Maja je prvi KLONIRANI arktički vuk: Na svet je donela ženka bigla, a uskoro će se pridružiti svom čoporu

Vest o rođenju prvog kloniranog arktičkog vuka (Canis lupus arctos) na svetu obradovala je javnost, navode strani mediji, a mladunče Maja odmah je postala atrakcija, ali i nada za sve ugrožene vrste na planeti.

U veku kad ovakve objave ne spadaju u red senzacionalnih, vest ipak ima pijetet vanredne, jer je malog vuka na svet donela surogat majka – bigl. Klonirano štene vuka, po imenu Maja, i njena majka bigl predstavljene su svetu u kratkom video snimku na konferenciji za novinare koju je 19. septembra održala kompanija “Sinogen Biotehnolodži” u Pekingu. Video je objavljen 100 dana nakon Majinog rođenja, 10. juna u laboratoriji u Pekingu. Kompanija “Sinogen” je specijalizovana za kloniranje uginulih kućnih ljubimaca kao što su mačke, psi i konji, za privatne klijente i želi da iskoristi svoju stručnost kako bi pomogla u kloniranju ugroženih vrsta u svrhe njihovog očuvanja, prenosi “Telegraf“.Maja je klonirana korišćenjem DNK odraslog arktičkog vuka, takođe nazvanog Maja, koji je uginuo u zatočeništvu u Harbin Polarlandu, parku divljih životinja na severoistoku Kine. Originalna Maja, pristigla na svet u Kanadi pre nego što je poslata u Kinu 2006. godine, uginula je od starosti početkom 2021. godine. Kloniranje Maje uspešno je završeno “posle dve godine mukotrpnih napora”, izjavio je na konferenciji za novinare Mi Jidong, generalni direktor “Sinogena”.

Istraživači kompanije su prvobitno stvorili 137 embriona arktičkog vuka spajanjem ćelija kože iz originalnih Maja sa nezrelim jajnim ćelijama pasa, koristeći proces poznat kao nuklearni transfer somatskih ćelija (SCNT). Od tih embriona, 85 je uspešno presađeno u sedam surogata bigla. Od transplantiranih embriona, samo jedan se potpuno razvio. Naučnici navode da su koristili surogate bigla, jer nije bilo dovoljno vučica u zatočeništvu za potrebe eksperimenta. Srećom, psi dele dovoljno DNK sa vukovima da bi se ostvarila hibridna skotnost.

“Kloniranje ima veoma nisku stopu uspeha u poređenju sa veštačkom ili vantelesnom oplodnjom”, rekao je Novak.

Kao i sa Majom, istraživači često moraju da stvore stotine embriona i uspešno ih implantiraju u više surogata da bi na svet došla samo jedna životinja, što kloniranje čini skupim procesom. Zbog visokih troškova ovog procesa, pojava privatnih kompanija, poput “Sinogena” i “Rivajv end Ristora” će verovatno igrati ključnu ulogu u budućnosti kloniranja. Za zagovornike kloniranja, rođenje Maje je još jedan korak u pravom smeru za ovu oblast istraživanja, prenosi “Telegraf”.

“Sjajno je videti da se radi više na kloniranju divljih životinja”, rekao je Novak i dodao da se nada kako nedavna dostignuća u kloniranju pokazuju svetu da je kloniranje spremno za upotrebu kao korisno sredstvo za očuvanje divljih životinja.

Izvor: Blic