Klimatske promene dovode do ekstremnijih padavina i poplava

Broj ekstremnih padavina i posledičnih poplava nastaviće da raste uporedo sa povećanjem srednje globalne temperature, zaključak je velikog međunarodnog istraživanja objavljenog ove nedelje u naučnom časopisu ScienceBrief Review.

Autori studije ističu da klimatske promene povećavaju učestalost i intenzitet događaja sa ektremnim padavinama zato što je topla atmosfera u stanju da zadrži više vodene pare. To znači da se u atmosferi „nakupi” više vode pre nego što padne kiša, zbog čega se povećava broj snažnih pljuskova.

Naučnici sa Univerziteta u Njukaslu, iz Tindal Centra za istraživanje klimatskih promena sa Univerziteta u Mančesteru i sa brazilskog Nacionalnog instituta za svemirska istraživanja analizirali su preko 170 recenziranih naučnih studija. Rezultati ove iscrpne analize pokazali su da su u urbanim sredinama malih slivova širom sveta ekstremne padavine povećale šansu za nastajanje poplava, ozbiljno ugrožavajući lokalno stanovništvo i infrastrukturu. U ruralnim područjima velikih slivova poplave zavise od više različitih faktora i manje su direktno povezane sa kratkotrajnim ekstremnim padavinama.

Ukoliko se globalno zagrevanje zaustavi i srednja globalna temperatura ne poraste za više od 1,5 °C, broj ovih ekstremnih vremenskih pojava bi mogao da se ograniči. Međutim, čak i ako se ovaj cilj postigne, autori studije smatraju da će biti neophodno detaljnije istraživanje i razumevanje promena u padavinama i poplavama koje nas čekaju u budućnosti, kao i pronalaženje načina za prilagođavanje gradova i svih ostalih zajednica tim novinama.

U studiji se navodi da je tokom 20. i početkom 21. veka zabeležena veća učestalost dnevnih ekstremnih padavina u mnogim regijama širom sveta. Takođe, zaključeno je da je rizik za javljanje bujičnih poplava u urbanim sredinama, pored ekstremnih padavina, povećan poslednjih decenija i zbog sve veće nepropusne površine, tj. sve više betona u gradovima što onemogućava da zemljište upije vodu, već povećava površinsko oticanje, a predviđanja govore da će ovaj rizik nastaviti da raste.Vodeći autor studije, Stiven Blenkinsop, u saoštenju za medije je pojasnio kako to klimatske promene dovode do češćih i intezivnijih padavina: „Usled globalnog zagrevanja sadržaj vlage u atmosferskom vazduhu se povećava, što može dovesti do promena u ponašanju oluja. Intezivniji ekstremni pljuskovi u spoju sa promenama drugih faktora mogu povećati učestalost i jačinu poplava u mnogim regijama sveta”.