Da li se životinje zaista pare sa istim partnerom do kraja života?

Status ljubavne veze u životinjskom svetu može biti sve – od „komplikovano je“ do „razvedeni“.

Nije teško pogoditi kako su papagaji ljubavnici (lovebirds) dobili svoje ime, niti zašto je ono postalo izraz za zaljubljene parove među ljudima. Ovi afrički papagaji hrane jedno drugo, maze se, uređuju jedno drugom perje i veoma se uznemire kada su razdvojeni. Njihovo ponašanje možda još bolje opisuje njihov španski naziv – inseparables, odnosno „nerazdvojni“.

Ljubavnici su posebni ne samo zbog toga što bez ustručavanja pokazuju nežnost u javnosti, već i zato što biraju jednog partnera za ceo život. Iako više od 90 odsto ptica praktikuje takozvanu društvenu monogamiju, većina svake godine ili na svakih nekoliko godina pronalazi novog partnera. Pored ljubavnika i pojedinih drugih vrsta papagaja, svega nekoliko ptica zaista ostaje sa istim partnerom do kraja života – među njima su labudovi, orlovi (uključujući čuveni par beloglavih orlova Džeki i Šedou) i albatrosi.

Kod životinja koje nisu ptice, doživotno partnerstvo još je ređa pojava.

Možda deluje logično da je praktičnije ostati sa istim partnerom iz godine u godinu nego svake sezone parenja tražiti novog. Međutim, to nije uvek najefikasnija strategija, naročito ako životinjski par ne provodi celu godinu zajedno.

Sa evolutivne tačke gledišta, ostanak sa jednim partnerom nije najbolji izbor za sve životinje. Iako pojedine vrste imaju doživotne partnere, većina se oslanja na drugačije strategije razmnožavanja. A daleko od idealizovane slike dva nerazdvojna papagaja, čak i monogamni odnosi među životinjama mogu biti jednako složeni kao i oni među ljudima.

Doživotni partneri imaju brojne prednosti

Kod ptica je „društvena monogamija usko povezana sa zajedničkom brigom o mladuncima – mužjak i ženka zajedno podižu potomstvo“, objašnjava dr Bart Kempenaers, direktor Odeljenja za ornitologiju na Institutu Maks Plank za biološku inteligenciju u Nemačkoj.

„Za roditelje je korisno da ostanu zajedno jer moraju da usklade brigu o mladuncima. Što duže zajedno odgajaju potomstvo, lakše im je da sarađuju“, kaže on.

Timski rad dugogodišnjih partnera ne svodi se samo na podizanje mladunaca. Kempenaers ističe da neke vrste ptica, poput kardinala, ostaju zajedno tokom cele godine, a ne samo u sezoni parenja. Kada nemaju mladunce o kojima treba da brinu, mužjak i ženka zajedno brane svoju teritoriju.

I kod sisara i drugih životinja doživotno partnerstvo može doneti brojne koristi. Pored zajedničke brige o potomstvu, vukovi, kojoti i lisice zajedno love i brane svoju teritoriju, dok parovi dabrova zajedno održavaju brane i nastambe. Francuski anđeo-riba, jedna od retkih vrsta riba koje ostaju sa istim partnerom celog života, uopšte ne brine o mladuncima, ali partneri zajedno patroliraju područjem na kojem se hrane.

Zašto neke ptice ostaju zajedno do kraja života

Prema rečima Kempenaersa, jedan od najvažnijih faktora koji utiče na to da li će neka vrsta ptica ostati sa istim partnerom jeste njen životni vek.

„Da bi ostali zajedno, oba partnera moraju da dožive narednu sezonu razmnožavanja“, objašnjava on.

Pošto veće ptice, poput albatrosa, u proseku žive znatno duže od malih ptica kao što su senice, upravo su velike i dugovečne vrste one koje najčešće ostaju sa istim partnerom do kraja života. Albatrosi mogu živeti više od 50 godina, dok senice u prirodi uglavnom dožive svega dve ili tri godine.

Male životinje imaju i mnogo više prirodnih neprijatelja nego velike, što dodatno smanjuje njihove šanse da prežive od jedne do druge sezone razmnožavanja. Mnoge vrste ptica i sisara koje ostaju sa istim partnerom celog života, poput orlova i vukova, gotovo da nemaju prirodne predatore.

Na izbor partnera utiču i drugi faktori. Da bi par ostao zajedno dugi niz godina, partneri moraju iz sezone u sezonu uspešno da pronađu jedno drugo. Ptice koje ostaju sa istim partnerom uglavnom ili provode celu godinu zajedno ili se svake godine vraćaju na isto mesto u isto vreme. Mnoge čak koriste isto mesto za gnežđenje iz godine u godinu, što biolozi nazivaju vernošću mestu gnežđenja.

I ptičji parovi mogu da se „razvedu“

Raskid ptičjeg para često se opisuje kao „razvod“, ali dr Bart Kempenaers upozorava da taj izraz nije sasvim precizan.

„Taj izraz sugeriše da je u pitanju svesna odluka jednog ili oba partnera da više ne budu zajedno, a to nije nužno slučaj“, objašnjava on.

Neke ptice koje ostaju sa istim partnerom, poput ždralova i labudova, sele se zajedno kao porodična grupa. Međutim, kod većine ptica selica partneri putuju odvojeno. Zbog toga se često dešava da pronađu novog partnera ne zato što se prethodna veza raspala, već zato što okolnosti to zahtevaju.

„Ako se jedan partner vrati sa seobe, a drugi još nije stigao, ta ptica se nalazi pred teškom odlukom“, kaže Kempenaers.

„Ona ne zna da li je njen partner uopšte živ. Sezona razmnožavanja je već počela i spremna je za parenje. Zato može odlučiti da se pari sa drugom jedinkom, umesto da čeka partnera koji se možda nikada neće vratiti.“

Čak i ako se prošlogodišnji partner kasnije pojavi, ptica koja je u međuvremenu pronašla novog partnera uglavnom ostaje sa njim.

Za ptice je iskorišćavanje prilike za razmnožavanje važnije od ljudskog shvatanja vernosti. Jedno istraživanje na grbavim labudovima pokazalo je da je stopa „razvoda“ bila tri puta veća među parovima koji nisu uspešno dobili potomstvo nego među onima koji jesu – devet odsto naspram tri odsto.

Izvor/ Saznaj više: popsci.com