Nikola Arsenijević iz Francuske otvara 9. Belgrade SAXperience: Jako je bitan zvuk instrumenta, ali ako ne poštuješ i ne braniš muziku, onda je to besmisleno

Festival će u utorak, 27. septembra, u 19 časova u Galeriji SANU otvoriti istaknuti saksofonista iz Francuske Nikola Arsenijević. On će u duetu sa pijanistom Ukijem Ovaskainenom premijerno izvesti kompoziciju našeg istaknutog kompozitora i akademika Ivana Jevtića, kao i druga dela francuskih kompozitora.

Nikola Arsenijević je jedan od najtalentovanijih saksofonista svoje generacije. Diplomirao je na Pariskom konzervatorijumu i osvajao je nagrade na brojnim međunarodnim takmičenjima. Nastupa i održava majstorske kurseve širom Evrope. Arsenijević predaje na Konzervatorijumu Olne su Boa, na Versajskom konzervatorijumu, kao i na Kraljevskom konzervatorijumu u Briselu.

Ovo nije prvi put da nastupate u Beogradu. Kakve utiske nosite sa ovog festivala?

– Jako sam ponosan što otvaram ovaj festival, imam posebnu priču s Beogradom, gradom u kojem je moj otac odrastao. Dolazio sam ovde kao dete, sada dolazim skoro svake godine. Prvi put sam u Beogradu svirao 2015. godine, sada će mi biti četvrti put zahvaljujući Milanu Saviću. Kao saksofonista putujem u brojne zemlje, nastupao sam na puno različitih festivala i moram reći da je direktor festivala Milan Savić napravio odličan posao za naš instrument u Beogradu. Njegov osećaj za ljudski odnos s umetnicima, njegova želja da unese nešto novo u prestonicu Srbije, njegova ljubav prema muzici, čine ga izvrsnim direktorom festivala.

Koliko često kompozitori komponuju za potrebe festivala i da li je praksa koju ima Belgrade SAXperience sa premijernim izvođenjem kompozicija nešto što je svetski trend s obzirom na to da ove kompozicije imaju jako dug život nakon festivala što u matičnim zemljama, tako i širom sveta?

– Događa se da festivali naručuju kompozicije, ali nije tako često. To pokazuje posebnu želju direktora festivala da razvija repertoar klasičnog saksofona. Saksofon je nov instrument, repertoar nije toliko veliki, pa je naša misija da doprinesemo njegovom razvoju.

Naravno kad je delo nastalo, to je već njegov početak puta, svira se širom sveta i mora živeti svoj život. Zavisi naravno od kvaliteta te kompozcije, ali i od izvođača koji je na neki način mora “braniti”.

U jednom intervjuu ste izjavili da je zvuk identitet muzičara, ali da on nije krucijalan u muzici, da je on samo njen element? Na šta konkretno ste mislili?

– Mislim da je najvažnije ono što se ima reći, a ne zvuk koji prenosi poruku. Naravno da je važno imati lep, kvalitetan zvuk, privući pažnju publike, ali najvažnije je značenje onoga što prenosiš. Tako je i s ljubavlju, važno je pokušati biti privlačan, privući nečiju pažnju, ali najvažnije je ono što imaš u sebi. Tako je i u muzici, jako je bitan zvuk instrumenta, ali ako ne poštuješ i ne braniš muziku, onda je to besmisleno.

Ovogodišnje izdanje Belgrade SAXperience festivala najavljeno je kao jesenji zvuci saksofona i Pariza u Beogradu. Da li postoji nešto što bismo mogli da nazovemo „francuska škola saksofona“?

– Naravno, Pariz je godinama bio srce klasičnog saksofona. To je grad u kojem je živio Adolf Saks, izumitelj instrumenta. To je takođe grad u kojem je Marsel Mule otvorio prvi viši razred na Pariskom konzervatoriju. Tokom gotovo 60 godina, učitelji u Parizu nakon Mulea (Daniel Defajet zatim Klod Delangl koji je bio i moj učitelj) izgradili su mnoge generacije sjajnih saksofonista, s posebnim identitetom, snažnom tehnikom i autentičnim zvukom.

Danas je svet širom otvoren, postoji mnogo škola, “francuska škola” više nije jedina, ali svaki saksofonista na svetu je na neki način povezan s francuskom školom saksofona koja je ostavila snažno nasleđe.

Šta očekujete od koncerta u Beogradu i koji repertoar će publika moći da čuje sem premijerne kompozicije Ivana Jevtića?