Muzikoterapija

Mnogi koriste muziku da bi smanjili napetost, opustili se posle napornog radnog dana, jer je od nastanka ljudskog roda muzika uveseljava, umiruje i dovodi do stanja uzvišene meditacije.

Zvučne vibracije deluju na deo mozga koji prima i prerađuje informacije dobijene preko čula, tako da se pod uticajem laganih i prijatnih melodija smanjuje lučenje hormona stresa, a povećava se lučenje prirodnih analgetika – endorfina, kpoji se naziva hormonom sreće.

Naučnici su davno utvrdili da muzika deluje na naša najdublja osećanja tako što suptilnim i pozitivnim vibracijama uspostavlja psihičku ravnotežu i stvara osećanje zadovoljstva i radosti življenja. Ona nas izbavlja iz svih stanja melanholije, ublažava nam patnje, relaksira i deluje kao lek.

Takodje, poznato je da muzika ima sedativno dejstvo, podstiče snagu imaginacije, daje inicijativu, jača volju, ublažava bolove, snižava krvini pritisak i umiruje krvotok, otklanja stres i reguliše sve aspekte zdravstvenog telesnog funkcionisanja.

U psihijatriji se primenjuje nova metoda lečenja – muzikoterapija, a njome se bave posebni stručnjaci, koji usklađuju određenu vrstu muzike s dijagnozom pacijenta. Muzikoterapija se, izmedju ostalog, koristi kao pomoćno sredstvo u psihoanalizi, ali i delu medicinske terapije.

Mnogi medicinski stručnjaci smatraju da muzika čini čuda u ublažavanju stresa, bola i straha i da utiče na poboljšanje raspoloženja i stimuliše pozitivne emocije.

Praksa terapije muzikom je uvedena kada su bolnice uočile emotivno i fizičko poboljšanje koje je bilo vezano za slušanje muzike kod ranjenih ratnih veterana tokom Drugog svetskog rata, a u novije vreme se ta terapija pokazala efikasnom i kod ljudi koji imaju problem da izraze svoja osećanja.

Američki naučnici su došli do zaključka da slušanje muzike samo sat vremena dnevno može znatno da smanji tegobe kod bolesnika s hroničnim bolom u leđima ili zglobovima, a istraživanje kanadskih naučnika ukazuje da deca koja pohađaju muzičko obrazovanje imaju bolje pamćenje i sposobnost učenja.
Mocart – “čistac moždanih vijuga”

Pozitivno dejstvo muzike potvrdjuje i primer Memorijalne bolnice Moristaun, u kojoj harfistkinja svira pacijentima koji se oporavljaju od operacije srca. Svakog dana po dva sata muzike predvidjeno je za pacijente koji su u različitim stanjima svesti dok medicinske sestre pomno kontrolišu pacijente koji se bude iz anestezije.

Obučeni terapeuti širom sveta muzikom pomažu ljudima na različitim mestima – u školama, bolnicama, domovima za negu starijih osoba…

Mnogi koriste muziku da bi smanjili napetost, opustili se posle napornog radnog dana, jer je od nastanka ljudskog roda muzika uveseljava, umiruje i dovodi do stanja uzvišene meditacije.

Drevni Egipćani upotrebljavali su isti hijeroglif i za muziku i za uživanje, a u 6. veku pre nove ere, grčki lekar i filozof Pitagora prepisivao je muziku kao lek.

Poznato je da muzika deluje pozitivno na nesanicu, stoga nije čudno ako u potrazi za nekim lekom u apoteci primetite da se prodaju i CD izdanja Mocarta, Baha ili Betovena, ambijentalne muzike, relaksirajući zvuci prirode…

Mocart je, na primer, poznat i pod nazivom “čistac moždanih vijuga”.

Izvor: mondo.rs