Kao je nabusiti zakupac hotela “Brisotol” zbog kafe od 4 dinara završio u zatvoru, uz ogromnu novčanu kaznu i JAVNO SRAMOĆENJE: Hteo da “prevesla” činovnika usred predratnog Beograda, ovaj presavio tabak

Nakon što nije uspeo da se dogovori sa zakupcem hotela, Petrović je slučaj prijavio policiji i podneo tužbu

Zakupac hotela je osuđen na 15 dana zatvora, novčanu kaznu i dodatne sudske troškove, uz obavezu javnog objavljivanja presude

U predratnom Beogradu, početkom februara 1941. odigrao se slučaj koji pokazuje da se na kelnerska “zaokruživanja računa” gledalo više nego ozbiljno. Jedan pedantni državni činovnik nije dozvolio da ga prevesla nabusiti zakupac elitnog hotela “Bristol” a epilog toga bila je zatvorska kazna i javno sramoćenje.

Kafanska računica i, nekakvi, samo konobarima znani metodi sabiranja večna su tema. Danas se najčešće progunđa kad na računu osvane neočekivani “servis”, kad vas iznenadi cena obične vode ili kad kafa u centru grada premaši svaku razumnu cifru. Uglavnom se sve završi ljutitim komentarom ili negativnom recenzijom na internetu.

Sve je počelo u novembru 1940. kada je Ljubomir Petrović svratio u “Bristol“ na šoljicu crne kafe.

“Nije bila rđava”, govorio je kasnije na sudu do kog je stigao jer je bio ogorčen što mu je kelner hteo da naplati 4 dinara.

Za Petrovića je to bio čist šok.

Kafa u beogradskim restoranima koštala je u to vreme dinar i po. Četiri dinara za jednu šoljicu činilo mu se kao otimačina.

Kako to obično biva u kafani, prvo je pokušao da sve reši mirnim putem. Pozvao je zakupca hotela Vasu Panića i uložio protest. Međutim, Panić nije želeo ni da čuje za popust. Za njega je ta cena bila sasvim opravdana.

Petrović nije bio od onih koji pognu glavu i plate. Uradio je nešto što bi bilo kome od nas teško palo na pamet – odšetao je pravo u policijsku stanicu i podneo tužbu! Policija je sprovela istragu i predmet prosledila Sreskom sudu u Beogradu.

Usledio neočekivani preokret

A tamo se tek odvijala prava mala drama. Zakupac “Bristola” Panić nije se dao lako pokolebati. Razvio je čitavu teoriju o dodatnim uslugama koje njegov objekat pruža, a koje banalna cena kafe mora da pokrije:

– Tako je u svakom boljem lokalu. Negde ona košta i 10 dinara! Sve zavisi od toga gde se pije. A moj restoran je luksuzan i 4 dinara za kafu uveče, kada svira salonska muzika – nije preterano! Mi je ne možemo prodavati po ceni koja je u restoranima kojima je to sporedan prihod. Kod nas dođe mušterija, poruči crnu kafu, sedi celo veče, čita novine i sluša muziku. Ako mu naplatim 2 dinara, onda radim na čistu štetu – govorio je.

Panić je zapravo tvrdio da on ne prodaje samo napitak od prženih zrna, već i ambijent, atmosferu, salonski orkestar i pravo na višesatno listanje štampe.

Izvor/ Saznaj više: blic.rs