Kako se divlje životinje pripremaju za nasilne sukobe baš kao i ljudi

Društvene životinje koriste različite strategije pripreme uoči sukoba – uključujući i ubijanje mladunaca svojih rivala.

U životinjskom carstvu život ponekad više podseća na Igru prestola nego na dečju priču. Krvavi sukobi oko teritorije, partnera za parenje i drugih resursa česta su pojava među društvenim životinjama, a brojne vrste razvile su posebna ponašanja kojima se pripremaju kada procene da je sukob neizbežan. Tada postaju tiše, pažljivo prate okolinu, organizuju iznenadne napade, pa čak i jačaju veze sa saveznicima kroz igru i međusobno uređivanje krzna.

Prema istraživanju objavljenom u časopisu Trends in Ecology & Evolution, signali iz okruženja i prethodna iskustva mogu životinjama ukazati da je vreme da se pripreme za borbu. Ovakva ponašanja toliko su važna da mogu uticati na evoluciju vrste, brojnost populacije, pa čak i na način na koji su životinjske zajednice organizovane.

„Sukobi između različitih grupa veoma su rasprostranjeni u prirodi i mogu se uočiti kod društvenih vrsta – od mrava do primata“, rekao je Endru Redford, koautor studije i biolog za ponašanje životinja sa Univerziteta u Bristolu u Velikoj Britaniji. „Proučavanje drugih vrsta, kako u kontrolisanim eksperimentima tako i u njihovom prirodnom okruženju, ne samo da proširuje naše razumevanje ovog važnog aspekta društvenog života, već nam može pomoći i da bolje shvatimo poreklo ljudskih sukoba.“

Priprema za sukob kao pokretač evolucije

Borba za resurse neophodne za opstanak predstavlja snažnu evolutivnu silu koja oblikuje ponašanje brojnih društvenih vrsta, uključujući različite primate, merkate (Suricata suricatta), pojedine vrste ptica i, naravno, ljude. Prema autorima studije, takvi sukobi mogu imati veliki uticaj na sposobnost preživljavanja i razmnožavanja.

Ljudi se za ratove pripremaju pojačanim osmatranjem, zauzimanjem uzvišenja radi boljeg pregleda terena, organizovanjem zaseda i iznenadnih napada, kao i tihim izviđanjem neprijateljske teritorije kako bi izbegli da budu otkriveni. Slično tome, grupe šimpanzi (Pan troglodytes) često se odmaraju na uzvišenjima u područjima gde dolazi do sukoba između grupa, umesto da se hrane, putuju ili obavljaju druge aktivnosti koje stvaraju buku.

Eksperimenti su pokazali i da patuljasti mungosi (Helogale parvula), kada čuju glasanje suparničke grupe ili osete njihov miris, usporavaju kretanje i češće osmatraju okolinu kako bi lakše uočili eventualnu opasnost.

„Postaje sve jasnije da su preventivna ponašanja rasprostranjena kod gotovo svih društvenih vrsta koje dolaze u međugrupne sukobe“, rekao je koautor studije i ekolog ponašanja sa Univerziteta u Bristolu Džoš Arbon. „Sve je više dokaza da intenzitet ovakvih priprema zavisi od trenutnog nivoa pretnje. Životinje se više pripremaju kada je veća verovatnoća susreta sa rivalima, kada su suparničke grupe brojnije, manje poznate ili sklonije napadu.“

Izvor/ Sazna više: popsci.com