Kad Šeki pogodi Svilenog u glavu

Osim fudbala na male goliće sa legendom Crvene zvezde, atrakcije Čubure bile su igranke u „Božidarcu” i lepotice iz Četrnaeste gimnazije

Ima jedan kutak u Beogradu koji je mnogim generacijama ostao u nezaboravnom sećanju. Uvek dobro posećen dom kulture, koji su iz milošte svi zvali „Božidarac”. U njemu je, zbog igranki, nastupao popularni sastav „Dinamo”, a u poratnim godinama tu su dolazile najlepše Beograđanke.

– Kad vikendom padne veče, mladi su se kretali samo u jednom pravcu, ka „Božidarcu”. Glavni na ulazu bili su Mihajlo Matić Matke, poznati matičar opštine Vračar, i Sava i Mile Štetin – seća se tog perioda beogradski advokat u penziji Radoslav Lale Vujadinović.

Za klavirom je sedeo Saša Subota, koga je u pauzama zamenjivao Saša Radojčić. I kad već pominjemo imena muzičara, da ne zaboravimo da su gitare svirali Vojkan Đonović i Siniša Bajin, trubu Predrag Krstić Kokan i Predrag Ivanović Šimpa, saksofon Edika Sađil i Nikola Bingulac, trombon Dušan Kavaja, a za bubnjevima su bili Mika Ćora i Lale Kovačev.

Većina članova ovog orkestra ubrzo će osnovati „Plavi ansambl” kojem će se pridružiti klaviristi Perika Sam i Đorđe Debač, basista Milan Kuka i bubnjar Aca Pekar. Oni će proslaviti legendu naše muzike Đorđa Marjanovića, čiji je brat Voja drugovao i sa Laletom. Sastav se okupljao mnogo pre nego što će početi igranka, tako da je to bilo jedno od retkih mesta na kome su se mogle čuti u to vreme popularne kompozicije „Kad sveci marširaju”, „Iznad duge”, „Olujno vreme”… Džez je u jednom periodu bio zabranjen u socijalizmu, ali je s najvišeg vrha stigao signal da može da se svira i sluša, sve u inat Amerikancima. Kad bi orkestar najavio muziku za igru, na podijum nije mogla ni igla da padne. Posebno su se isticali majstori igre, među kojima je bila i Julijana Lula, docnije supruga Bate Živojinovića. O svađama i čarkama na igrankama i da ne govorimo. Naravno da ih je bilo. Mladost i uzajvrela krv, šta bi drugo. Osim „Božidarca”, druga zabava bio je fudbal, onaj na male goliće.

– Fudbal smo najčešće igrali u Bacetinoj ulici, željno iščekujući da se pojavi legendarni Dragoslav Šekularac Šeki koji je tu dolazio kod profesora Drljevića, na privatne časove matematike – lista dnevnik uspomena naš sagovornik, koji je takve i slične priče sabrao u knjizi „Čuburci-krstaši” (izdavač „Službeni glasnik”).

Izvor/ Sazna više: politika.rs