Vreme je za 19. međunarodni Salon stripa u Studentskom kulturnom centru

Najznačajniji segment programa 19. međunarodnog salona stripa je velika dokumentarna retrospektiva Andrije Maurovića u autorskom konceptu i selekciji izložbenih eksponata Veljka Krulčića, a bogati program uključuje i nezaobilaznu berzu stripa, gde se može naći pregršt izuzetnih izdanja.

Eto nama, konačno, Salona stripa! I to 19. po redu. Kažu kompetentni ljudi da je to najveći događaj u nas – što se tiče devete umetnosti. Složićemo se s tim, ali i dodati da je Salon stripa svakako i najomiljeniji događaj među ljubiteljima stripova. I zbog programa, koji je kao po nepisanom pravilu uvek više nego zanimljiv, ali i zbog nezaobilazne berze stripa. Dakle, od 30 septembra do 2. oktobra u Studentskom kulturnom centru (SKC) biće održan ovaj, za naše prilike, zaista veliki i ozbiljan događaj.

Obeležavanje jubileja srpskog stripa, izložbe, tribine sa respektabilnim gostima, dodeljivanje nagrada, promocije izdavača… Ja, ipak, moram da izdvojim dokumentarnu retrospektivu Andrije Maurovića, jednog od najvećih umetnika sa prostora nekadašnje Jugoslavije.

A evo šta o ovogodišnjem Salonu stripa kaže njegov urednik Miki Pješčić.

– Najznačajniji segment programa 19. međunarodnog salona stripa 2022. godine svakako je velika dokumentarna retrospektiva Andrije Maurovića u autorskom konceptu i selekciji izložbenih eksponata Veljka Krulčića, uglednog zagrebačkog izdavača i istoričara stripa. Andrija Maurović bio je slikar, ilustrator, crtač stripova i jedna od najmarkantnijih umetničkih figura kako u Hrvatskoj, tako i na jugoslovenskim prostorima. Značaj ove galerijske postavke, uz koju ide i program promocije najnovijih izdanja o Mauroviću, ponajbolje je sadržan u Krulčićevom nazivu izložbe Maurović, Stari Mačak, još jednom (ili – prvi put) u Beogradu? Drugi, veoma značajan segment ovogodišnjeg festivala jeste izložba vodećeg slovenačkog umetnika andergraund, ili preciznije rečeno, autorskog stripa Iztoka Sitara koji je, istini za volju, do sada objavio sedamnaest žanrovski različitih albuma. Ekskluzivnost programa čini i gostovanje italijanskog umetnika Danijela Meučija, autora grafičkog romana “Tesla: Čovek koji je oblikovao budućnost“. Pomenute izložbe, kao i velika dokumentarna retrospektivna izložba Slobodana Ivkova, dobitnika Salonove nagrade za životno delo, i prateće izložbe festivala biće dostupne posetiocima od 30. septembra do 15. oktobra – podvukao je Pješčić.

Dakle, mnogo toga lepog očekuje posetioce Salona, a “Blic” se opredelio da vam da preporuku nekih izdanja na koje bi trebalo da se obrati posebna pažnja na berzi stripa.

CRNI LOKVANJI

Pitoreskno mestašce Živerni godinama je služilo kao inspiracija Klodu Moneu da u njemu naslika svoja najveća dela. Svaki lokvanj, cvet, kamen Živernija oslikani su u besmrtnim delima čuvenog impresioniste. No, odatle na put odlaze kamenje i cveće, ali ne meštani. Tri žene, iako u svemu različite, imaju nešto zajedničko: želju da napuste taj zlatni kavez! Ali pravila igre su okrutna: samo jedna od njih će uspeti da ode, druge dve će morati da umru, dok se nad svima nadvija senka velikog slikara. Ova prelepo oslikana stripska adaptacija krimi-drame, bestselera Mišela Bisija uvodi nas u sudbine tri junakinje i istragu inspektora Serenaka koji pokušava da otkrije ko to prestonicu impresionizma pretvara u poprište svirepih zločina. Hoće li se inspektor odupreti čarima bajkovitog mesta i meštanki i ko će pronaći svoj put iz Živernija, a ko ostati zauvek zarobljen u okvirima slike iz čijeg rama je nemoguće pobeći? Saznajte u strip-albumu „Crni lokvanji“ Frederika Divala i Didijea Kasgrena, u izdanju “Najkule”.

U GLAVI ŠERLOKA HOLMSA

Dva toma naslova “U glavi Šerloka Holmsa” pojavljuju se premijerno na Salonu stripa u izdanju “Makonda” i “Belog puta”. Reč je o zaista posebnom delu, pre svega sa grafičke strane. Počevši od korice koja ima prorezan okvir u obliku Šerlokove glave, preko same kompozicije tabli, koje su krajnje nesvakidašnje i zanimljive, ovo delo uspeva da pruži nešto sasvim drugačije u svetu stripa, što nimalo nije lako postići. Strip je zamišljen kao vizuelno putovanje kroz Šerlokov um dok rešava slučaj. I sama priča je u pravom duhu originalnih Dojlovih priča, veoma zanimljiva i prilično kritična prema Britanskoj imperiji u viktorijansko doba. Prava poslastica za oči, i za veliki broj postojećih ljubitelja najčuvenijeg detektiva svih vremena, i za one koji će to jednom postati…

GRANICA

Nastao pod etiketom “Audace”, Bonelijevog brenda namenjenog pričama slobodnije forme i sadržaja od onih na koje smo navikli od ovog izdavača, “Granica” počinje kao triler o nestanku dece koja su krenula na ekskurziju autobusom iz pograničnog gradića u italijanskim Alpima. Laura Denti, inspektorka Interpola, i Antoan Žakob, francuski gorski vodič, predvode istragu koja se pretvara u rolerkoster intriga, užasa i emocija. Dok listate stranice stripa, osetićete atmosferu nalik onoj u serijama “Tvin Piks” ili “Izgubljeni”, fasciniraće vas, ali i prestraviti prizori koji kao da su izašli iz Lavkraftove mašte, a zaplet dostojan najboljih trilera teraće vas da što pre okrećete stranice. Svaku od epizoda ovog serijala prati i poseban dodatak u kojem ljudi koji su radili na serijalu govore o svojim utiscima. “Granica”, u izdanju “Golkonde”, drugačiji je od svakog serijala koji ste do sada videli!

DILAN DOG 666

Ciklus “666” je restart. Rimejk, ribut, ili kako se to ovih dana zove – kaže nam istraživač noćnih mora lično. On nije onaj “naš” Dilan, i to nam ne taji. Računa s tim da smo već ukačili (preboleli?) da je sve to Dilan Dog. Ali, da bi se zaista izoblikovao u Dilana kakvog znamo i volimo, on mora pred našim očima da istrči kroz sopstveni bildungsroman: da ključne tačke serijala doživi na svojoj koži. Iliti da pregrmi originalne prve dilandogovske avanture u novom ruhu. Jer u paralelnim dimenzijama, to znamo, postoje razlike – no, stožeri moraju biti isti. Po toj se liniji i razdvaja i ono što nas ovde zanima. Dakle, nešto sasvim novo iz sveta najpoznatijeg istraživača noćnih mora je pred vama, zahvaljujući izdavačkoj kući “Veseli četvrtak”. Vaši snovi više neće biti isti…

HELBOJ, KRATKE PRIČE

Zbirke kratkih priča, koje je napisao legendarni Majk Minjola, predstavljaju savršen uvod u Helbojev lik i njegov svet. Ovi početni dani njegove karijere lovljenja monstruma, kao i velike borbe da proba palačinke, obuhvataju celokupne meksičke pustolovine, gde se kao crtači pojavljuju Fabio Mun, Gabrijel Ba i Mik Makman. U “Kratkim pričama 1” sam Minjola je nacrtao više od sedamdeset stranica, a više od polovine materijala delo je proslavljenog Ričarda Korbena, uključujući i nagrađivanu južnjačku gotsku bajku Iskrivljeni Čovek… Ukratko, ono što je najvažnije vezano za Kratke priče 1 i 2, koje je kod nas na tržište izbacila izdavačka kuća “300 čuda”, jeste da, ukoliko želite da se na pravi način upoznate sa neodoljivim likom Helboja, tog srećnog čudovišta, “Kratke priče” jednostavno morate da pročitate. One su kamen temeljac univerzuma dečaka iz pakla!

Izvor: Blic