITA ZA ISTORIJSKI USPEH Ko je Đorđa Meloni, žena koja svoju desničarsku partiju dovela NADOMAK POBEDE U ITALIJI

U Italiji se dogodilo upravo ono od čega je strahovala čitava Evropa – krajnja desnica odnela je pobedu na ključnim parlamentarnim izborima u zemlji a pobeda “postfašističke” stranke Braća Italije, čiji se koreni mogu pratiti sve do Musolinijevih pristalica, mogla bi da dovede do toga da njihova liderka – atraktivna Đorđa Meloni – postane prva žena na mestu premijera “evropske čizme”.

Ona bi takođe mogla da postane prvi lider krajnje desnice na vlasti još od dolaska Benita Musolinija na vlast u Italiji pre 100 godina, nakon poraza glavnog izbornog rivala i lidera Demokratske patije Enrika Leta.

Braća Italije, na čijem je čelu 45-godišnja Meloni, vode alijansu u kojoj se nalaze desničarske Liga Matea Salvinija i Forca Italija bivšeg osramoćenog premijera Silvija Berluskonija.

Salvini i Berluskoni, za čije se stranke očekuje da će učestovovati u formiranju vlade nakon izbora, vežu bliski odnosi sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom poslednjih godina, što im ne ide u prilog u Evropi usled višemesečnog rata u Ukrajini.

Odlučna i borbena dok kritikuje Evropsku uniju, masovnu imigraciju i “LGBT lobije”, ta 45-godišnjakinja je osvojila razočarane birače i izgradila snažan lični brend.

– Ja sam Đorđa, ja sam žena, ja sam majka, ja sam Italijanka, ja sam hrišćanka – rekla je na skupu u Rimu 2019., što je postalo viralno nakon što je remiksovano u pesmu.

Strahovi Evrope

U Briselu i NATO postoje strahovi da će radikalne i čak krajnje desničarske ličnosti koje upravljaju trećom najvećom članicom EU oslabiti njenu koheziju po pitanju spoljne politike, a posebno kompromitovati opoziciju kontinenta Putinu.

Berluskoni (86), usled pada popularnosti svoje stranke poslednjih godina ne želi da dobije četvrti premijerski mandat, već se nada mestu u Senatu. Obećao je da će vršiti umereni uticaj na Braću Italije i Ligu.

Salvini je, s druge strane, proveo poslednje sate svoje predizborne kampanje optužujući Evropsku komisiju za mešanje u izbornu trku. On je nazvao “sramnom arogancijom” izjavu predsednice EK Ursule fon der Lajen da Evropa ima “alat” da odgovori ako Italija sutra odabere nacionalistički kurs kao Mađarska i Poljska. Naime, ona je upozorila Italiju uoči izbora na posledice ukoliko odstupi od demokratskih principa, na šta je Salvini oštro reagovao.

“Šta je ovo, pretnja? Poštujte slobodan, demokratski i suveren glas italijanskog naroda!”, napisao je na “Tviteru”, iako je portparol EK objasnio da Fon der Lajen nije želela da se meša “već je naglašavala ulogu Komisije“kao čuvara (evropskih) sporazuma u pogledu vladavine prava”.

Kolaps Dragijeve vlade i uspon desnice
Melonina Braća Italije su sa mizernih četiri odsto glasova sa opštih izbora 2018. došla do toga da postanu najpopularnija stranka u zemlji, u vreme kad je zemlja zapala u duboku političku krizu nakon kolapsa vlade Marija Dragija i kada je podeljena po pitanju stavova o ratu Rusije i Ukrajine.

Do vanrednih izbora je došlo nakon ostavke Dragija u julu, koji nije uspeo da ujedini rascepkanu političku koaliciju. Analitičari kažu da je još jedan razlog za rast popularnosti Meloni bila njena odluka da ne učestvuje u Dragijevoj širokoj koaliciji.

U javnosti se pričalo da su desničari skovali zaveru da svrgnu premijera na sastanku u Berluskonijevoj vili. Desnica je do tada podržavala Dragija, međutim, krajem jula su Meloni, Salvini i Berluskoni na sastanku u vili odlučili da je izgleda došlo vreme da preuzmu vlast.

Meloni je navodno telefonom pozvala “zaverenike” i u roku od 24 sata Dragijeva sudbina je bila zapečaćena. Zaverenici su povukli podršku njegovoj širokoj koaliciji i premijeru nije preostalo ništa sem da podnese ostavku.

– Nije slučajnost da je vlada srušena političkim snagama koje namiguju Putinu – izjavio je u tada ministar spoljnih poslova Luiđi Di Majo.

Kritike rata
Braća jedna su od retkih italijanskih partija koje su svesrdno podržale Dragijevu odluku da pošalje oružje Ukrajini, uprkos opoziciji njegove vlade, a Meloni je do sada javno kritikovala Putinov rat. Ona je sredinom jula obećala da će Italija nastaviti da šalje oružje Ukrajini i podržavati je ukoliko njen konzervativni blok pobedi na predstojećim izborima.

– Uvek smo branili i podržavali ukrajinsku stvar, ne samo zato što verujemo u to već zato što Italija ne može da rizikuje da bude slaba karika u zapadnoj alijansi. Zapad treba da zna da mogu da računaju na nas. Neću tolerisati nikakvu dvosmislenost po tom pitanju – izjavila je Meloni.

Ali, Meloni kaže da je u pitanju nešto više od aktuelnog sukoba.

– Ukrajina je vrh ledenog brega u mnogo širem konfliktu koji ima za cilj ponovno iscrtavanje svetskog poretka – rekla je ona za RAI.

Iako je kritikovala invaziju, mnogi smatraju da je to bio čin zarad političke svrsishodnosti a ne iz ubeđenja.

Melonina politika
Politika koji nudi Ðorđa Meloni je konzervativna i promoviše tradicionalne porodične vrednosti. Meloni se buni protiv migracija, reproduktivnih prava žena i prava LGBT zajednice poput istopolnih brakova i usvajanja dece.

Kada je u pitanju Evropa, stranka “Braća Italije” je odustala od protivljenja evru, ali se zalaže za reformu Evropske unije kako bi je učinila manje birokratskom i manje uticajnom na unutrašnju politiku.

Meloni tvrdi i da je stranku oslobodila fašističkih elemenata, i da je italijanska desnica “predala fašizam istoriji već decenijama”. Njena stranka je početkom prošle nedelje suspendovala jednog od svojih kandidata nakon što je otkriveno da je u onlajn prepisci slavio Adolfa Hitlera, kako je javio Rojters.

Meloni tvrdi da mesta u vladi i javnoj upravi neće dobiti lojalisti, već kompetentni.

Ko je Đorđa Meloni?
Meloni, rodom iz urbane zone Rima Garbatela, bila je predsednik omladinskog krila Nacionalne alijanse, partije koja je proizašla iz Italijanskog socijalnog pokreta (MSI), koji su 1946. oformile pristalice Musolinija.

Meloni je bila ministarka omladine u Berluskonijevoj vladi od 2008-2011, pre nego što je osnovala Braću Italije. Od septembra 2020. bila je predsednica Partije evropskih konzervativaca i reformista (ECR). Meloni je nastojala da Braću Italije preobrazi u, kako je to sročio “Gardijan”, “konzervativnog šampiona patriotizma”.

– To je pomoglo da se partija povede napred. Takođe je pomoglo što su Braća Italije bila jedina stranka koja je stajala van Dragijeve vlade – izjavio je Frančesko Điubilei, autor knjige “Đorđa Meloni: Revolucija konzervativaca”.

Neofašistička prošlost
Meloni je kao tinejdžerka bila aktivistkinja za omladinu italijanskog socijalnog pokreta (MSI), koji su osnovali pristaše fašističkog diktatora Benita Musolinija nakon Drugog svetskog rata. Sa 19 godina, vodeći kampanju za krajnje desni Nacionalni savez, izjavila je za francusku televiziju da je “Musolini bio dobar političar jer sve što je radio, radio je za Italiju”.

Pošto je izabrana za zastupnicu Nacionalnog saveza 2006., promenila je retoriku, izjavivši da je diktator činio “pogreške”, kao što su bili rasni zakoni, njegova autoritarnost i ulazak u Drugi svetski rat na strani nacističke Nemačke Adolfa Hitlera.

Njena stranka preuzela je ime iz prvog stiha italijanske himne, a njen logo uključuje plamen koji je koristio i MSI, u bojama italijanske zastave. Odbila je pozive da promeni logo, insistirajući da plamen “nema nikakve veze s fašizmom”.

– Italijanska desnica prepustila je fašizam istoriji, ima već više decenija – rekla je u videoobraćanju stranim dopisnicima prošlog meseca. Insistira da u njenoj stranci “nema prostora za nostalgiju”.

Meloni ima kćer, rođenu 2006, s partnerom Andreom Đambrunom, televizijskim novinarom.

Izvor: Blic