Zašto psi šutiraju zadnjim nogama posle obavljene nužde

Šetajte psa dovoljno dugo i najverovatnije ćete to videti. Pošto se popiša ili obavi veliku nuždu, vaš verni saputnik zadnjim nogama razbacuje travu i zemlju, ponekad u pravom zanosu, pa odkaska dalje.

Pojedini vlasnici to smatraju neurednim i vuku psa u stranu. Ipak, šutiranje posle nužde nije loša navika koju treba iskoreniti, niti neki čudan dvorišni ples. Reč je o uobičajenom ponašanju iza kojeg stoji stvaran razlog.

Dva znaka u jednom

Doktor Karlo Sirakuza, veterinar koji se bavi ponašanjem životinja na Univerzitetu u Pensilvaniji, kaže da je taj naglašeni pokret zapravo način da pas ostavi poruku, odnosno beleg za druge pse. “To je vid sporazumevanja.”

Takva oznaka nije samo prisvajanje teritorije. Govori i o prisustvu i vremenu, kao da poručuje bio sam ovde. Kada pas onjuši mesto gde je drugi razgrtao zemlju ili lišće, može da pročita ostavljene tragove i sazna koliko davno je taj drugi prošao tuda. Zbog toga psi neprestano osvežavaju svoje oznake. Miris star nekoliko dana nosi drugačiju vest od onog ostavljenog pre sat vremena.

Razgrnuti trag prenosi dva podatka. Tu je miris, a tu je i samo grebanje, koje Sirakuza opisuje kao vidljiv znak povrh mirisa. Šutiranje razastire zadah preko šireg komada tla i deo ga podiže u vazduh, uz to ostavlja i izgrebano mesto koje drugi pas može da uoči.

“Ako ste u blizini, možete da me vidite”, kaže on iz pseće perspektive. “A oni koji još niste stigli, namirisaćete da sam bio ovde.” Poredi to sa načinom na koji obeležava mačka, uz vidljivo pokazivanje u tom trenutku i miris koji ostaje iza nje.

Kortni Sekston, postdoktorska istraživačica na Veterinarskom fakultetu Virdžinija-Merilend, dolazi do istog dvodelnog objašnjenja, mada napominje da grebanje po tlu nije proučavala neposredno. Izmet i mokraća prepuni su podataka, kaže ona, a šutiranje pomaže da se ti podaci rašire.

“Ako šutirate pošto obavite posao, miris će se prosto raširiti po većoj površini i porašće izgledi da ga uhvati neko ko prolazi tuda, verovatnije neki drugi pas.” Deo se raznese i vazduhom, pa ga oseti i pas niz vetar.

Navika vodi poreklo od vukova

Sekston ovakvo ponašanje povezuje sa divljim srodnicima pasa, vukovima. Njima je teritorija važna, a mirisni belezi su način da čopor poruči kako je ovo njegov posed i opomene druge da se drže podalje. Ostali vukovi mogu iz takvog traga da očitaju hormone stresa ili da zaključe čime se druga životinja hranila.

Istraživanja pasa lutalica pokazuju da i oni, poput vukova, ostavljaju znake kako bi označili dokle im se prostire područje. U studiji jednog slobodnog čopora iz 2012. godine, naučnici su otkrili da psi svojim tragovima, uključujući i grebanje po zemlji, uspostavljaju nešto nalik međi, kao i da njima prete suparnicima tokom sukoba.

Studija iz 2024. godine pokazala je da su mužjaci teritorijalniji od ženki i da najsnažnije reaguju na miris mužjaka iz susednih grupa.

Većina pasa na svetu nisu kućni ljubimci, ističe Sekston. Mnogi žive slobodno, u labavim skupinama u kojima teritorija i dalje nešto znači. Za psa koji spava na vašem krevetu ulog je manji, ali je naviku ipak zadržao. Čak i pripitomljeni ljubimac često ide istom rutom u šetnji svakog dana i u parku ostavlja drugim psima poruke u razgrnutom lišću.

Kod nekih pasa možda je reč o nervozi

Sirakuza iz svoje ordinacije dodaje još jedan činilac. Uznemireni psi, naročito u živim sredinama poput prometnih gradova, možda obeležavaju kako bi se iznova nametnuli. Cilj je, kaže on, da prenesu prostu poruku tu sam negde, pa da izbegnu neprijatne susrete sa drugim psima.

Ne ide predaleko sa tom mišlju. Ne postoje podaci koji pokazuju da nervozni psi više grebu po tlu od smirenih, kaže on, već samo širi obrazac koji viđa u praksi, a to je da uznemireni psi uopšte više obeležavaju.

Izvor/ Saznaj više: popsci.com