Hemoroidi, zašto nastaju i kako se prirodnim putem može ublažiti bol i krvarenje

Hemoroidi su jedan od najčešćih zdravstvenih problema savremenog čoveka, ali istovremeno i jedan od onih o kojima se najteže govori. Procene stručnjaka pokazuju da veliki broj odraslih ljudi tokom života barem jednom oseti simptome ovog stanja, a mnogi ga trpe godinama pre nego što se odluče da nešto konkretno urade. Ta odloženost je najveći problem, jer se hemoroidi u ranoj fazi mnogo lakše smiruju nego kada stanje uznapreduje. Zanimljivo je da hemoroidalni jastučići nisu sami po sebi bolest. Oni su normalan deo anatomije, gusta mreža sitnih krvnih sudova u završnom delu debelog creva koja pomaže u zadržavanju stolice i gasova i u pravilnom zatvaranju analnog otvora. Bolest počinje onog trenutka kada ti krvni sudovi izgube elastičnost, prošire se, spuste i počnu da se upale.

Zašto krvni sudovi u toj zoni popuštaju

Ključni mehanizam je povišen pritisak. Svaki put kada se pritisak u trbušnoj duplji poveća, deo tog pritiska prenosi se na vene u maloj karlici koje nemaju zaliske kao vene u nogama, pa se krv u njima lako zadržava. Naprezanje pri stolici, dugotrajno sedenje, podizanje tereta, hronični kašalj, trudnoća i porođaj, prekomerna telesna masa i sedeći način rada, sve to zajedno stvara uslove u kojima zid krvnog suda vremenom popušta. Kod vozača, kancelarijskih radnika, krojača, frizera i svih onih koji provode sate u istom položaju, protok krvi u karličnom pojasu je usporen i venski zid je pod stalnim opterećenjem. Zato hemoroidi nisu stvar loše sreće, već posledica ponavljanog mehaničkog stresa na tkivo koje nije predviđeno za takvo trajno opterećenje.

Kako prepoznati hemoroide na vreme

Prvi znak najčešće nije bol, već svetlocrvena krv na toalet papiru ili na površini stolice. Krv je svetla jer dolazi iz krvnih sudova blizu izlaza, a ne iz dubine digestivnog trakta. Uz to se javljaju svrab, vlaženje, osećaj punoće i nepotpuno ispražnjene stolice, pečenje posle sedenja i osetljivost pri brisanju. Unutrašnji hemoroidi u početnoj fazi često ne bole jer sluznica u tom delu ima malo nervnih završetaka za bol, pa čovek dugo ne zna šta se dešava. Spoljašnji hemoroidi su bolniji, mogu se napipati kao čvorići i u slučaju zapušenja krvnim ugruškom postaju izuzetno osetljivi. Rana faza je upravo onaj trenutak kada se stanje najlakše zaustavlja, jer tkivo još nije trajno izgubilo tonus.

Zašto ta zona teško i sporo zarasta

Anus i završni deo creva su područje koje je stalno u pokretu, stalno u kontaktu sa stolicom i bakterijama, često vlažno i mehanički iritirano. Svaka mikroprsnotina u sluznici tako dobija idealne uslove da se ne zatvori, već da se ponovo otvara pri svakom prolasku stolice. Tome doprinose i navike koje izgledaju bezopasno. Suvi i grubi toalet papir dodatno oštećuje već iritiranu kožu, agresivni sapuni i vlažne maramice sa alkoholom uništavaju zaštitni sloj, a dugo sedenje na šolji sa telefonom u ruci povećava zastoj krvi u venskom spletu. Otuda i logika svakog ozbiljnog pristupa lečenju. Prvo se mora smanjiti mehanička trauma, potom smiriti upala, pa tek onda može da se očekuje da tkivo počne da se obnavlja.

Šta zapravo znači lečiti prirodnim putem

Prirodni pristup ne znači čekanje da problem prođe sam. On znači da se telu obezbede uslovi u kojima ono može da uradi ono što najbolje ume, a to je obnova sopstvenog tkiva. Kod hemoroida to podrazumeva tri stvari koje idu zajedno. Meku i redovnu stolicu koja ne traži naprezanje, smanjenje pritiska u karlici kroz kretanje i promenu položaja tokom dana i lokalnu primenu preparata koji hladi, smiruje upalu, štiti sluznicu i podržava zarastanje. Upravo u tom trećem delu tradicionalni melemi na bazi pčelinjeg voska i hladno ceđenog maslinovog ulja imaju svoje mesto, jer istovremeno formiraju zaštitni sloj i unose u tkivo aktivne materije lekovitog bilja. Jedan primer takvog tradicionalnog pristupa je prirodni melem protiv hemoroida napravljen po staroj recepturi, bez kortikosteroida i sintetičkih dodataka.

Biljke koje tradicionalno stoje u osnovi ovakvih melema

Kantarion

Kantarion, latinski Hypericum perforatum, vekovima je prva biljka za koju se poseže kada treba zatvoriti ranu. Uljani macerat kantariona sadrži hipericin, flavonoide, tanine i etarska ulja koja u kombinaciji smiruju upaljeno tkivo i podstiču obnovu površinskih ćelija. Tanini blago stežu tkivo i time smanjuju sklonost ka krvarenju, a flavonoidi doprinose otpornosti sitnih krvnih sudova. Zbog toga se kantarionovo ulje u narodnoj medicini generacijama koristi kod naprslina, opekotina i upravo kod hemoroidalnih tegoba.

Neven

Neven je blag antiseptik i jedna od najbolje ispitanih biljaka za oštećenu kožu. U cvetu nevena nalaze se karotenoidi, etarska ulja, smole, sluzi, fitosteroli i salicilna kiselina. Ta kombinacija smanjuje crvenilo, ublažava svrab i podržava stvaranje novog epitela, što je presudno u zoni koja se stalno iznova iritira. Neven se tradicionalno koristi kod čireva, opekotina i sporo zarastajućih ranica, pa je logičan sastojak svakog preparata namenjenog osetljivoj i naprsloj sluznici.

Hajdučka trava

Hajdučka trava, latinski Achillea millefolium, nosi ime po ratnicima koji su njome zaustavljali krvarenje. U njoj se nalaze vitamin K, gorka materija ahilein, azuleni i etarska ulja. Vitamin K je direktno povezan sa procesom zgrušavanja, azuleni imaju izraženo protivupalno dejstvo, a gorke materije poboljšavaju lokalni tonus krvnih sudova. Za stanje u kome se javljaju krvarenje i upala u istom trenutku, ta kombinacija je gotovo idealna.

Rastavić

Rastavić, latinski Equisetum telmateia, jedna je od najbogatijih biljaka silicijumom u obliku kremene kiseline. Silicijum je gradivni element vezivnog tkiva i kolagena, a upravo od kvaliteta vezivnog tkiva zavisi da li će zid krvnog suda ostati čvrst ili nastaviti da se širi. Uz to rastavić sadrži saponine, tanine, flavonoide i vitamin C, pa deluje i blago stežuće i regenerativno.

Bokvica

Bokvica, latinski Plantago major, je biljka koju su naši ljudi stavljali na ranu i pre nego što se znalo zašto to radi. U listu ima oko četiri procenta tanina, potom pektina, vitamina C, saponozida i aukubozida. Sluzi iz bokvice prave zaštitni film koji smanjuje trenje, tanini stežu tkivo, a aukubozid ima antimikrobno dejstvo. Kod hemoroida to znači manje pečenja pri stolici i bolju zaštitu naprsle sluznice.

Etarsko ulje limuna

Etarsko ulje limuna se u ovakvim recepturama koristi u maloj količini, ali sa jasnom namenom. Tradicionalno mu se pripisuje tonizirajuće dejstvo na zidove krvnih sudova i korisna primena kod proširenih vena i hemoroida, uz osvežavajući osećaj koji ublažava svrab i vlaženje. Uz to daje melemu prijatan miris, što nije nevažno kod preparata koji se koristi svakodnevno.

Pčelinji vosak i maslinovo ulje

Osnova melema nije samo nosač za bilje. Čist pčelinji vosak formira tanak, propustljiv sloj koji štiti sluznicu od stolice i vlage, a poznato je i njegovo umirujuće dejstvo na iritiranu kožu. Hladno ceđeno maslinovo ulje bogato je oleinskom kiselinom, skvalenom i vitaminom E, dobro se upija i omekšava tkivo, pa smanjuje mehaničku traumu pri pražnjenju. Zajedno oni čine podlogu koja i sama pomaže, a ne samo prenosi aktivne materije.

Kako se melem koristi da bi imao efekta

Najveća greška je nedovoljno redovna primena. Melem se nanosi na čistu i sasvim suvu kožu, u tankom sloju, najčešće dva do tri puta dnevno, obavezno uveče pre spavanja jer se tokom noći tkivo najbolje obnavlja i jer nema mehaničkog opterećenja. Kod unutrašnjih hemoroida melem treba naneti i na sam ulaz, a kod spoljašnjih pažljivo obuhvatiti celu osetljivu zonu. Pranje mlakom vodom bez agresivnog sapuna posle svake stolice vredi više od bilo koje maramice. Prvi znak da terapija radi obično je smanjenje krvarenja, potom prestanak pečenja, a povlačenje samih čvorova traje najduže i zahteva nedelje istrajnosti.

Navike bez kojih nijedan preparat ne može

Vlakna i voda su temelj. Bez oko trideset grama vlakana dnevno i dovoljno tečnosti stolica ostaje tvrda, a naprezanje se nastavlja, pa se sve što se lokalno postigne ponovo poništi. Pomažu integralne žitarice, kuvana šljiva, suve smokve, lan, ovsene mekinje, kuvana cvekla i redovno kretanje. Vredi izbegavati dugo sedenje na šolji, previše ljute hrane, alkohol i podizanje teških stvari uz zadržavanje vazduha. Kratka šetnja svakih sat vremena tokom radnog dana i podizanje nogu uveče značajno smanjuju zastoj krvi u karlici. Vežbe za mišiće karličnog dna dodatno poboljšavaju cirkulaciju u toj zoni.

Kada je pregled lekara neophodan

Prirodna terapija ima svoje mesto, ali ima i svoje granice. Obavezno se treba obratiti lekaru ako je krvarenje obilno ili se ponavlja duže vreme, ako je krv tamna ili pomešana sa sluzi, ako se javi jak i nagli bol, otok i tvrd bolan čvor, temperatura, gubitak telesne mase ili nagla promena u navikama pražnjenja. Iste simptome mogu davati i druga stanja koja se ne smeju propustiti, pa se dijagnoza ne postavlja pretpostavkom. Prirodni melem i promena navika najbolje rade upravo kada se zna sa čim se tačno bori.

Hemoroidi se ne rešavaju jednim potezom, već doslednošću. Meka stolica, više kretanja, blaga higijena i redovna lokalna nega preparatom koji smiruje upalu i podržava zarastanje, to je kombinacija koja u praksi daje najbolje rezultate. Biljke poput kantariona, nevena, hajdučke trave, rastavića i bokvice generacijama su bile odgovor našim ljudima na isti problem, a moderna analiza njihovog sastava pokazuje da to nije bilo slučajno. Priroda tu ne obećava čudo preko noći, ali pruža ono što je kod ovog stanja najvažnije, a to je strpljiva i blaga podrška tkivu koje samo želi da se obnovi.