“Kamen gladi” ponovo se pojavio u Budimpešti tokom istorijske suše

Kamena izbočina pri obodu Dunava na prvi pogled ne izgleda posebno. Većina ljudi teško bi je razlikovala od bezbroj drugih stena koje vire iz ovog dela reke kroz Budimpeštu. Ipak, ona je istorijski toliko zloglasna da je meštani zovu Ínség-szikla, kamen gladi. Retko se vidi, a njena pojava ranije ovog leta pokazuje koliko je suša koja pogađa region postala teška, uz to i upozorenje na naporne mesece koji dolaze.

Ínség-szikla je samo jedan od mnogih kamenova gladi u srednjoj Evropi. Reč je o geološkim formacijama u jezerima i rekama koje postaju vidljive jedino ako nivo vode padne prenisko. Budimpeštanski primerak izroni tek kada dubina Dunava spadne na oko 95 centimetara. Nekada izuzetno redak prizor, ovaj zloslutni znak sve češće se ponavlja zbog pogoršanja klimatske krize. Kamen se pojavio u najmanje sedam od poslednje 23 godine, a samo ove godine izronio je barem tri puta.

Ovaj pokazatelj suše nije posledica naglog obrta vremenskih prilika, već nečega što se gomila mesecima. Istraživači sa Međunarodnog instituta za primenjenu analizu sistema u Austriji nedavno su ispitali trenutno stanje Dunava i uporedili ga sa podacima starim preko 30 godina. Rezultati pokazuju kako su reku pogodili suša bez presedana i nekoliko surovih toplotnih talasa.

Sadašnja nevolja počela je da se nazire još u proleće. Od aprila do jula, količina padavina u najvećem delu dunavskog sliva bila je znatno manja od proseka za period od 1990. do 2025. godine. Sušne godine same po sebi nisu iznenađenje, ali suša 2026. počela je mnogo ranije nego obično. Od juna, ekstremna vrelina donela je više dana sa temperaturom preko 30 stepeni Celzijusa nego što se očekivalo. Takav splet okolnosti počeo je da isušuje vlagu iz zemljišta, čime je dodatno pritisnuo poljoprivredne površine i samoniklo bilje. Na mnogim mestima širom srednje Evrope, julsko tlo bilo je najsuvlje od barem 1990. godine. Uz sve to, bilo je samo pitanje trenutka kada će Dunav odraziti ono što se dešava na kopnu.

U dunavskom slivu živi preko 80 miliona ljudi, ali niski vodostaj odjeknuće i mnogo dalje. Poljoprivredni prinosi gotovo sigurno će trpeti, dok se energetska infrastruktura napreže pod dodatnim opterećenjem. Remete se i saobraćajni pravci duž reke, što će usporiti trgovinu i promet robe.

Kamen nije jedino što je isplivalo dok se voda povlači. Poslednjih meseci pojavila su se i nacistička vozila, britanske mine iz Drugog svetskog rata i nekoliko istorijskih olupina brodova.

Budimpešta je počela da pominje kamen gladi pre više vekova, u vreme kada je on označavao daleko lokalnije nedaće. Iako danas živimo u znatno povezanijem svetu koji bolje ublažava ovakve krize, ta stena i dalje ostaje snažan, mada uznemirujući, pokazatelj naših najhitnijih problema.

Izvor/Saznaj više:  popsci.com