Kako su Dijanu Hrkalović zapamtile njene kolege studenti

Gde god bi se pojavila bivša državna sekretarka MUP Srbije bila je u centru pažnje. I dok je u MUP praktično “vedrila i obračila”, njene nekadašnje kolege, studenti Filozofskog fakulteta u Beogradu, potpuno su je drugačije doživljavali. Oni svoju bivšu koleginicu, ako su je uopšte zapamtili, opisuju kao potpuno drugačiju osobu – mirnu, povučenu, ali i kao osobu koja je želela da bude najbolja u onome što radi.

Da nije mesecima na naslovnim stranama novina i da je i sam predsednik Republike Aleksandar Vučić makar tri puta dnevno ne pomene, ogromna većina studenata koji su s njom pohađali studije, ako ne i svi, ne bi imali pojma ko je ta Dijana Hrkalović.

Verovatno bi se zamislili i uz mrštenje i češkanje po glavi rekli: „Ne sećam se lika, ali sam zapamtio karakteristično prezime“ i to bi bilo sve.

Njena transformacija od studentkinje Hrkalović do državne sekretarke Hrkalović je književna i podseća na čuveno klasično delo delo Roberta Luisa Stivensona „Doktor Džekil i mister Hajd“.

„Studenti su često bučni, impulsivni, skreću pažnju na sebe. Dijana Hrkalović je bila jedan od onih studenata koi imaju takozvani „fantomski status“. To su akademci tihi, pomalo plašljivi i povučeni u sebe. Na osnovnim studijama se pojavom, garderobom i šminkom nije izdvajala od ostalih studentkinja“, navodi sagovornik portala Nova.

Kako navodi, Hrkalovićevu pamti kao osobu koja je pretendovala u svemu bude najbolja.

„Bila je izraziti štreber, neverovatno motivisana da bude najbolja. Njeno ponašanje je bilo skoro vojničko, nije baš pristajalo tim ludim godinama, kada impulsi i emocije nadvladaju razum. Ona je imala svoj neki plan i čvrsto ga se držala“ kae sagovornik Nove.

Ono što ju je izdvajalo od ostalih jeste to što se nije družila sa koleginicama i kolegama i nije imala skoro nikakve kontakte sa njima.

„Bila je ekstremno povučena. Praktično niko nije ništa znao o njoj i njenom privatnom životu. Totalni individualac, nije sarađivala ni sa kim, a na kraju je bila jedan od najboljih studenata u generaciji. Upadljiv je bio njen napor da postigne maksimum u svemu“, navodi njen bivši kolega.

Čak i u kasnijim godinama studiranja, njeno „čudno“ ponašanje se nastavilo.

„Čuo sam da se čak i tokom doktorskih studija minimalno pojavljivala na fakultetu, ali je veoma naporno radila sama i elektronski komunicirala sa mentorkom i profesorima. Mislili smo da je neki čudak koji ima probleme da ostvari normalan kontakt sa ljudima, ali smo to poštovali, njena radna etika i marljivost su bili besprekorni“, navodi sagovornik Nove.

Više o ovome na nova.rs