Duplo više ljudi naručiće vegetarijansku hranu ako su u jelovniku istaknuti pozitivni uticaji biljne ishrane na klimu

Da li ste svesni da vaš odabir jela u restoranima delimično zavisi i od toga kakve poruke su istaknute u meniju, a ne isključivo od vašeg stomaka?

Novo istraživanje Svetskog instituta za resurse otkriva da restorani mogu da podstaknu posetioce da jedu više biljnih obroka – i to komunikacijom njihovih benefita za životnu sredinu u jelovnicima.

Ako ste vozač, sigurno ste nekada pored semafora naišli na natpis koji vam sugeriše da ugasite motor dok čekate da se upali zeleno svetlo kako ne biste trošili gorivo i zagađivali vazduh uludo. Hoteli vas zamole da peškire i posteljinu upotrebite više puta u cilju smanjenja potrošnje vode tokom pranja ili da isključite svetlo u prostorijama u kojima ne boravite. Zeleni slogani nas potpuno podsvesno podstiču da budemo odgovorniji prema resursima. A šta bi se desilo kada bi restorani na sličan način promovisali biljnu ishranu?

Studijom Svetskog instituta za resurse bilo je obuhvaćeno 6000 stanovnika Amerike, a istraživači su analizirali njihove reakcije na različite opise u restoranskim menijima.

Nekoliko poruka je imalo posebno izražen efekat. Među njima je i sledeća: „Zamena samo jednog obroka na bazi mesa vegetarijanskim rezultovaće uštedama emisija gasova sa efektom staklene bašte koje su ekvivalentne potrošnji energije za punjenje vašeg telefona tokom dve godine. Vaš mali doprinos može da napravi veliku razliku.” Oko jedne četvrtine ljudi koji su ovo pročitali birali su vegetarijanske varijante što je duplo više u odnosu na one kojima nije prikazana nikakva poruka.

Isticanje činjenice da je 90% Amerikanaca odlučilo da jede manje mesa uz poziv pojedincima da se pridruže rastućem pokretu koji ima manji uticaj na klimu ponukala je 22% ispitanika da jedu obroke na bazi biljaka što je takođe veći procenat u poređenju sa grupom koja je dobila standardne menije.

I druge poruke, npr. o ukusu hrane ili o potrebi da zaštitimo planetu zarad budućih generacija, takođe su imale pozitivan učinak. A rezultati istraživanja otkrili su i da odabir jela u restoranima u velikoj meri zavisi od toga kako su napisani jelovnici.

Ako uzmemo u obzir sve faze životnog ciklusa hrane, od proizvodnje preko kuvanja do otpada, ovaj sektor na globalnom nivou oslobodi više od trećine gasova sa efektom staklene bašte (34%). Ali nemaju sve kalorije koje unosimo jednak uticaj. Životinjski proizvodi uzrokuju znatno veće emisije u odnosu na biljne. Baš zbog toga bitno je da li ćete jesti obične ili vegetarijanske kobasice.

Ipak, restorani imaju mnogo više aduta kojim bi uspešno motivisali mesojede da se hrane kao biljojedi. Kada bi nazive jela, kao što su „lazanje bez mesa”, zamenili nazivima s fokusom na ukus i kvalitet, čak i mušterije koje ne praktikuju vegetarijansku ili vegansku ishranu bile bi zaintrigirane da ispobaju „neodoljive sporo kuvane letnje lazanje prelivene kremastim sosom od pečuraka i posute prženim bademima”.

Institut za dobru hranu izneo je još 18 korisnih marketinških praksi kako da restorani učine vege-jela primamljivijim u očima posetilaca koji su pretežno konzumenti mesa. Oni između ostalog savetuju uspostavljanje konkurentne cene i stavljanje naglaska na proteine, ali i implementaciju ovih obroka u ostatak ponude, nasuprot njihovom trenutnom izdvajanju.

Saznanja Svetskog instituta za resurse odličan su podsetnik da je Zemlja dom svih nas i da je nebitno da li smo individua, restoran, prehrambena industrija ili donosilac odluka – na svakom od ovih nivoa moguće je pružiti doprinos borbi za očuvanje životne sredine.

Izvor: klima101.rs