Kamenje iz predgrađa Pompeja priča priču o razaranju, a ta priča bi mogla da nam pomogne i danas

Hemija i svedočanstva iz prve ruke udružuju snage kako bi se precizno odredilo vreme vulkanskih erupcija.

Pre dve hiljade godina rimski pisac i advokat Plinije Mlađi zapisao je svedočanstvo o jednoj od najrazornijih katastrofa u ljudskoj istoriji. Opisao je erupciju Vezuva i zatrpavanje Pompeja, u kojoj su stradali njegov ujak Plinije Stariji i oko 2.000 drugih ljudi. Detalji iz tog zapisa i datum erupcije koji je iz njega izveden, 24. avgust 79. godine nove ere, naučnicima i arheolozima poslužili su kao referentna tačka za datovanje ne samo erupcija Vezuva, već i drugih vulkanskih događaja.

Nova studija, objavljena danas u časopisu Science Advances, pokazuje da je metoda argon-argon datovanja, kalibrisana prema tom 24. avgustu 79. godine, sada još preciznija. Ova metoda meri odnos atoma argona sa različitim brojem neutrona u jezgru, poznatih kao izotopi, i na osnovu toga utvrđuje starost stena, minerala i vulkanskog materijala.

Napredak u ovoj vrsti datovanja omogućava naučnicima da preciznije odrede kada su se dogodile ranije erupcije vulkana koji i danas prete gradovima poput Meksiko Sitija u Meksiku, Napulja u Italiji i Džogdžakarte u Indoneziji.

„Ako želite da sklopite istoriju erupcija nekog vulkana u relativno bliskoj prošlosti, preciznost i tačnost su zaista presudne”, rekao je u saopštenju Pol Rene, jedan od autora studije i geohronolog sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju. „Studija pokazuje da se takva, izuzetno korisna preciznost i tačnost mogu postići i za istorijski period.”

Plovućac iz predgrađa

Andrea Marcoli sa Univerziteta u Padovi, takođe koautor studije, uzeo je 1998. godine nove uzorke plovućca bogatije kalijumom iz Oplontisa. I ovo predgrađe Pompeja zatrpao je pepeo tokom erupcije. Za razliku od ranijih, ovi uzorci poticali su iz najranije faze erupcije Vezuva. Magmatske komore ispod stratovulkana poput Vezuva imaju sklonost da se raslojavaju, pa se gvožđe i magnezijum koncentrišu na dnu komore, dok rastvorljivi elementi poput kalijuma završavaju pri vrhu. To znači da magma bogata kalijumom prva izbija napolje i taloži se na dnu naslaga pepela i plovućca. Plovućac koji je Marcoli prikupio pre 28 godina potekao je upravo iz tih donjih slojeva.

Uzorci su ipak završili na polici i nikada nisu analizirani. Pre nekoliko godina postdiplomci Kerolajn Hasler, Entoni Fuentes i Endi Tolt predložili su da se ti tridesetak godina stari uzorci konačno izvade i ispitaju.

Tačnost naspram preciznosti

Iako se često koriste kao sinonimi, tačnost i preciznost nisu isto. Tačnost govori o tome da li je rezultat ispravan, a preciznost o tome koliko se isti rezultat može ponoviti. Na primer, ako košarkaš šutira tačno, lopta uvek završava blizu koša ili u njemu. Ako šutira precizno, lopta uvek pogađa isto mesto, koje može, ali ne mora da bude blizu koša.

Kako bi proverio ovu tačnu i preciznu metodu argon-argon datovanja, istraživački tim koristio je osam uzoraka sanidina, vulkanskog minerala sa Vezuva koji sadrži kalijum. Kada je ovaj uzorak prvi put analiziran prošle godine, naučnici su erupciju smestili na otprilike 1.938 godina unazad. Primenom nove metode, uz oslanjanje na zapise Plinija Mlađeg, utvrđeno je da je stvarna starost vulkanskih minerala 1.946 godina. Ta procena odgovara preciznosti od 0,7 odsto i tačnosti od 0,4 odsto.

„Ovo nam omogućava da preciznije utvrdimo uzročnu vezu između događaja u geološkom zapisu, na primer između kratera od udara meteora i masovnog izumiranja”, objasnio je Rene.

Haslerova je detaljno proučila i zabeleženu istoriju erupcije Vezuva i spise Plinija Mlađeg. Zahvaljujući tome, tim je potvrdio datum erupcije od 24. avgusta sa odstupanjem od najviše dva meseca, što je dvostruko preciznije od ranijih procena.

Prema oceni istraživača, ovako tačno i precizno argon-argon datovanje biće od neprocenjive vrednosti za kalibraciju radiokarbonske metode. Ta metoda je trenutno glavni način za određivanje starosti materijala mlađih od približno 55.000 godina.

„Nadamo se da ćemo objediniti što više geoloških metoda datovanja koristeći istu matematiku, isti bajesovski pristup, i unoseći u tu celinu više podataka i sirovih opažanja”, istakao je Rene. „Argon-argon datovanje će ipak uvek ostati standard, i u tom smislu biće važno sredstvo za kalibraciju.”

Izvor/ Saznaj više: popsci.com