Trening mozga koji zaista funkcioniše? Prvi klinički dokaz da naučno zasnovane vežbe mogu da smanje nivo ključnog biomarkera Alchajmerove bolesti.

Već sada možete da otvorite prodavnicu aplikacija na svom telefonu i pronađete veliki broj igara koje tvrde da upravo to omogućavaju. Kada sam ukucao izraz „brain training“ u Google Play prodavnici, pojavile su se desetine rezultata. Naravno, glavno pitanje je da li one zaista funkcionišu.

Tehnologija o kojoj danas govorimo – BrainHQ – razlikuje se od ostalih. Razvijena je na osnovu višedecenijskih istraživanja iz oblasti neuronauke, kao i brojnih naučnih studija koje su ispitivale kako funkcioniše i na koji način daje najbolje rezultate.

Ovo jeste trening mozga, ali ne onakav kakvim ga većina ljudi zamišlja.

„Naučna osnova ovog sistema proistekla je iz 30 do 50 godina istraživanja neuronauke sprovedenih na Univerzitetu Kalifornije u San Francisku (UCSF), pod vođstvom dr Majkla Merzeniča“, rekla je za IFLScience dr Muna Atarha, viši istraživač u kompaniji Posit Science, koja stoji iza platforme BrainHQ.

Istraživanja dr Merzeniča pokazala su da određene vrste programa za trening imaju pozitivan uticaj na mozak životinja, uključujući pacove, mačke i primate. Na osnovu osnovnih principa neuronauke, istraživački tim zaključio je da bi isti efekti trebalo da važe i za ljudski mozak.

Prilagodljiv, izazovan i usmeren – po čemu se BrainHQ razlikuje?

Iz ugla korisnika, na prvi pogled nije lako uočiti veliku razliku između vežbi na platformi BrainHQ i drugih mobilnih igara koje ste možda ranije igrali. Na ekranu se pojavljuju uputstva, a dostupno je šest kategorija vežbi koje testiraju različite kognitivne sposobnosti, poput pažnje, snalaženja u prostoru i pamćenja.

Na primer, jedna od vežbi za pamćenje, pod nazivom „Hear, Hear“, traži od korisnika da zapamti određeni zvuk, a zatim ga prepozna među više veoma sličnih zvukova.

U nastavku možete i sami isprobati jednu od ovakvih vežbi.

Međutim, kako objašnjava dr Atarha, postoji nekoliko ključnih karakteristika koje BrainHQ izdvajaju od drugih komercijalno dostupnih programa za trening mozga.

Pre svega, platforma se prilagođava svakom korisniku, pružajući personalizovano iskustvo koje odgovara njegovim trenutnim sposobnostima.

Drugo, nivo težine je pažljivo izbalansiran.

„Mozak se menja kada je izložen umerenim izazovima“, kaže dr Atarha. „Ne menja se kada je zadatak previše lak, ali ni kada je toliko težak da ga je nemoguće rešiti.“

Treće, BrainHQ razvija veštine koje drugi programi ne mogu da treniraju podjednako efikasno.

„Mnogi programi fokusiraju se na pamćenje i izvršne funkcije mozga“, objašnjava dr Atarha. „Međutim, BrainHQ je posebno uspešan u unapređivanju brzine i preciznosti obrade informacija.“

Četvrta prednost jeste trenutna povratna informacija. Nakon svake vežbe korisnik odmah saznaje da li je odgovorio tačno ili pogrešno, što omogućava efikasnije učenje.

Na kraju, izazov postepeno raste kako korisnik napreduje kroz vežbe. Upravo to je, prema rečima dr Atarhe, jedan od glavnih razloga zbog kojih BrainHQ postiže pozitivne rezultate.

„Uzeli smo osnovne principe neuronauke razvijene u laboratoriji, preneli ih u program namenjen ljudima i zatim ih testirali kroz klinička ispitivanja. Smatramo da upravo ovi principi predstavljaju ključne sastojke koji pokreću pozitivne promene u radu mozga.“

Istraživački tim ima i čvrste naučne dokaze koji potvrđuju efikasnost ovog programa. BrainHQ je bio predmet stotina objavljenih naučnih radova, koji su se bavili različitim temama, uključujući starenje, dugotrajni kovid (long COVID), povrede mozga, ali i – što je tema najnovijih istraživanja – demenciju.

„Kada se tada javite, situacija je već veoma ozbiljna“

Demencija danas predstavlja jedan od najvećih izazova za globalno javno zdravlje. Prema prognozi objavljenoj početkom 2025. godine, do 2060. godine čak milion odraslih osoba u Sjedinjenim Američkim Državama moglo bi svake godine da oboli od demencije.

Zbog toga je sve više ljudi zabrinuto za dugoročno zdravlje svog mozga i traži načine da očuva njegove funkcije i smanji rizik od razvoja bolesti što je više moguće.

BrainHQ ne samo da ima potencijal da pomogne u očuvanju zdravlja mozga, već bi mogao da bude i koristan alat za rano otkrivanje kognitivnih promena.

„Kako ljudi stare, prirodno dolazi do postepenog opadanja kognitivnih sposobnosti, a kod nekih se razvija blago kognitivno oštećenje ili rani stadijum demencije, pri čemu je Alchajmerova bolest njen najčešći oblik“, rekao je za IFLScience dr Kristofer Engeland sa Univerziteta Pensilvanija.

„Jedne od najranijih promena koje uočavamo kod ljudi jesu promene u brzini obrade informacija. Zbog toga bi BrainHQ mogao da bude posebno osetljiv u ranom otkrivanju kognitivnih promena povezanih sa starenjem i povećanim rizikom od razvoja demencije.“

Ovo je izuzetno važno, jer rana intervencija pruža najveće šanse da bilo koja terapija za Alchajmerovu bolest bude uspešna.

Istovremeno, ovakav pristup popunjava i veliki nedostatak današnjeg zdravstvenog sistema. Većina ljudi nema podatke o tome kakve su bile njihove osnovne kognitivne sposobnosti dok su bili potpuno zdravi, pa je mnogo teže uočiti trenutak kada one počnu da opadaju.

„Istraživanja pokazuju da Alchajmerova bolest može da se razvija i do 20 godina pre nego što se pojave prvi simptomi“, rekao je dr Engeland.

Kada kognitivni test konačno pokaže zabrinjavajuće rezultate, dodaje on, „to obično znači da je bolest već u ozbiljno uznapredovaloj fazi.“

Dr Atarha smatra da bi redovna procena zdravlja mozga trebalo da postane deo rutinskih lekarskih pregleda.

„Kada bih ja odlučivala, svaka osoba bi – bilo kod kuće ili u ordinaciji, možda čak i dok čeka pregled – uradila petominutni test zdravlja mozga.“

„Kao što vam na godišnjem pregledu svaki put provere srce, krvni pritisak, puls i nivo kiseonika u krvi, tako bi trebalo redovno pratiti i zdravlje mozga. Upravo to danas nedostaje – sistematski skrining i kontinuirano praćenje moždanih funkcija.“

Prema njenim rečima, najveća vrednost takvog pristupa jeste mogućnost da se za svaku osobu utvrdi njen lični početni nivo kognitivnih sposobnosti, koji bi se zatim pratio tokom godina.

„Na taj način ne bismo čekali da osoba dostigne unapred određeni prag opadanja kognitivnih funkcija, već bismo mogli da uočimo promene mnogo ranije“, objasnila je dr Atarha.

Dr Engeland ističe da mnogi ljudi nisu svesni koliko je to važno.

„Većina verovatno misli da može da ode na kognitivno testiranje i da će im lekar odmah reći da li postoji problem ili ne.“

„Međutim, ako test u tom trenutku već pokaže problem, vrlo je moguće da smo zakasnili. Razlog je jednostavan – svi ljudi su različiti i svako ima drugačiji početni nivo kognitivnih sposobnosti. Zato je mnogo korisnije pratiti promene kod iste osobe tokom vremena nego oslanjati se samo na jedan test urađen kada se pojave prvi simptomi.“

Izvor/ Saznaj više: iflscience.com