Surova strana Njujorka: Ovo su najbrutalniji egzekutori mafijaških organizacija

Priča o njujorškom podzemlju tokom druge polovine 20. veka je istovremeno i priča o najbrutalnijim ubicama poput Roja Demea, Ejb Relis, Džeka Mekgurna, Tomija Pitere…

Najopasniji egzekutori mafijaških organizacija često uživaju u likvidacijama i naknadnom sakaćenju, a neki od njih skupljali su i trofeje – delove žrtava

Ozloglašeni Ričard Kuklinski, zvani Ledeni, samo je jedan od ljudi koji su uživali u ubijanju i mučenju, pa su vremenom to pretvorili u biznis. Njujorška mafija, kao i većina sličnih kriminalnih organizacija širom sveta, prepuna je takvih ljudi. Pošto mnogi psiholozi smatraju da i plaćene i serijske ubice imaju isti motiv – želju da osete ili demonstriraju moć nad drugima – velikom broju njih je lako da uđe u mafijaške krugove i istakne se upravo brutalnošću.

Priča o podzemlju je istovremeno i priča o najbrutalnijim ubicama poput Roja Demea, Ejb Relis, Džeka Mekgurna, Tomija Pitere…

“Hotel strave”
Tokom intervjua za HBO Kuklinski je još 1993. ispričao da je jedno vreme radio za mafijaškog bosa Roja Demea, člana porodice Gambino iz Njujorka i vođe ekipe koja je ubila više od 200 ljudi. Ubica poput njega se, verovatno, u takvom društvu osećao kao riba u vodi, pa takve veze i ne čude.

Demeo (1940-1983) rođen je u Bruklinu, u porodici poreklom iz Napulja. Već kao srednjoškolac ušao je u bandu i počeo da se bavi reketiranjem, a 1966. iz grupe povezane s porodicom Lukeze prešao je u porodicu Gambino. Nastavio je da se bavi reketiranjem, ali i krađom luksuznih automobila, prodajom droge… Prvog čoveka ubio je 1973. Bio je to Pol Rotenberg, distributer pornografije, kome je dva puta pucao u glavu.

“Prvi zločin ojačao je Demeovo sociopatsko ponašanje. Kao bivši mesarski šegrt, hvalio se da ima umeće kako da seče i komada tela žrtava tako da ih niko ne pronađe. Njegov stil ubistava razvio je u baru “Džemini”. Kraj njega je član bande Džozef Guljijemo, zvani Drakula, imao iznajmljen stan, pa su žrtve mamili u njega. Tu bi ih dočekao Demeo, u ruci je imao pištolj s prigušivačem i peškir. Pucao bi, a onda bi stavio peškir na ranu da ostane što manje krvi. U stanu, koju su zvali “hotel strave”, svi bi se skinuli samo u donji veš da ne uprljaju odela, a onda bi počeli da seku tela i stavljaju ih u plastične kese, pa kartonske kutije. Sve to bi završavalo na otpadima, gde nije bilo šanse da ih neko nađe”, piše Džef Berbank na sajtu Muzeja mafije (TheMobMuseum.org).

Izuzetak su, dodaju, bila ubistva nakon kojih su leševi ostavljani pred nečijim vratima kao poruka.

Uprkos brutalnosti, Demeova ekipa je ubijala do 1982. godine, kada je policija počela da ih nadzire. Veruje se da je tada Pol Kastelano, bos porodice Gambino, naredio Entoniju Gagiju da ga ubije kako nikad ne bi mogao da svedoči protiv njega. Ovaj je to i učinio, a Demeovo telo je gurnuto u gepek i tu ostavljeno. Ostatak bande je ipak uhapšen i 1989. osuđen na robiju.

“Ekipa Roja Demea bila je najnasilnija grupa protiv koje je pokrenut federalni slučaj”, rekao je američki tužilac Vilijam Mek nakon izricanja presude.

Murder Inc.
Još jedan od najopasnijih mafijaških ubica bio je Abraham Ejb Relis (1906-1941). Sin austrijskih migranata jevrejskog porekla počeo je da se bavi reketiranjem sa samo 15 godina, a do 19. rođendana već četiri puta je bio u zatvoru. Počeo je i da ubija, pa je vrlo brzo postao potpredsednik organizacije Murder Inc., plaćenih ubica koje su radile za njujoršku mafiju i likvidirale do 1.000 ljudi tridesetih i početkom četrdesetih godina.

Relis je bio poznat po tome što je za ubistvo koristio šilo za led koje je gurao u uši žrtvi. Ubijao je brutalno i psihopatski, a jednom je, usred bela dana, ubio portira jer mu nije dovezao auto dovoljno brzo. Veruje se da je ubio najmanje 15 ljudi. Kada je uhapšen, rešio je da propeva o saradnicima, pa su oni brzo hapšeni jedan za drugim.

Iako mu je to pomoglo da izbegne smrtnu kaznu, Relis je naljutio svoje bivše šefove, pa je dalje svedočenje sprečila njegova misteriozna smrt – telo je nađeno na pločniku kraj hotela u kom je bio čuvan kao zaštićeni svedok.

Više o ovome na Nacionalna geografija