KOKAINSKA PRESTONICA U BELGIJI Balkanski narko klanovi promenili trasu, glavni čovek za šverc poslove vodi IZ ZATVORA

U dokumentarcu koji je napravio Ekonomist, u ilegalnim radnjama veliku ulogu imaju države zapadne Evrope, među kojima su Hrvatska, Albanija i Bosna. Količina droge iz Evrope je u nenormalnom porastu. U Antverpenu 2016. godine pronađeno je 30 tona kokaina, dok je prošle godine zaustavljeno skoro tri puta više, čak 80 tona kokaina. Kako navode u dokumentarcu, posledice ovako velikog porasta krijumčarenja droge jeste korupcija vlasti i policije, kao i nasilje na ulicama.

– Balkanske mafije razvile su određene veštine koje su im omogućile da se nakon švercovanja heroina i cigareta, gajenja kanabisa i krijumčarenja ljudi posvete poslovima, poput krijumčarenja kokaina – navodi Valter Kemp, direktor globalne strategije u Globalnoj inicijativi protiv transnacionalnog organiziranog kriminala.

Novi kanali za krijumčarenje

Balkanske kriminalne organizacije otvorile su nove kanale za krijumčarenje. Droga koja je dolazila iz Kolumbije u Evropu dolazila je preko mediteranskih luka, ali balkanski mafijaši su uspostavili nove kontakte u drugim južnoameričkim zemljama, poput Ekvadora, i sada kokain šalju direktno u severnoevropske luke. Ove kriminalne organizacije preuzele su kontrolu nad kompletnim krijumčarskim lancem i tako povećale svoj profit.

Glavni izvor prihoda balkanskim dilerima nije više prodaja na ulicama, a ni proizvodnja već sam transport. Proizvodni profit je oko 150 odsto, maloprodajni iznosi 300 odsto, ali profit od transporta kokaina dostiže i do 1500 odsto. Napravili su takav sistem da ne moraju da brinu o proizvodnji već samo o transportu.

Ko upravlja švercom kokaina

U biznisu sa kokainom za razliku od ostalih ilegalnih poslova balkanske mafije, oni su skloni nasilju kako bi osigurali sam transport, a služe se i korupcijom. To najbolje pokazuje primer albanskog narkobosa Dritana Redžepija.

Dritan je uspešan model balkanskog mafijaša u Latinskoj Americi. Veruje se da je u Ekvador stigao 2011. godine nakon bega iz belgijskog zatvora. Nakon tri godine uhapšen je u Ekvadoru, ali to ga nije sprečilo da upravlja svojim vrlo profitabilnim kokainskim carstvom. Bogatsvom koje je stekao podmićivao je funkcionere, ne samo u latinoameričkim zemljama već i u Evropi.

Redžepi služi kaznu od 13 godina zatvora zbog trgovine drogom, kada je zaplenjeno 278 kilograma kokaina. Albanac je u Ekvador ušao sa dva lažna identiteta i novi imidžom, pa su vlasti te zemlje morale da ga identifikuju po otisku prsta.

Redžepija traže tri zemlje, Italija, Albanija, pa čak i Belgija gde je se sumnja da je iz svoje ćelije naredio i organizovao otmicu muškarca (49) u Centralnoj Albaniji. Žrtva nikada nije pronađena i pretpostavlja se da je mrtva, navode sa portala albanske dnevne novine.

Takođe, italijanske vlasti optužuju Redžepija i da je naručio još najmanje dva ubistva dok je u zatvoru, u Ekvadoru i Albaniji. Albanac je negirao ove navode.

Redžepi je lider kriminalne federacije albanskih trgovaca drogom koja je prenela stotine miliona evra vrednog kokaina iz Južne Amerike u Evropu.