Svakodnevno konzumiranje borovnica moglo bi da ublaži simptome depresije kod starijih osoba

Voće koje jedemo obiluje korisnim sastojcima, a naučnici nastavljaju da istražuju kako ti sastojci mogu koristiti ne samo našem fizičkom, već i mentalnom zdravlju.

U jednoj manjoj pilot-studiji, istraživači predvođeni timom sa Harvardskog medicinskog fakulteta u SAD došli su do saznanja da bi svakodnevno konzumiranje borovnica moglo pomoći u ublažavanju simptoma depresije kod starijih osoba koje vode sedelački način života.

Reč je o grupi ljudi za koju se već zna da je izložena većem riziku od depresije, a koji često nemaju lak pristup nekim od prirodnih načina za borbu protiv ovog stanja – poput fizičke aktivnosti ili boravka u prirodi.

Svakodnevno konzumiranje borovnica moglo bi biti jednostavan i zdrav način da se depresija drži podalje.

Istraživači su svoje rezultate objavili u časopisu Journal of Nutrition, Health and Aging, a studija je takođe pokazala određene zanimljive promene u sastavu crevnih bakterija do kojih je došlo usled dodatnog unosa borovnica.

„Naš cilj je bio da preliminarno utvrdimo uticaj konzumiranja borovnica na mikrobiom creva, metabolite i simptome depresije”, kaže molekularni nutricionista Kortni Milar sa Harvardske medicinske škole.

U studiji je učestvovalo 18 ispitanika starijih od 65 godina, koji su svakodnevno dobijali ili 48 grama praha od zamrznutih borovnica (što odgovara količini od oko dve šolje borovnica) ili istu količinu placebo praha.

Nakon tri meseca, simptomi depresije su se poboljšali u obe grupe. Kod ispitanika koji su konzumirali borovnice zabeležena su izraženija i doslednija poboljšanja, mada ta razlika nije dostigla statističku značajnost.

„Iako se promene u ishodima koji se tiču mentalnog blagostanja ne razlikuju među grupama, čini se da su u grupi koja je konzumirala borovnice te promene ’poboljšanja’ većeg obima, uz manju varijabilnost u poređenju sa placebo grupom”, navode istraživači u svom objavljenom radu.

„Ova pilot-studija osmišljena je tako da ispita izvodljivost intervencije i prikupi preliminarne podatke o ishodima, koji su neophodni za procenu statističke snage jednog većeg istraživanja.”

Kada je reč o crevnim bakterijama, uočene su određene manje promene u enzimima (proteinima koji pokreću hemijske reakcije) kod učesnika koji su konzumirali borovnice.

Zabeležene su promene u zastupljenosti gena za šest vrsta bakterijskih enzima, pri čemu je kod pet njih došlo do porasta; među njima je i jedan koji učestvuje u sintezi gama-aminobuterne kiseline (GABA) — neurotransmitera koji se ranije dovodio u vezu sa depresijom.

Već je dobro poznato da vlakna i antocijanini (plavi pigmenti) u borovnicama mogu uticati na mikrobiom creva, pa su određene promene bile očekivane – a biće potrebna detaljnija analiza kako bi se utvrdilo šta se tačno dešava.

Istraživači takođe ukazuju na relativno mali uzorak u ovoj studiji, kao i na činjenicu da su učesnici uglavnom bili belkinje koje su imale blage simptome depresije, a ne dijagnostikovanu depresiju.

Izvor/ Saznaj više: sciencealert.com