Mirjana je najneobičnija pobednica književnog konkursa: HVALA, ALI JA NISAM POBEDILA!

Mirjani Drljević je petog septembra zazvonio telefon. “Halo, recite mi lozinku”, tražio je nepoznat muški glas. Ćutke je iz maske svog mobilnog izvadila ceduljicu i pročitala je. Glas na drugoj liniji je bio zadovoljan. Pobedila je. Tako obično počinju detektivski romani i tako je zapravo jedan i krenuo na svoj put.

Roman “Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo” pobedio je 575 rukopisa na konkursu izdavačke kuće “Booka” i “OTP banke”, a pošto je konkurs bio anoniman ni sam izdavač nije znao ko je osoba sa druge strane tastature. Tako je Mirjana preko telefona saznala da je pored toga što je po profesiji kreativna direktorka u 51. godini postala i književnica. Nikako pobednica. Barem ako nju pitate.

“Da nije bilo konkursa Booke i OTP banke ko zna kada bih i da li bih uopšte roman privela kraju. Motivacija je bila dvojaka – da sam mogla da biram, odabrala bih baš ovog izdavača, a konkurs je garantovao da rukopis neće završiti kao zauvek neotvoreni mejl na nečijem računaru, već će biti pročitan. Ipak – pisanje nije takmičarski sport i jedina osoba koju sam zahvaljujući kokursu pobedila sam ja sama, prevazišavši zastoj u pisanju”, insistirala je Drljevićeva u knjižari u kojoj je iznad korica prve knjige odgovarala na pitanja novinara.

Nije navikla na pažnju medija, a ni mediji nisu baš navikli na neposredne, šarmantne i neporecivo talentovane ljude. Preko stola na kojem su izloženi primerci njene knjige posmatrali su jednu neobičnu pojavu – kvalitet koji je uprkos verovatnoći uspeo da pronađe put.

“I dalje sam iznenađena ishodom konkursa. Ovo za mene nije dan kada se obelodanjuje da sam pobedila na konkursu, već dan kada moj rukopis postaje knjiga, a ja postajem književnica”, rekla je autorka. Na promociji kao ni u samoj knjizi nije bilo izlizanih floskula i opštemestaštenja. Sam roman počinje misterijom:

„Prolaznici koji su se tog 9. maja 2019. godine zatekli na beogradskom Trgu republike videli su neobičan prizor: tri potpuno nage devojke koje leže nepomično u ograđenom prostoru. Policija i hitna pomoć su pozvane, a prisutni posmatrači shvataju da pred sobom imaju devojke čiji je nestanak bio glavna tema prethodnih nekoliko dana“.

Prve reči knjige koju je tri godine pisala odaju elemente detektivskog romana, ali knjiga je ujedno i roman sećanja koji pokazuje kako je ono što biramo da zaboravimo i ono čega biramo da se sećamo na kraju ono što postajemo. Autorka je kroz prizmu svojih likova prikazala kraj adolescencije, odnos majke i ćerke, ali i život u novobeogradskim blokovima u lavirintu betona i istorijskih previranja devedesetih godina. Sam izdavač bio je oduševljen kompleksnošću rukopisa koji im je dostavljen.

„Kada smo ulazili u projekat, sa više strana sam čuo da uspeh istog zavisi od jednog dobrog rukopisa koji ako stigne čini konkurs uspešnim. Moram da kažem da smo mi po svim merilima imali ekstremno uspešan konkurs. Masovnost je bila iznad svih očekivanja, pristiglo je čak 575 radova. A toliki kvantitet izrodio je i kvalitet pa su, po našem skromnom mišljenju, svi finalisti bili u najmanju ruku jako dobri. Ipak, rukopis Mirjane Drljević odskočio je i već nakon prvog čitanja figurirao je kao ozbiljan favorit, da bi nakon poslednje runde čitanja dobio maksimum glasova i jednoglasno pobedio. Srećni smo i ponosni jer pojavljivanje ovako dobrog i zrelog dela ne samo da daje smisao konkursu već i bavljenju izdavaštvom“, rekao je glavni urednik izdavačke kuće “Buka” Ivan Bevc.

Okupljenima na promociji knjige činilo se da prisustvuju krštenju broda pred prekookeanski put. Bilo je nečeg svečanog i neizvesnog u trenutku u kojem je roman napravljen iz jednog ličnog putovanja i sam kreće na svoj put. Književnica ga je ispratila.

„Moj rukopis sada ide u svet. Želim mu da vodi kvalitetan razgovor sa čitaocima i nadam se da će ga čuti kao što ga je Buka čula.“

Prve reči koje je Mirjana rekla izdavaču kada je pozvao da joj kaže da je pobedila su nešto što i mi možemo da kažemo njoj – pa gde ste do sad?

Izvor: Blic