Širom sveta se otkazuje izgradnja sve više elektrana na ugalj u koje je uključena Kina

Krajem maja Srbijom je odjeknula vest da se obustavlja izgradnja elektrane na ugalj Kolubara B koju je trebalo da gradi kineska kompanija Power Construction Corp. of China. Novi izveštaj Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA) pokazuje da Kolubara B nije usamljen slučaj.

Prema podacima CREA, počevši od 2017. godine otkazano je čak 4,5 puta više projekata izgradnje elektrana na ugalj u inostranstvu, u koje je uključena Kina, nego što ih je sprovedeno. Ovo ukazuje da se ova industrija susreće sa sve više prepreka dok zemlje sveta pokušavaju da smanje svoje emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Elektrane na ugalj jesu jedan od glavnih izvora emisija ugljen-dioksida, a ovaj talas otkazivanja projekata dovodi u pitanje i dugoročnu ekonomsku kompetitivnost industrije. Između 2000. i 2017. kineska preduzeća uložila su oko 115 milijardi američkih dolara u inostrane elektrane na ugalj.

Od Pariskog sporazuma 2016, deset vodećih banaka koje finansiraju globalnu proizvodnju energije iz uglja jesu zapravo kineske, predvođene Narodnom bankom Kine (Bank of China), Industrijskom i komercijalnom bankom Kine (Industrial and Commercial Bank of China) i kineskom CITIC bankom (China CITIC Bank). Danas se oko 12 odsto svih aktivnih elektrana na ugalj izvan granica Kine može dovesti u vezu sa kineskim državnim bankama, proizvođačima opreme ili građevinskih materijala.

Ono što je takođe važno napomenuti jeste da elektrane na ugalj u koje investira Kina u inostranstvu mnogo više zagađuju nego što je to zakonom dozvoljeno u samoj Kini. Ove elektrane u proseku emituju 6 puta više azotovih oksida, 4 puta više PM čestica i 7 puta više sumpor-dioksida, nego što emituju one stacionirane u Kini.

Što se tiče emisija ugljen-dioksida, samo 3 od 16 projekata, za koje je CREA prikupila podatke, ispunili su kineske domaće standarde za efikasnost termoelektrana. Inostrane termoelektrane imaju u proseku za 8 odsto manju efikasnost od minimalnih standarda za termoelektrane koje se nalaze u Kini.

Kina trenutno planira da dostigne maksimum emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2030, a da do 2060. postane ugljenično neutralna. Takođe, Kina je bila odgovorna za više od pola globalno proizvedene struje iz uglja, čiju upotrebu ne planira da smanjuje do 2026.

Ekološke grupe pozvale su Kinu da prestane sa ulaganjima u ovu prljavu proizvodnju energije i da preusmeri svoje investicije u čistije alternative, a najveća banka na svetu, Industrijska i komercijalna banka Kine, koja je i veliki izvor finansiranja elektrana na ugalj u svetu, trenutno radi na strategiji da se povuče iz ovog sektora.

Znaci slabijeg ulaganja se već vide i samoj Kini, ali i u inostranim projektima, a podaci CREA govore da je ovo odustajanje od postojećih projekata izgradnje inostranih elektrana na ugalj posledica nove politike i trendova u zemljama domaćina. Zbog toga se može očekivati da će u narednom periodu kineske banke biti pažljivije kada je u pitanju upuštanje u nove projekte ovakvog tipa.