Jug zemlje gotovo prazan, svi idu u Beograd i Novi Sad

Marija Drobnjaković iz Geografskog instituta “Jovan Cvijić” kaže za RTS da je poražavajuće što je južni i jugoistočni deo Srbije gotovo prazan, dok je sve koncentrisano u Beogradu i Novom Sadu – u Podunavskom i Pomoravskom pojasu.

Prema rečima Irene Cerović iz Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, ekipa Instituta “Biosens” je analizom podataka mobilnih operatera posmatrala kretanje stanovništva u Srbiji.

“Došli su do saznanja da su Tutin i Novi Pazar trenutno dve opštine sa najizraženijim trendom depopulacije, što se u zvaničnim podacima još ne vidi”, ističe.

“Infostud” je stavio na raspolaganje podatke iz svojih baza da bi razumeli kretanje ponude i tražnje poslova u inostranstvu.

“To nam daje detaljnu sliku o tome šta se dešava u kretanju stanovništva. Ovakvom primenom podataka možemo da saznamo ko se kreće, gde se kreće, u tačnom vremenskom trenutku kada se proces dešava”, objašnjava Cerović.

Naglašava da ćemo verovatno jako teško preokrenuti demografsku sliku – to je gotovo nemoguće: “Važno je da sve što planiramo u javnoj sferi prilagođavamo novoj demografskoj realnosti, stanovništvu koje je sve starije, sve urbanije i pomalo sve bogatije”.

Ističe da je važno i da se mnogo više ulaže u ljudski kapital – u ostvarenje potencijala svakog stanovnika.

Deset odsto akademske populacije napustilo Srbiju

Doktorand Harvarda Aleksandar Bauranov kaže za RTS da su pomoću podatak sa Fejsbuka analizirali koliko ljudi odlazi, a koliko se vraća u Srbiju.

“Našli smo da se od oktobra u Srbiju vratilo oko 120.000 ljudi, što je posledica pandemije. Biće zanimljivo da vidimo koliko će ljudi zaista ostati u zemlji”, ističe.

Naglašava da su došli i do jednog poražavajućeg podatka – da je 10 odsto ukupne akademske populacije napustilo Srbiju.

“Našli smo i jedan zanimljiv podatak – da su naši istraživači produktivniji ukoliko rade sa istraživačima u inostranstvu jer imaju pristup fondovima. To znači da ukoliko nađemo način da povežemo ljude iz Srbije sa ljudima u inostranstvu, možemo da doprinesemo poboljšanju akademske slike”, objašnjava Bauranov.

Izvor: 021