BEOGRADSKI SAJAM VIŠE NEĆE BITI NA STAROJ ADRESI?! Šuška se da će se seliti na ovu lokaciju, zaštićena samo jedna hala!

O sudbini sadašnjeg Sajma, ne zna se mnogo, ali je sve izvesnije da će promeniti adresu.

Od nadležnih nema konkretnih odgovora kada se postavi pitanje Sajma. Ministar građevinarstva Goran Vesić projektovao je i sudbinu Sajma u intervjuu za list Ekspres, a o tome je kratko govorio i predsednik Aleksandar Vučić. “Tako da će ovo postati deo novog centra Beograda uz Beograd na vodi ili deo zajedničkog puta koji će se širiti kasnije prema starom Sajmu, jer ćemo izgraditi novi sajam, naravno čuvajući Halu 1 koja je zaštićena”, rekao je 28. februara Aleksandar Vučić. U nacrtu Generalnog urbanističkog plana Beograda do 2041., Sajam je obeležen kao zona kreativne industrije, što, kažu stručnjaci, može da bude bilo šta – od stambenih zgrada do galerija i turističkih znamenitosti.

“Generalni plan koji je sada važeći to markira kao komercijalnu zonu i plan generalne regulacije, što je plan koji reguliše teritoriju Beograda. Takođe to proglašava komercijalnom zonom, s tim što nalaže da se sprovodi za buduće oblikovanje detaljni plan koji u svojoj izvedbi može da inkorporira stanovanje. Vidimo i tendenciju da se zona Beograda na vodi širi, da se kupuje zemljište u neposrednom okruženju Beogradskog sajma, tako da to može da bude izvesno“, rekla je dr Iva Čukić, arhitekta i urbanista.

Koronavirus uticao je na poslovanje Beogradskog sajma, ali, ekonomisti kažu da je problem dublji od pandemije. Potencijal ostvaruje samo tokom velikih manifestacija, poput aktuelnog sajma automobila. “Treba stvari posmatrati dugoročno kada govorimo o toj novoj lokaciji, da zaboravimo ‘Ekspo’ koji će se desiti jednom. Ako posmatramo sadašnji nivo poslovanja Beogradskog sajma i onoga što bi trebalo da postigne na toj novoj lokaciji vidimo problem ekonomski zaista. U nekom dugom roku, Sajmu nije mesto na ovoj postojećoj lokaciji, pitanje je buduće upotrebe, po mom mišljenju trebalo bi da se veže na onu stranu gde će biti Ložionica, koja će biti kreativni centar”, naveo je dr Bojan Zečević sa Ekonomskog fakulteta.

Arhitektonsko čudo pedesetih godina

U trenutku gradnje, pedesetih godina prošlog veka, Sajam je bio arhitektonsko čudo Milorada Pantovića, Branka Žeželja i Milana Krstića. Ipak, kao kulturno dobro zaštićena je samo Hala 1.

“On ima svoju arhitektonsko građevinsku vrednost i svoju istorijsku vrednost zbog koje bi valjalo da bude sačuvan ceo kompleks od ove četiri najveće hale“, rekao je Marko Stojanović, istoričar umetnosti. O sudbini objekata nije htela da se oglašava ni sama uprava kompanije “Beogradski sajam”. Kratko za RTS demantuju navode da je zakupcima rečeno da će uskoro morati da se sele.

Izvor: Mondo