Kako bi izgledala planeta koja je toplija za 4 stepena?

Planeta je u ovom trenutku za oko 1°C toplija nego što je bila pre 150 godina. Jedan stepen možda ne zvuči mnogo, ali ovo zagrevanje je dovelo do toga da sada živimo u klimi u kojoj se češće dešavaju toplotni talasi, suše i razni drugi temperaturni ekstremi. Zagrevanje od 4°C, što u ovom trenutku odgovara pesimističnom scenariju naše budućnosti, značilo bi sasvim sigurno dramatično drugačije uslove na Zemlji.

„Stvarno je dobro da 4 stepena samo zamišljamo i da ne živimo u takvom vremenu, pošto je to jedna anomalija ekvivalentna anomaliji kad planeta predje iz ledenog u međuledeno doba”, objašnjava profesor Vladimir Đurđević u drugoj epizodi Klima101 podkasta koja se bavi posledicama klimatskih promena.

Kako profesor Đurđević navodi, planeta je u ledenom dobu bila za oko 4,5 °C hladnija nego krajem 19. veka, a sada možemo da doživimo sličnu promenu, samo u drugom pravcu. I kao što trenutno društvo ne bi moglo na najbolji način da funkcioniše u uslovima ledenog doba, tako ne bi bilo spremno ni da odgovori izazovima dramatično toplijeg sveta.

„Ukoliko bismo se zagrejali za 4 stepena i otšili u suprotnom pravcu, treba da razmišljamo da je postojeca infrastruktura nedogovarajuća za te uslove i na takvoj planeti stvari se drastično menjaju.”, upozorava profesor Đurđević.

Ogroman broj ljudi morao bi da se seli

Jedna od najvećih posledica takvog porasta temperature bilo bi topljenje polarnih kapa i glečera i porast nivoa mora. Đurđević navodi da su konzervativne procene da bi u slučaju zagrevanja od 4 °C nivo mora do kraja veka porastao za jedan metar, ali upozorava i da je to jedan veoma spor proces tako da bi u narednih nekoliko stotina godina nivo mora mogao da poraste i za sedam ili osam metara.

„Samo zbog porasta nivoa mora bi desetine ili stotine miliona ljudi htelo da se iseli. Postavlja se pitanje kakva to organizacija treba da postoji i da li smo mi kao društvo sposobni da imamo takvu organizaciju da tim ljudima pomognemo da nadju druga mesta gde će moći da žive”, kaže Vladimir Đurđević.

„Vi ne možete grad od nekoliko miliona ljudi samo da iščupate i premestite ga desetak kilometara od obale.”

Pored porasta nivoa mora u pojedinim delovima sveta bi kombinacija visoke temperature i vlažnosti vazduha mogla da bude takva da te lokacije učini praktično nenastanjivim.

„Prvenstvneno pričamo o tropskim oblastima, te oblasti bi verovatno bile nenastanjive jer bi bile toliko neprijatne za život da bi ljudi skoro sigurno pokušali da odu negde drugde.”, navodi profesor Đurđević.

Kako bi izgledala Srbija?

Srbija se nalazi u predelu sveta koji se zagreva brže od globalnog proseka, i naša zemlja je već za oko dva stepena toplija nego što je bila, tako da se kod nas skoro duplo brže dešavaju klimatske promene u odnosu na neke druge delove sveta.

Zbog toga se u Srbiji već sada jasno beleži veći broj dana sa ekstremnom količinom padavina, više toplotnih talasa i više suša što ostavlja posledice po razne privredne grane.

„Kod nas su klimatske promene očigledne i što je najgore osećaju se i posledice za društveno ekonomske sektore i privredne aktivnosti. Znamo da su u poslednjih dvadeset godina u Srbiji štete bile oko 7,5 milijardi dolara bilo da se radi o sušama, poplavama, olujama ili šumskim požarima i to ćemo videti i u budućnosti.”, upozorava naš sagovornik u drugoj epizodi Klima101 podkasta.

On dodaje i da je jedna od najjačih suša u Srbiji u poslednjih 20 godina je ona iz 2012. kada je šteta bila oko 2 milijarde dolara. Ukoliko se planeta zagreje za još četiri stepena, u Srbiji će u 8 od 10 godina biti suša koja je najmanje jaka kao ta iz 2012.

Pored toga, klima u našoj zemlj bi se toliko promenila da ovde skoro uopšte više ne bi mogla da raste bukva, a bukove šume trenutno dominiraju na našoj teritoriji.

Da li ima nade?

Iako slika koju je opisao profesor Đurđević deluje zaista crno, ipak treba imati u vidu da je ovo pesimističan scenario budućeg zagrevanja. Početkom 21. veka je naše društvo zaista bilo na putu da završi na planeti koja je drastično toplija nego danas, ali na sreću stvari se menjaju.

Prevashodno zahvaljujući velikom napretku na polju obnovljivih izvora energije sada većina država na svetu ima planove da emisije gasova sa efektom staklene bašte svede praktično na nulu do sredine ovog veka. Pored toga, veliki broj kompanija već sada koristi pretežno čistu energiju i planira da već tokom naredne dve decenije u potpunosti dekarbonizuje svoje poslovanje.

Prema procenama organizacije Climate Action Tracker, ako se sve ove najave i obećanja ispune (što je jedno veliko „ako”), planeta bi se do kraja ovog veka zagrejala za 2,1 °C. To još uvek nije dobro, ali je ipak mnogo bolje od ovde opisanog scenarija.

Više o tome šta su sve posledice klimatskih promena, kako utiču na ljude u Srbiji i kakvi su različiti scenariji mogući u budućnosti saznajte u drugoj epizodi Klima101 podkasta u kojoj je pored profesora Đurđevića gostovao i poljoprivrednik Aleksandar Luković.

Izvor: Klima 101