omo sapiens nije najuspešnija ljudska vrsta – ako uspeh merimo time koliko je dugo opstala

Priča o čovečanstvu pomalo podseća na borbu u ringu, u kojoj su se tokom miliona godina različite vrste ljudi (hominina) smenjivale, dok su jedne nestajale, a druge opstajale.

Kao poslednji koji su ostali na sceni, mi, Homo sapiensi, volimo da mislimo da smo pobednici. Međutim, istina je da je jedan od naših prastarih predaka pravi šampion – barem ako uspeh merimo time koliko je dugo hodao Zemljom.

Poreklom iz Afrike, težak oko 65 kilograma i sa impresivnim „rezultatom“ od skoro dva miliona godina opstanka, titulu najdugovečnije ljudske vrste nosi – Homo erectus.

Narodni šampion

Ovaj izuzetni hominin može da se pohvali impresivnom istorijom. Bio je prva ljudska vrsta koja je napustila Afriku, pre oko 1,85 miliona godina.

Po dolasku u Evroaziju pokazao je neverovatnu sposobnost prilagođavanja novim uslovima života. Naselio je ogromna prostranstva kontinenta, a smatra se da je do Kine stigao još pre oko 1,77 miliona godina.

Kasnije je dospeo i do današnje Indonezije, gde je na kraju izumro pre nešto više od 100.000 godina.

Ukupno gledano, Homo erectus je opstao gotovo dva miliona godina, što ga čini daleko najdugovečnijom vrstom iz roda Homo.

Za poređenje, neandertalci su živeli oko 400.000 godina, dok se savremeni čovek (Homo sapiens) pojavio pre približno 300.000 godina. Ako bismo uspeh merili brojem „rundi u ringu“, Homo erectus bi bio ubedljivi pobednik.

Mnogo više od dugovečnosti

Iako veoma stara vrsta, Homo erectus je dugo koegzistirao sa mlađim ljudskim vrstama.

Naučnici smatraju da su se preci neandertalaca i denisovaca, nakon izlaska iz Afrike pre oko 700.000 godina, ukrštali sa populacijama Homo erectusa negde u Evroaziji.

Međutim, njegova najveća prednost nije bila samo dug životni vek.

Bio je prva ljudska vrsta sa značajno razvijenijim mozgom, naročito čeonim i temenim režnjevima. Zahvaljujući tome pravio je napredne ašelske kamene alatke, koje su predstavljale veliki tehnološki napredak u odnosu na starije olduvanske alatke kojima su se služili raniji hominini.

Homo erectus je takođe bio prvi čovek koji je koristio vatru. Smatra se da je još pre oko 1,8 miliona godina uzimao žar iz prirodnih požara i donosio ga u svoja staništa.

Pojedini istraživači čak pretpostavljaju da je mogao da prelazi morska prostranstva, ali za sada nema dovoljno dokaza koji bi potvrdili da je zaista posedovao razvijene pomorske veštine.

Naučna rasprava još traje

S obzirom na sve njegove uspehe, moglo bi se pomisliti da nema dileme oko toga koja je ljudska vrsta bila najuspešnija.

Ipak, antropolozi već godinama vode žustru raspravu.

Problem nije u fosilima, već u njihovoj klasifikaciji.

Jedna grupa naučnika koristi naziv Homo erectus sensu lato, kojim obuhvata veliki broj sličnih fosila pronađenih širom Afrike, Evrope i Azije. Prema ovom tumačenju, uprkos razlikama u građi kostiju, svi oni pripadaju istoj vrsti – Homo erectusu.

Druga grupa zastupa stav poznat kao Homo erectus sensu stricto. Po njima, pravi Homo erectus obuhvata samo mali broj fosila iz Kine i Indonezije, dok bi ostale nalaze trebalo svrstati u zasebne vrste, poput Homo ergastera u Africi ili Homo georgicusa u Gruziji.

Zbog toga je i danas teško precizno definisati šta sve zapravo obuhvata naziv Homo erectus.

Ipak, većina stručnjaka slaže se da su upravo ova vrsta i njeni najbliži srodnici dominirali najvećim delom ljudske praistorije.

Kada je reč o izdržljivosti i dužini opstanka, čini se da mi, Homo sapiensi, još uvek ne možemo da pariramo svojim davno izumrlim precima.

Izvor/ Saznaj više: iflscience.com