Alfred Hičkok u Beogradu je tražio da mu pokažu NAJSTRAŠNIJE MESTO u gradu, evo gde su ga odveli: “Ovakvo okruženje je uvek poseban užitak”

Alfred Hičkok je 1964. godine tokom posete Beogradu poželeo da vidi “najstrašnije mesto u gradu”.

Izbor je pao na Rimski bunar na Kalemegdanu, poznat po svojoj dubini, vlazi i zagonetnoj atmosferi.

Tokom posete Beogradu 1964. godine, jedan od najuticajnijih filmskih reditelja svih vremena, Alfred Hičkok, navodno je imao vrlo specifičan zahtev: želeo je da vidi “najstrašnije mesto u gradu”. Beograd ga je tada ugostio u okviru promotivne posete, a lokalne priče i kasnija svedočenja navode da je izbor pao na Kalemegdan i jedan od njegovih najzagonetnijih delova – Rimski bunar. Rimski bunar, iako nosi ime koje sugeriše antičko poreklo, zapravo potiče iz 18. veka i nastao je u vreme barokne rekonstrukcije Beogradske tvrđave. Smešten u srcu Kalemegdana, dubok je oko 60 metara, pri čemu se deo konstrukcije spušta i ispod nivoa Save, što mu dodatno daje osećaj nelagode i zatvorenosti. Prema zapisima o poseti, Hičkok je bio fasciniran atmosferom prostora. U jednom od svedočenja navodi se njegova reakcija da je “takvo okruženje uvek poseban užitak” za njega kao autora koji je gradio karijeru na osećaju napetosti i psihološkog straha.

Za reditelja koji je u filmovima poput “Psycho” ili “Vertigo” istraživao granice psihološke napetosti, Rimski bunar je delovao kao prirodni nastavak njegovog filmskog univerzuma. Uski spiralni hodnici, vlaga, eho i osećaj da se prostor “zatvara sam u sebe” činili su ga gotovo idealnim scenografskim motivom.

Zanimljivo je da se u lokalnoj tradiciji upravo Hičkokova poseta često navodi kao trenutak kada je Rimski bunar dobio dodatni sloj urbane legende, kao mesto koje nije samo istorijski spomenik već i prostor koji izaziva strah i maštu posmatrača.

Izvor/ Saznaj više: blic.rs