“Dajte mi Parlova za kraj! GLEDALO BI NAS 100.000 LJUDI” Muhamed Ali IZAZVAO jugoslovensku legendu i to je bila poslednja grmljavina njegove karijere! /VIDEO/

Po mnogima najbolji bokser svih vremena rođen je na današnji dan.

Muhamed Ali je pobedio na 57 od 61 profesionalnog meča, od čega je čak 37 bilo nokautom. Izgradio je status možda i najveće sportske legende 20. veka.

Prvi profesionalni meč je odradio 1960. godine, osvojio je 2000 dolara, a ostaće upamćeno da se dovezao u roze Kadilaku. Niko nije znao da zapravo gleda Kasijusa Kleja koji će postati ikona čitave jedne generacije.

Nekoliko dana pre smrti je imao ogromne probleme sa disanjem, pa je porodica pozvala hitnu pomoć. Parkinsonova bolest je dodatno zakomplikovala situaciju, pa je svet ostao bez bokserske legende. Sopstveni stil je najbolje opisao sam čuvenom izjavom:

– Leti kao leptir, bodi kao pčela.

HTEO DA SE OPROSTI PROTIV PARLOVA

Nakon 18 godina briljatne karijere prepunu poslastica u ringu i van njega za sve navijače na kraju je odlučio da zauvek skine rukavice. Nikada mu se nije ostvarila želja da se odmeri protiv jugoslovenskog šampiona.

– Uskoro se opraštam od boksa i više bih volio da završim karijeru protiv sjajnog boksera Mate Parlova nego protiv prljavih udarača poput Frejzera ili Formana – govorio je Muhammad Ali 1978. godine.

Parlovu se divio i gledao ga kako osvaja svetsku titulu u poluštekoj kategoriji januara 1978.  godine.

– Jugoslavija ima pravog prvaka, Parlov je u ovom trenutku najbolji u Evropi. Spreman sam da se borim sa njim. Čuo sam da bi naš meč u Jugoslaviji pogledalo uživo 100.000 ljudi. Parlov je brz bokser, ali protiv mene ne bi imao šanse. Bio bi to lep meč, ali to je jedino lepo što bi se Parlovu dogodilo – rekao je tad Ali.

Ipak, nikada nismo saznali da je Amerikanac bio u pravu.

ODBIO DA ODE U VIJETNAM

Tog 29. aprila 1967. godine Muhamed Ali je postao istinski heroj. Najbolji bokser svih vremena, po mišljenju mnogih, tada je javno odbio da učestvuje u ratu u Vijetnamu.

To mu tadašnje američke vlasti nikada nisu zaboravile.

– Nemam problema sa Vijetnamcima. Oni me nikad nisu nazvali crnčugom – rekao je Ali pre početka rata.

Došao je u regrutacioni centar u Hjustonu i nadležni su ga prozvali po imenu koje je dobio na rođenju – Kasijus Marselus Klej mlađi, ali on ni posle trećeg poziva nije istupio.

Već tada je bio svetski šampion u teškoj kategoriji, a nešto više od dve godine ranije šokirao je svet prelaskom u islam i pridruživanju “crnim muslimanima”. Promenio je ime u Muhamed Ali i nije želeo da ratuje protiv Vijetnama.

– Neću da putujem 16.000 kilometara da bih pomogao u ubijanju i paljenju drugih ljudi, samo da bih pomogao dominaciju belih robovlasnika nad tamnim ljudima širom sveta. Ovo je vreme i doba kada takvo zlo mora da nestane. Zašto bih bacao bombe i pucao na smeđe ljude u Vijetnamu, kada su takozvani crnci u Lujvilu tretirani kao psi i oduzeta su im osnovna ljudska prava.

Zbog odbijanja vojne dužnosti kažnjen je novčano 10.000 dolara i osuđen je pred potpuno belom porotom na kaznu zatvora od pet godina. Pošto je odmah uložena žalba i plaćena kaucija, u zatvor nije išao, ali tri i po godine mu je bilo zabranjeno da ima takmičarske mečeve, posle čega ga je oslobodio Apelacioni sud.

– Ukrali su mu tri najbolje godine njegove karijere. Kada je bio na vrhuncu, nije mogao da boksuje – rekao je jednom prilikom trener Anđelo Dandi.

Čuvene su “Borba u džungli” i “Triler u Manili”, a Ali se profilisao ne samo kao jedan od najboljih boksera svih vremena, već i kao jedna od najvećih i najuticajnijih ličnosti u istoriji čovečanstva.

U amaterskoj karijeri ostvario je 100 pobeda i samo četiri poraza. Višestruki je šampion u više kategorija i čovek koji je uterivao strah u kosti svim protivnicima.

Mimo ringa njegov život je bio tabloidno koloritan – imao je mnogo ljubavnica i ženio se pet puta – sa Sonjom Rua (1964-1966), sa Belindom Bojd (1967-1976), sa Veronikom Porše (1977-1986) i sa Jolandom Vilijams (1986), sa kojima je odgajio devetoro dece i dobio mnogo unučadi.

Godine 1984. javno je objavio da boluje od parkinsonove bolesti, a 3. juna 2016. je preminuo u Skotsdejlu, u Arizoni.

– Život je kocka. Možete biti povređeni, ali ljudi ginu u avionskim nesrećama, gube ruke i noge u saobraćajnim udesima. Ljudi umiru svakoga dana. Isto je i sa borcima – neki umru, neki budu povređeni, a neki nastave dalje. Jednostavno ne dozvoljavate da verujete da će se to dogoditi vama.

DŽEPNI VODIČ KROZ ANTOLOGIJSKE MEČEVE

Čuveni su njegovi mečevi sa Džordžom Formanom, koji je prekinuo Alijev niz od 31 pobede. U “Borbi veka” 1971. godine izgubio je od Frejzera, u “Grmljavini u džungli” nokautirao je Formana, a Frejzeru je uzvartio u “Trileru u Manili”.

Nakon “Grmljavine u džungli” odbranio je pojas u deset borbi, a onda se susreo sa Leonom Spinksom koji mu je naneo treći profesionalni poraz 1978. godine i uzeo naslov u teškoj kategoriji koji je vratio u revanšu iste godine. To mu je bila i poslednja pobeda u karijeri.

Leri Holms mu je uzeo pojas dve godine kasnije, a neuspešan povratak imao je decembra 1981. godine protiv Trevora Berbika na Bahamima, piše “24sata.hr”.

Nedugo nakon toga saznaje da je oboleo od Parkinsonove bolesti koja je ostetila nervni sistem i zbog koje ima problema sa govorom i kretanjem do kraja života.

Najpoznatije Alijeve izjave:

Mrzeo sam svaki minut treninga, ali sam govorio: Ne odustaj! Sada pati, a ostatak života živećeš kao šampion.

Toliko sam brz da sam prošle noći pritisnuo prekidač za gašenje svetla i bio u krevetu pre mraka.

Prijateljstvo nije nešto što učiš u školi. Ako nisi naučio što prijateljstvo znači, onda stvarno nisi ništa naučio.

Bitka je dobijena daleko od svedoka: iza linija, u sportskoj sali, napolje na ulici, davno pre nego zaplešem pod tim svetlima.

Kod kuće sam dobar dečko, ali ne želim da to čitav svet zna. Tihi ljudi, otkrio sam, ne dospeju daleko.

Čovek bez mašte nema krila.

Ja sam astronaut boksa. Džo Luis i Dempsi su samo piloti na mlaznim avionima. Ja sam poseban svet.​

Onaj ko nije toliko hrabar da rizikuje neće ništa postići u životu.​

Soni Liston je ništa. Čovjek ne zna da priča, čovek ne zna da se bori. Čovek treba govorne lekcije, treba bokserske lekcije… Pošto će se boriti sa mnom, trebaju mu lekcije iz padanja.

Izvor: Blic