Grčka zatvara poslednju termoelektranu 2025. godine

Najveća grčka energetska kompanija Public Power Corporation (PPC) saopštila je da odustaje od daljeg investiranja u svoju “Ptolemaida 5” termoelektranu na lignit, koja se još nalazi u fazi izgradnje. Zbog toga će se napuštanje uglja kao izvora energije u Grčkoj dogoditi 2025. godine, tri godine pre prvobitnog plana, prenosi Euractiv.

“Isključenje svih postrojenja na lignit do 2025. godine, pre prvobitnog plana, označava ulazak Grčke u red zemalja koje u potpunosti primenjuju principe čiste energije i istovremeno se okončava transformacija PPC-a u modernog evropskog igrača na tržištu energije,” izjavila je grčki državni sekretar za energetiku Aleksandra Sdouku.

Potez je najavljen 22. aprila, nekoliko nedelja nakon što je PPC nadmašio očekivanja u vezi sa svojom prvom “zelenom obveznicom” i time praktično dao vetar u leđa da se zemlja potpuno preorijetiše sa uglja kao izvora energije.

Novac koji se prikuplja “zelenim obveznicama” se koristi za realizaciju projekata za zaštitu životne sredine i smanjenje poseldica koje nastaju zbog zagađenja.

Kompanija se sada, kako se navodi, okreće transformaciji nesuđenog postrojenja na lignit, sa ciljem da ono koristi pritodni gas umesto uglja.

Grčki premijer Kiriakos Micotakis je u septembru 2019. godine obećao da će se oslanjanje na lignit u energetskom miksu okončati do 2028. godine.

Izbacivanje uglja iz upotrebe u Grčkoj uglavnom je podstaknuto ekonomskim razlozima, jer pre dve godine Vlada Grčke nije mogla da pronađe kupce za tri elektrane na ugalj koje su u njenom vlasništvu.

Razlog je bio i zbog toga što je ta PPC godišnje gubila oko tri milijarde evra, delom i zbog velikog oslanjanja na ugalj.

“PPC je konačno shvatio da je protraćio milijarde na Ptolemaidu 5 i naneo neizmernu štetu zdravlju ljudi i grčkoj ekonomiji”, ocenio je Mahi Sideridou iz nevladine organizacije “Evropa bez uglja”.

Prema njegovim rečima, činjenica da Grčka kao četvrti po redu proizvođač lignita u Evropi napušta taj izvor energije govori sve što ljudi treba da znaju o uticaju uglja na životnu sredinu.

“PPC sada treba da usmeri svu svoju pažnju na ogromni potencijal obnovljive energije u zemlji. Nekadašnji korisnici uglja zaslužuju mnogo bolja rešenja od fosilnog gasa”, naglašava Sideridou.

“Stalni rast kazni koje se plaćaju za emisije CO2 pojačava pritisak da se širom Evrope zatvore elektrane koje rade na ugalj, ali prelazak sa uglja na fosilni gas nije konačno rešenje”, rekao je Dimitris Cekeris predstavnik Svetskog fonda za prirodu (WWF) u Grčkoj.

On naglašava da će se sa fosilnim gasom dogotiti isto ono što se dogodilo sa ugljem u poslednjih 15 godina, kada su mnoge investicije u taj energent počele da propadaju i postale neisplative.

Sekretarijat evropske Energetske zajednice (EZ) pozvao je nedavno države, njene članice, među kojima je i Srbija, da ograniče subvencije za sektor energtike u kome se koristi ugalj.

Srbija oko 70 odsto struje dobija sagorevanjem uglja, a termoelektrane koje ga koriste subvencioniše uglavnom tako što im daje garancije za kredite, kojima se finansira odsumporavanje i prečišćavanje štetnih gasova.