Ko upravlja švercom kokaina
U biznisu sa kokainom za razliku od ostalih ilegalnih poslova balkanske mafije, oni su skloni nasilju kako bi osigurali sam transport, a služe se i korupcijom. To najbolje pokazuje primer albanskog narkobosa Dritana Redžepija.
Dritan je uspešan model balkanskog mafijaša u Latinskoj Americi. Veruje se da je u Ekvador stigao 2011. godine nakon bega iz belgijskog zatvora. Nakon tri godine uhapšen je u Ekvadoru, ali to ga nije sprečilo da upravlja svojim vrlo profitabilnim kokainskim carstvom. Bogatsvom koje je stekao podmićivao je funkcionere, ne samo u latinoameričkim zemljama već i u Evropi.
Redžepi služi kaznu od 13 godina zatvora zbog trgovine drogom, kada je zaplenjeno 278 kilograma kokaina. Albanac je u Ekvador ušao sa dva lažna identiteta i novi imidžom, pa su vlasti te zemlje morale da ga identifikuju po otisku prsta.
Redžepija traže tri zemlje, Italija, Albanija, pa čak i Belgija gde je se sumnja da je iz svoje ćelije naredio i organizovao otmicu muškarca (49) u Centralnoj Albaniji. Žrtva nikada nije pronađena i pretpostavlja se da je mrtva, navode sa portala albanske dnevne novine.
Takođe, italijanske vlasti optužuju Redžepija i da je naručio još najmanje dva ubistva dok je u zatvoru, u Ekvadoru i Albaniji. Albanac je negirao ove navode.
Redžepi je lider kriminalne federacije albanskih trgovaca drogom koja je prenela stotine miliona evra vrednog kokaina iz Južne Amerike u Evropu.
Količina droge iz Evrope u velikom porastu
U dokumentarcu koji je napravio Ekonomist, u ilegalnim radnjama veliku ulogu imaju države zapadne Evrope, među kojima su Hrvatska, Albanija i Bosna. Količina droge iz Evrope je u nenormalnom porastu. U Antverpenu 2016. godine pronađeno je 30 tona kokaina, dok je prošle godine zaustavljeno skoro tri puta više, čak 80 tona kokaina. Kako navode u dokumentarcu, posledice ovako velikog porasta krijumčarenja droge jeste korupcija vlasti i policije, kao i nasilje na ulicama.
– Balkanske mafije razvile su određene veštine koje su im omogućile da se nakon švercovanja heroina i cigareta, gajenja kanabisa i krijumčarenja ljudi posvete poslovima, poput krijumčarenja kokaina – navodi Valter Kemp, direktor globalne strategije u Globalnoj inicijativi protiv transnacionalnog organiziranog kriminala.
Novi kanali za krijumčarenje
Balkanske kriminalne organizacije otvorile su nove kanale za krijumčarenje. Droga koja je dolazila iz Kolumbije u Evropu dolazila je preko mediteranskih luka, ali balkanski mafijaši su uspostavili nove kontakte u drugim južnoameričkim zemljama, poput Ekvadora, i sada kokain šalju direktno u severnoevropske luke. Ove kriminalne organizacije preuzele su kontrolu nad kompletnim krijumčarskim lancem i tako povećale svoj profit.
Glavni izvor prihoda balkanskim dilerima nije više prodaja na ulicama, a ni proizvodnja već sam transport. Proizvodni profit je oko 150 odsto, maloprodajni iznosi 300 odsto, ali profit od transporta kokaina dostiže i do 1500 odsto. Napravili su takav sistem da ne moraju da brinu o proizvodnji već samo o transportu.
Ko upravlja švercom kokaina
U biznisu sa kokainom za razliku od ostalih ilegalnih poslova balkanske mafije, oni su skloni nasilju kako bi osigurali sam transport, a služe se i korupcijom. To najbolje pokazuje primer albanskog narkobosa Dritana Redžepija.
Dritan je uspešan model balkanskog mafijaša u Latinskoj Americi. Veruje se da je u Ekvador stigao 2011. godine nakon bega iz belgijskog zatvora. Nakon tri godine uhapšen je u Ekvadoru, ali to ga nije sprečilo da upravlja svojim vrlo profitabilnim kokainskim carstvom. Bogatsvom koje je stekao podmićivao je funkcionere, ne samo u latinoameričkim zemljama već i u Evropi.
Redžepi služi kaznu od 13 godina zatvora zbog trgovine drogom, kada je zaplenjeno 278 kilograma kokaina. Albanac je u Ekvador ušao sa dva lažna identiteta i novi imidžom, pa su vlasti te zemlje morale da ga identifikuju po otisku prsta.
Redžepija traže tri zemlje, Italija, Albanija, pa čak i Belgija gde je se sumnja da je iz svoje ćelije naredio i organizovao otmicu muškarca (49) u Centralnoj Albaniji. Žrtva nikada nije pronađena i pretpostavlja se da je mrtva, navode sa portala albanske dnevne novine.
Takođe, italijanske vlasti optužuju Redžepija i da je naručio još najmanje dva ubistva dok je u zatvoru, u Ekvadoru i Albaniji. Albanac je negirao ove navode.
Redžepi je lider kriminalne federacije albanskih trgovaca drogom koja je prenela stotine miliona evra vrednog kokaina iz Južne Amerike u Evropu.
Albanski kartel
Albanac Dritan Redžepi su identifikovali kao “neospornog kralja” šverca kokaina, sa pristupom “beskonačnim količinima kokaina”. On je šef kartela sastavljenog od 14 albanskih kriminalnih grupa umešanih u trgovinu drogom, i prema vlasti deluje od 2014. godine u Ekvadoru, Holandiji, Belgiji, Albaniji i Italiji.
Prema izveštajima Ujedinjenih nacija i Ministarstva odbrane Sjedinjenih država, Kolumbija i Peru, koji se graniče sa Ekvadorom su najaveći proizvođači kokaina u regionu.
Kako pišu albanske dnevne novine, Redžepi je kokain nabavljao iz Kolumbije preko jednog zatvorenika. Albanac je koristio skriveni mobilni telefon i organizovao milionske pošiljke u kontejnerima koje su stizale u razne luke u Holandiji. Sa zaradom od saobraćaja, naredio je napade na svoje protivnike.
Luke Ekvadora postale su ključne tačke za otpremu kontejnera kontaminiranih drogom u Evropu i Sjedinjene Države.
Pored kriminalne istorije, Redžepi je poznat i po svojim bekstvima. Čak je više puta pobegao iz zatvora nego meksički narko-bos Hoakin Guzman Loer, poznatiji kao El Čapo Guzman.
Mito
– Transport kokaina u Antverpen košta kriminalne organizacije do 24 odsto vrednosti robe. Toliko ih košta podmićivanje, a ostatak dospeva na tržište – rekao je Artan Hođa, albanski istraživački novinar.
Povećani profit omogućio je mafijašima podmićivanje. Ovakve aktivnosti obično se povezuju sa siromašnijim zemljama, ali sve su češće i u zapadnoevropskim državama.
Balkanska mafija sve češće i otvorenije podmićuje carinske službenike u Antverpenu kako bi propustili pošiljke kokaina, te zbog toga Evropska unija počinje da nalikuje Zapadnom Balkanu. Upravnik belgijske carine u dokumentarcu rekao je da su dvojica njegovih službenika završili u zatvoru zato što su prihvatili 50.000 evra mita da bi propustili jedan kontejner i ostavili ga na tačno određenom mestu u luci.
Kriminalne organizacije širom sveta bolje sarađuju nego policija
Ne preduzmemo li nešto, u sledećih 10 godina imaćemo u Antverpenu državu kojom upravljaju krijumčari narkotika – navode u dokumentarcu i dodaju da je neophodna bolja saradnja na međunarodnom nivou zato što kriminalne organizacije širom sveta trenutno sarađuju bolje nego nacionalne policije.
Međutim, svetskim brodskim i trgovačkim putovima danas se prevozi četiri puta više kontejnera nego pre 20 godina. Prilike i mogućnosti za krijumčarenje i šverc danas su bezbrojne, a mafijaške organizacije se izuzetno dobro prilagođavaju novim okolnostima i vremenima – navodi Ekconomist.
“Cena kokaina u Evropi veća je nego u SAD, manja je konkurencija i manji je rizik”
Prosečno godišnje kroz Antverpen prođe 12 miliona kontejnera, a samo dva posto prođe detaljan carinski pregled. Mogućnosti krijumčarenja droge preko ove luke stoga su gotovo neograničene.
– Banane su vrlo popularan način za krijumčarenje kokaina iz Latinske Amerike u Evropu iz dva razloga. Banane su glavni latinoamerički izvozni proizvod i brzo se kvare, pa postoji stalni pritisak da brzo dođu do potrošača – kaže Fatjona Mejdini, direktorka za jugoistočnu Evropu u Globalnoj inicijativi protiv transnacionalnog organiziranog kriminala.
Antverpen je popularna i profitabilna luka najviše zbog toga što brzo istovaruje robu s brodova i šalje je na police trgovina. Nemoguće je pregledati milione kontejnera i kriminalci su toga svesni. Zbog toga je ova luka idealna za krijumčarenje droge. Upotreba ovih proizvoda je u stalnom porastu, pa je Evropa u poslednje vreme postala profitabilnije tržište nego Amerika.
“Cena kokaina u Evropi veća je nego u SAD, manja je konkurencija i manji je rizik”, rekao je za Ekonomist Džerami Mekdermot iz istraživačke organizacije InSight Crime.
Kokain najčešće kriju među bananama u kontejnerima koji pristižu iz Kolumbije. Kao jeftino i efikasno sredstvo prevoza robe, brodski kontejneri temelj su međunarodne trgovine. Iz istog razloga su zanimljivi i organizovanom kriminalu.
Kriminalne grupe pristaju na gubitak
Tokom 2021. godine u Belgiji je zaplenjena 101 tona kokaina, a na drugom mestu prema zaplenama je Holandija sa 80 tona. Međutim, policijske službe smatraju da se zaplenjuje tek oko 10 posto ukupne količine kokaina koji dolazi na evropske tržište.
Poslovni model krijumčara svodi se na slanje velike količine droge u mnogo kontejnera. Oni su svesni su da će izgubiti 10 do 20 odsto, ali da će ostatak proći. Kriminalne organizacije pristaju na ovaj gubitak i nastavljaju da koriste Antverpen, drugu najveću evropsku luku, zbog njegove razvijene infrastrukture i mogućnosti brze distribucije kokaina širom Evrope. Naime, ilegalna tržišta često funkcionišu isto kao i legalna.
Jezivo otkriće carinika
U junu 2020. policija je u okolini Antverpena pronašla kontejner s posebnim alatom i komoru za mučenje opremljenu zubarskom stolicom i zvučnom izolacijom, kao i lažne policijske uniforme i automatsko oružje.
“Ovakva otkrića su zastrašujuća jer otkrivaju potencijal i mogućnosti kriminalnih organizacija”, rekao je Kristian Vandervaren, upravnik belgijske carine.
Preminulo još 14 pacijenata, novozaraženih 5.982