ŠETNJA GRADOM SA KACIGOM Jezivo je šta nam se nalazi nad glavama dok hodamo gradskim ulicama (FOTO, VIDEO)

Poslednji takav slučaj desio se prethodnog vikenda u Spasićevom pasažu, prometnom prolazu koji spaja Knez Mihailovu ulicu, kada se fasada obrušila na porodicu, a najgore je prošla beba u kolicima, koja je zbog povreda morala da bude zbrinua u bolnici.Samo dva dana kasnije, obrušio se i betonski ukras ispod terase na zgradi u Gračanačkoj 7, ali samo pukom srećom prolaznika u tom trenutku ispod nije bilo. Nedavno smo imali i slučaj obrušavanja u Kosovskoj ulici, kada je fasada sa petog sprata pala ispred nosa devojčici od četiri godine.

Oko 7.000 zgrada ima problem sa fasadom?!

Koliko ima fasada po Beogradu koje su odavno zrele da jednu dobru obnovu? Gde ih ima najviše, odnosno koje su to ulice i delovi grada najkritičniji i ko treba o njima da brine?

Zvanični javni servis, RTS, ne navodeći izvor, piše da u Beogradu 7.000 zgrada ima problem sa fasadom, a prema zvaničnom odgovoru koji smo dobili od Iz Javnog preduzeća “Gradsko stambeno”, radi se o “nekoliko hiljada zgrada čije bi fasade u što skorije vreme trebalo da budu potpuno sanirane, jer ne predstavljaju samo estetski, nego i bezbednosni problem”.

Kako za “Beograd na Blic” navode u JP “Gradsko stambeno”, najproblematičnije, sa aspekta oronulosti i potencijalnog ugrožavanja bezbednosti, svakako su fasade zgrada u najužem centru grada – delovi Starog grada, Savskog venca i Vračara.

Briga o fasadama na stanarima

Što se tiče pitanja, ko je nadlažen da fasade sredi, prema odgovoru koji smo dobili iz Grada, za to su zaduženi – stanari.

“U skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima i Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada, stanari, vlasnici i korisnici su odgovorni za održavanje objekta u kom se nalaze”, navodi se u odgovoru koji smo dobili od Grada.

U “Gradskom stambenom” nam kažu da iako ovo preduzeće “ne radi preventivno”, već samo po zahtevu upravnika, u poslednjih deset godina više puta su upravnicima slali pisma obaveštenja i upozorenja o stanju oronulih fasada i neophodnosti njihove kompletne sanacije.

Kako dodaju, i sada je u toku slanje pisama ka svim zgradama, a pre toga pisma su upućivana 2020. godine.

Retko podnose zahtev za sanaciju fasada

“Fasada, kao i svi zajednički delovi stambene zgrade, vlasništvo je stambene zajednice odnosno vlasnika stanova, te je samim tim njihova obaveza i da finansiraju troškove njenog održavanja. Stambene zajednice retko podnose zahteve za sanaciju fasada, a još ređe prihvataju ponude koje im upućujemo, uprkos najpovoljnijem načinu otplate u čitavom regionu, konkretno plaćanje počinje po završetku radova na do 60 mesečnih rata. Zato koristimo svaku priliku da istaknemo značaj sanacije fasada, jer se na taj način povećava bezbednost stanara i prolaznika, štedi se energija – pre svega toplotna, unapređuje estetika ali i povećava vrednost svakog stana pojedinačno”, kažu u “Gradskom stambenom” za Beograd na Blic.

Iz Grada još dodaju da, “za sve objekte koji se nalaze pod zaštitom kao pojednični spomenici kulture i u okviru prostorno kulturno-istorijske celine, građani se mogu obratiti Javnom preduzeću Gradsko stambeno koje u saradnji sa Sekretarijatom za komunalne i stambene poslove i lokalnom samoupravom može da vrši rekonstrukciju i restauraciju fasadnih površina”.

I odšteta na stanarima

Prema pisanju RTS, kada deo fasade otpadne, kao što se dogodilo u Beogradu prošle nedelje, u čak dva navrata, osim troškova popravke, vlasnici zgrade, snose i troškove odštete.

Međutim, starije zgrade, kao one sa kojih je otpala fasada u centru Beograda, često imaju problem da utvrde ko je zapravo dužan da vodi računa o njima. Neretko su pod zaštitom države, kao pojedinačni spomenici kulture ili u okviru prostorno kulturno-istorijske celine.

Uz to – neki stanovi u njima su, kroz restituciju, vraćeni starim vlasnicima, imaju zaštićene stanare, delimično su vlasništvo pravnih lica, ili zadužbine. Sve to dodatno komplikuje održavanje, ali i rad Upravnika zgrade.

– Potrebno je da se svi vlasnici stanova dogovore, i da redovno izdvajaju novac za investiciono održavanje. Minimalno, odlukom Skupštine grada, za zgrade starije od 30 godina, može da se izdvaja 11 dinara po kvadratnom metru stana, što je prosečno oko 550 dinara po stanu, mesečno, što opet, nije dovoljno kad je reč o investicionim radovima, poput saniranja fasade koje može da košta od 15 do 50 hiljada evra – rekao je za Radio Beograd 1 Ljubiša Banovački iz Udruženja profesionalnih upravnika.

Investiciono održavanje, osim fasade, obuhvata, i održavanje svih zajedničkih delova zgrade: od ulaznih vrata i liftova do krova. Tekuće održavanje, na koje su se stanari u proteklih pet godina, od kako je Zakon o održavanju stambenih zgrada u primeni, uglavnom navikli, dodaje Banovački, podrazumeva čišćenje i sitne popravke u zgradama.

Uz sve to, preporuka je i da se deo novca izdvaja za osiguranje – zgrade, stanara i trećih lica.

– U slučajevima kao što je ovaj, ili recimo padanje ledenica, povrede zbog neispravnog lifta, pa i poplava, zemljotresa, požara – svakog povređivanja građana u tim situacijama, odgovorna je stambena zajednica i svi vlasnici stanova. Često, čak ni ti zajednički delovi nisu osigurani, a kod padanja ledenica, recimo, bilo je situacija da su stambene zajednice morale da plate odštetu i do visine polovine vrednosti kola. Upravnik zgrade je taj koji je u obavezi da napravi plan održavanja i investicionih radova, pa i osiguranja zgrade, a stanari su ti koji odlučuju. Osiguranjem mogu biti obuhvaćeni zajednički delovi zgrade, stanari, kao i treća lica, čime se obezbeđuje da deo odštete plati osiguranje. U suprotnom, sav trošak je na stanarima – naglasio je Banovački.

Ranijih godina, grad je davao i do 70 odsto sredstava za renoviranje fasade – što zgrade uglavnom nisu iskoristile. Po novom Zakonu, sve finansiranje je spalo na vlasnike stanova.

Postoje subvencije, ali retko ko to koristi
Pomoć, međutim, može da se ostvari kroz pojedinačne projekte. Ministarstvo rudarstva i energetike je, u celoj Srbiji, raspisalo konkurs za subvencionisanje radova na povećanju energetske efikasnosti. Stambene zajednice su mogle da apliciraju i za sanaciju fasade, a ima naznaka da će ta sredstva sledeće godine biti nešto veća.

Neke opštine u Beogradu i sada imaju otvorene konkurse – Stari grad, na primer, daje subvencije stambenim zajednicama do 300.000 dinara.

A pritom, sve bi te stare zgrade izglele prelepo kada bi se sredile
– Ukoliko neka zgrada ima u investicionom fondu 100-150 hiljada dinara, mada to deluje malo, može se, uz kredite koje su poslovne banke najavile za stambene zajednice, subvencije lokalne zajednice, nekih ministarstava ili organizacija za evropske integracije, doći do ozbiljnijih suma kojima mogu da se izvedu i veliki investicioni radovi – rekao je Ljubiša Banovački, gostujući u emisiji “Uhvati dan”.

Pala fasada u Kosovskoj ulici
To je, ističe, posebno važno za velike stambene zgrade, poput onih na Novom Beogradu, gde mnogi soliteri imaju veliki broj stanara, ali i velike probleme sa betonskim fasadama.

Iz Grada Beograda saopštavaju za Blic i da Sekretarijat za komunalne i stambene poslove u sklopu redovnog poslovanja definiše Program sprovođenja mera tehničke zaštite objekata i prostornih kulturno-istorijskih celina na teritoriji grada Beograda utvrđenih za kulturna dobra i spisak objekata pod zaštitom čije je fasade potrebno sanirati i restaurirati.

“Na osnovu zahteva Sekretarijata Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, u skladu sa svojim zakonom propisanim nadležnostima, donosi Rešenja o uslovima za preduzimanje mera tehničke zaštite, zatim saglasnosti na projekat i dokumentaciju, a tokom izvođenja radova Zavod vrši konzervatorski nadzor kako bi predmetni radovi na nakvalitetniji način bili izvedeni u skladu sa principima zaštite nepokretnog kulturnog nasleđa. Napominjemo Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda je jedna od institucija u nizu, čiji uslovi i saglasnosti su neophodni u proceduri za dobijanje dozvola za vršenje radova na restauraciji i rekonstrukciji fasada”, dodaju.

Za pet godina urađeno oko 500 fasada
Kako kažu, u poslednjih pet godina urađeno je oko 500 fasada na području Grada Beograda, a samo u toku 2020. i 2021. godine Zavod je vršio konzervatorski nadzor na 70 fasada u okviru sledećih prostorno kulturno-istorijskih celina:

Istorijsko jezgro Beograda u Beogradu, kulturno dobr
Kopitareva gradina, kulturno dobro
Područje Knez Mihailove ulice, kulturno dobro od izuzetnog značaja
Područje oko Dositejevog liceja, kulturno dobro od izuzetnog značaja
Neki od objekata na kojima je vršen konzervatorski nadzor u prethodnom periodu su:

Gospodar Jovanova 8, 9, 27, 42a i 52
Kralja Petra 55, 60, 65, 67 i 77
Cara Lazara 11