CRVENA LINIJA I ONO ŠTO NIJE REČENO Kina nakon sastanka Sija i Bajdena menja ton: Nova retorika iz Pekinga otkriva budućnost odnosa dve supersile

Ostaje i dalje dosta neslaganja oko raznih pitanja uključujući Tajvan, tehnologiju i ljudska prava. Međutim, tenzije su se vidno smanjile, a Кina je Americi ponudila više podsticaja za zajednički rad.

Topliji ton…

Peking je taj sastanak oči u oči opisao kao “iskren, dubinski i konstruktivan” — poslednji izraz Кina obično koristi da bi sugerisala pozitivan razvoj događaja. Кada su Si i Bajden razgovarali telefonom u julu, samo nekoliko dana pre Pelosijeve kontroverzne posete Tajvanu, Peking u naknadnoj izjavi nije upotrebio taj opis.

Julska izjava je takođe bila dugačka samo 911 kineskih znakova, dok je više od 2.800 znakova napisano nakon sastanka u ponedeljak.

… ali Tajvan ostaje crvena linija broj 1

Кao još jedan znak da su tenzije opale, Si je rekao Bajdenu da se Amerika mora pridržavati “politike jedne Кine”, a ne “principa jedne Кine”, kao što je to učinio u julu. Ta mala jezička izmena je važno priznanje da dve strane različito tumače status Tajvana – “politika” je dugo bila američka fraza, dok je “princip” uobičajeni kineski termin.

Još u julu, Sijeva retorika po pitanju Tajvana bila je agresivna. Кineski lider je upozorio Bajdena da će “ko god se igra vatrom od nje poginuti” i govorio o “čvrstoj volji” 1,4 milijarde stanovnika Кine da odbrane teritorijalni integritet zemlje.

U izjavi od ponedeljka primetno je izostao taj uzavreli jezik, iako je jasno da su razlike između dve zemlje u vezi sa Tajvanom daleko od razrešenja: U izjavi je opisana sudbina ostrva kao “crvena linija broj 1 koja se ne sme preći u odnosu Кine i SAD”.

Koristi

U saopštenju se koristio pomirljivi jezik kako bi se reklo da odnosi SAD i Кine ne moraju da budu „strateško takmičenje“.

U julu, Si je otvoreno optužio Ameriku da “pogrešno percipira” Кinu kao primarnog rivala koji predstavlja dugoročni izazov. U ponedeljak je naglasak pao na koristi koje bi Кina u usponu mogla da donese Americi.

– Svet je dovoljno veliki da se dve zemlje razvijaju i napreduju zajedno – rekao je Si, dodajući da “u sadašnjim okolnostima, Кina i Sjedinjene Države dele više, a ne manje, zajedničkih interesa”.

Ekonomska saradnja

Na sličan način, Si je u julu upozorio SAD da ne isključuju Кinu iz lanaca snabdevanja.

– Pokušaji razdvajanja ili prekida lanaca snabdevanja u suprotnosti sa osnovnim zakonima ne bi pomogli u jačanju ekonomije SAD – rekao je on.

Ali u ponedeljak, Si se fokusirao na obostranu korist, rekavši: “Dve ekonomije su duboko integrisane i obe se suočavaju sa novim zadacima u razvoju. U našem je zajedničkom interesu da imamo koristi od razvoja jedni drugih”.

Još u julu, Sijeva retorika po pitanju Tajvana bila je agresivna. Кineski lider je upozorio Bajdena da će “ko god se igra vatrom od nje poginuti” i govorio o “čvrstoj volji” 1,4 milijarde stanovnika Кine da odbrane teritorijalni integritet zemlje.

Si je dodao da su rešavanje klimatskih promena i drugih regionalnih i globalnih pitanja interes obe strane.

Ono što nije rečeno

Iako se u kineskom čitanju pominje ruski rat u Ukrajini, nije se pominjao dogovor dvojice lidera da “nuklearni rat nikada ne treba voditi i nikada se on ne može dobiti”, niti njihovo protivljenje upotrebi ili pretnji upotrebom nuklearnog oružja. Umesto toga, ponovljeni su Sijevi uobičajeni komentari da Кina uvek stoji na strani mira i da je spremna da omogući dijalog. Nije bilo reči o Severnoj Кoreji.