“Drugi mozak” u crevima mogao bi da bude uzrok zatvora i bolova

Zatvor i bolovi u stomaku često se javljaju zajedno, ali naučnici još uvek ne razumeju u potpunosti kako nervni sistem usklađuje kretanje sadržaja kroz debelo crevo sa osećajima koji dolaze iz njegove unutrašnjosti.

U novoj studiji sprovedenoj na miševima, naučnici su identifikovali grupu neurona koji bi mogli da učestvuju u oba procesa.

Kada su istraživači aktivirali ove ćelije u izolovanim debelim crevima, fekalne mase su se češće kretale unapred. Aktivacija istih neurona kod živih miševa izazvala je ponašanja povezana sa bolom ili nelagodnošću.

Ovi rezultati ukazuju na mogućnost da isti neuroni u crevima istovremeno pomažu u koordinaciji kretanja sadržaja kroz debelo crevo i u prenošenju informacija o tome šta se dešava unutar njega.

“Ovi neuroni mogu direktno da reaguju na upalu”, rekao je lekar i naučnik Danijel Verbaro.

Digestivni trakt sadrži razgranatu mrežu nervnih ćelija poznatu kao enterični nervni sistem. Često se naziva i “drugim mozgom”, jer reguliše varenje i koordinira mišićne kontrakcije koje pokreću sadržaj kroz creva.

Studija objavljena 2025. godine u časopisu Nature pokazala je da različite hranljive materije aktiviraju različite grupe enteričnih neurona kod miševa, što dodatno potvrđuje da nervni sistem creva može da prepoznaje i razlikuje signale koji nastaju unutar samog digestivnog trakta.

Ipak, enterični nervni sistem sastoji se od velikog broja različitih vrsta neurona, a naučnici još uvek pokušavaju da otkriju koju tačno ulogu ima svaka od njih.

Istraživači su analizirali podatke o ekspresiji gena u potrazi za markerom koji bi mogao da razlikuje senzorne neurone unutar creva od nervnih ćelija koje povezuju creva sa mozgom i kičmenom moždinom.

Njihova analiza ukazala je na gen Pdyn, koji kodira protein poznat kao prodinorfin.

Koristeći genetski modifikovane miševe, naučnici su pratili neurone povezane sa genom Pdyn. Otkrili su da su ove ćelije koncentrisane u nervnom sistemu debelog creva, pri čemu su neke deo mreže nerava koja kontroliše pokrete creva.

To je istraživačima omogućilo da proučavaju specifičnu grupu neurona koja bi mogla da učestvuje u pokretanju sadržaja kroz debelo crevo.

Električna aktivnost ovih ćelija pokazala je da reaguju kratkim impulsima. Nakon jednog ili dva nervna signala prestajale su da odgovaraju, čak i kada je stimulacija nastavljana.

Naučnici su zatim aktivirali ove neurone pomoću svetlosti kako bi ispitali njihov uticaj na rad creva. Kada su neuroni stimulisani u debelim crevima koja su prethodno izvađena iz tela miševa, fekalne mase su se pomerale unapred.

“Naši eksperimenti sprovedeni na izdvojenim organima pružaju najsnažnije dokaze za to”, rekao je za ScienceAlert Danijel Verbaro, pedijatar i lekar-naučnik sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vašington u Sent Luisu.

Pošto je debelo crevo bilo odvojeno od organizma, više nije primalo signale iz mozga, kičmene moždine niti spoljašnjih nerava. To je omogućilo istraživačima da vide šta nervni sistem creva može da uradi potpuno samostalno.

Međutim, kada su iste neurone stimulisali kod živih miševa, nije došlo do povećanja količine izbačene stolice. Verbaro smatra da je razlog to što rad creva kod živog organizma zavisi od signala koji dolaze i iz enteričnog nervnog sistema i iz nerava van digestivnog trakta.

“Najverovatnije upravo kombinacija spoljašnjih nervnih signala i signala enteričnog nervnog sistema kontroliše pokretljivost digestivnog trakta kod miševa”, objasnio je.

Iako stimulacija nije promenila količinu stolice, izazvala je drugačiju reakciju. Miševi su se ukočili i stezali područje oko očiju, što se kod ovih životinja smatra pokazateljem bola ili nelagodnosti.

Ovi rezultati ukazuju da bi pomenuti neuroni mogli da učestvuju ne samo u pokretanju sadržaja kroz creva, već i u prepoznavanju onoga što se dešava u njihovoj unutrašnjosti. Ipak, istraživači još uvek ne znaju šta su miševi tačno osećali niti da li ovi neuroni direktno izazivaju bol.

“Još nismo razjasnili na koji način su ove funkcije međusobno povezane”, rekao je Verbaro.

Naučnici su takođe otkrili da ovi neuroni poseduju karakteristike koje bi im mogle omogućiti da prepoznaju signale povezane sa upalom.

Zbog toga pretpostavljaju da bi mogli direktno da reaguju na upalne procese, iako to za sada još nije eksperimentalno potvrđeno.

“Ovi neuroni kod zdravih miševa ispoljavaju receptore za citokine, zbog čega pretpostavljamo da mogu direktno da odgovore na upalu”, objasnio je Verbaro.

Slični enterični neuroni pronađeni su i u ljudskim crevima, ali još nije poznato da li imaju isti uticaj na pokretljivost creva i osećaj bola kod ljudi.

“Verujem da će nam ovo istraživanje pomoći da bolje razumemo gastrointestinalne simptome kod ljudi”, rekao je Verbaro.

“Biće od ključnog značaja da utvrdimo da li ljudski enterični neuroni takođe učestvuju u nastanku bola u crevima. To će nam omogućiti razvoj efikasnijih terapija koje ciljaju poremećaje pokretljivosti creva i bol.”

Ovi rezultati bi u budućnosti mogli doprineti boljem razumevanju stanja kao što su hronični zatvor i sindrom iritabilnog creva. Ipak, nijedno od ovih oboljenja nije bilo direktan predmet ovog istraživanja.

Pošto studija još nije prošla stručnu recenziju, njeni nalazi moraće da budu potvrđeni dodatnim istraživanjima.

Izvor/ Saznaj više: sciencealert.com