RAZMIŠLJAMO O OTVARANJU POSTKOVID AMBULANTE Prof. dr Milika Ašanin za “Blic”: Za 6 meseci u novoj zgradi Kliničkog centra urađeno 4.000 OPERACIJA! (FOTO)

Lekari kažu da su uslovi za rad odlični i da je produktivnost povećana, dok su sale opremljene najsavremenijom opremom, te se sve više radi na inovaciji i bržim procedurama koje se rade u svetu. Akcenat je tako pao i na laparoskopskoj, odnosno na minimalno invanzivnoj hirurgiji koja je za pacijente od velikog značaja jer su za razliku od klasične operacije rezovi manji a oporavak teče brže.

Direktor Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije, prof. dr Milika Ašanin u razgovoru za „Blic“ kaže da je od početka marta kada su klinike i preseljene, pregledan i zbrinut veliki broj pacijenata, da ja rad organizovan tako da se sve odvija brže, dinamičnije i organizovanije, što je sa novim salama i aparaturom izvodljivo.

– Mi smo sa preseljenjem u novu zgradu Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije počeli 7.marta, a za ovih šest meseci u novoj zgradi UKCS pregledano je više od 85.000 pacijenata, njima je pruženo blizu 180.000 različitih zdravstvenih usluga, jer jedan pacijent zahteva više pregleda i analiza. Što se tiče prijema i lečenja u bolnici taj broj je 21.000. U ovom periodu, uradili smo ogroman broj različitih dijagnostičkih snimanja, tako smo recimo imali 20.000 rendgenskih snimanja, različitih ultrazvučnih pregleda – više od 40.000. U našim salama u novoj zgradi, urađeno je više od 4.000 različitih operacija, hiruških, ortopedskih, iz domena grudne hirurgija, endokrine hirurgije… Uložena su ogromna sredstva, ali to je i te kako opravdano – kaže profesor Ašanin.

Sa novom opremom, ali i sa boljim uslovima, pacijentima se sada pruža komfornije lečenje, dok lekari sada imaju sve uslove za uvođenje inovativnih procedura.

– Naše sale su izuzetno opremljene, intenzivne nege su opremljene brendiranom opremom. Ukoliko ovako nastavimo mi ćemo do kraja godine sigurno povećati broj operacija za još 25 do 35 odsto. Sa opremljenijim salama i intenzivnom negom stvoreni su uslovi za mnogo bolji i efikasniji rad. Sada je sve više takozvanih laparoskopskih operacija, to je ono čemu teži svet, a mi smo ih u ovom periodu povećali za više od 80 odsto. Takođe, podigli smo i broj takozvanih torakoskopskih procedura, video asistiranih operacija u grudnoj hirurgiji, zatim, generalno povećavamo broj minimalno invanzivnih operacija u hirurgiji, zašto bismo „kasapili“ pacijente kad možemo da uradimo efikasnije i brže, da ostaje manji rez, a oporavak da bude brži. Što se tiče kardiologije uveli smo i proceduru transkateterske zamene aortnog zaliska. Dakle, radimo na svim hiruškim granama brinući da pacijenti dobiju najbolju negu – objašnjava profesor Ašanin.

Razmišlja se o postkovid ambulanti

Iako je većina populacije prokužena, a omikron sada daje lakše simptome bolesti, ipak ima i onih osetljivih pacijenata, koji i posle preležane korone imaju zdravstvene tegobe. Nekada traju duže, nekada kraće, ali kako stručnjaci kako u zemlji, tako i u inostranstvu objašnjavaju, šta je korona sve ostavila za sobom saznaćemo i u narednim godinama.

– Ima pacijenata sa postkovidom i ima ih sve više koji dolaze kod nas. Kao što znamo svi pacijenti mogu da imaju taj postkovid period jer to je stanje sa hiljadu lica. Ono se može manifestovati i kroz neurološke probleme, i kroz kardiološke, može se odraziti na bilo koji organ, jer govorimo o virusu. Pacijenti dolaze u naše ambulante, ima različitih tegoba, i mi sve više razmišljamo u tom pravcu da otvorimo postkovid ambulantu. Recimo, na psihijatriji su otvorili posebnu ambulantu gde se mogu javiti pacijenti sa tegobama nakon preležane korone – kaže profesor Ašanin.

Iako su najosetljiviji stariji ljudi i oni sa hroničnim bolestima, na posktkovid se žale i oni mlađi.

-Ima i mladih ljudi, ima i onih pacijenata koji su imali tešku kliničku sliku kovida, oni su takođe zastupljeni po našim kovid ambulantama. Taj oporavak posle korone produženo traje i često dolaze sa tegobama u kardiološke ambulante, neurološke, urološke.. Najranjivija kategorija pacijenata su svakako oni koji boluju od hroničnih srčanih kardiovaskularnih bolesti, oni koji imaju srčanu slabost, oni su najranjiviji, najpodložniji i najrizičniji, dodaje profesor Ašanin.

Kao što je poznato postkovid period može trajati od tri do šest meseci, pa i duže.

– Kao svaka virusna infekcija, pa i kovid infekcija između ostalog može da se odrazi na srce, na bolesti srčanih ovojnica, na bolesti srčanog mišića. Mnogi pacijenti u periodu kovida izloženi su i dugom ležanju, ne samo da su ranjivi od strane bolesti već i gubitkom kondicije, tako da se povratak normalnom životu često odgađa na neki produženi period. Ono što možemo preporučiti to je imunizacija, jer oni koji su se posle vakcinacije zarazili lakše podnose bolest, poručuje prof.dr Milika Ašanin – direktor UKCS.