– Tog jutra kada su je poveli na Institut za neonatologiju, videla sam da se u tom transportnom inkubatoru mrda nešto, i znala sam da je to ona. Videla sam je na daljinu i znala sam da nas čeka borba i sve nade sam polagala da će biti u redu. Teško mi je palo to naglo razdvajanje, znala sam da mora tako i da ide u sigurne ruke, ali jednostavno, osećate se kao da vam je neko nešto ukrao, nastavlja Ana.
Faktori rizika su različiti, kod Ane je to bila preeklampsija, bolest koja se javlja u manjem procentu trudnoće, od 5 do 8 odsto. Tada se javlja visok pritisak, otoci, i jedini način da se prevaziđe je – porođaj.
– Problem se rešava lekovima, dok god je to moguće, ali kada postane rizično hitno se radi porođaj. Ona je bila četiri meseca na Institutu za neonatologiju, od toga tri meseca u inkubatoru, mesec dana u krevetiću, i tamo su se bukvalno svakog dana borili za njen život. Tu je bilo raznih komplikacija, nekoliko sepsi, problemi sa plućima, očima, sa srcem, sa mišićnim tonusom, ali je imala sreće da nema neuroloških posledica. Imala je samo krvarenje prvog stepena, tako da je sada ona zdrava i samostalna devojčica od osam godina, dodaje Ana.
Kako dalje objašnjava naša sagovornica, borba se nastavlja i nakon izlaska iz bolnice, tada dolazi spisak specijalista koje treba posetiti, i zatim slede magnetne rezonance, operacije, terapije, fizikalne, logopedi, i tako godinama…
– Zahvaljujući tome ona je sada zdrava sa nekim minornim posledicama, recimo nosi naočare i ima problem sa plućima, ali to nije ništa strašno. Uspeli smo, to su bile borbe za mililitar, za gram, ali ona se izborila i naravno uz pomoć fenomenalnog medicinskog osoblja, i u Narodnom frontu, i na Institutu za neonatologiju, jer to su ljudi čudotvorci. Kažu da svako dobije u životu onoliko koliko može da izdrži, i onda sam sve vreme trudnoće verovala u to da će biti dobro dok su me drugi ubeđivali da nema ništa od toga, pripremali me, ali ja sam ipak verovala. U suštini, tokom trudnoće, ona se nije dovoljno hranila, protoci su bili slabi zbog tog pritiska, te je ona u tom momentu trebalo da ima duplo više, ali eto imala je samo 680 grama, priča Ana.
U Narodnom frontu borili se za Anin život, na Institutu za Petrin
I mama i beba pokazale su snagu i želju da pobede na ovom trnovitom putu. Uspele su, iako je bilo teško.
– Mene su zadržali u bolnici i tu sam morala da ležim još dve nedelje. U Narodnom frontu borili su se za moj život, a na Institutu za neonatologiju za njen. Informacije sam dobijala samo telefonom, koliko grama, kako napreduje, ima problema, nema… Onda sam 10. dana na lični zahtev potpisala i izašla na dva sata da je vidim na Institutu za neonatologiju i to je praktično bio prvi susret. Preplavile su me emocije, to je bilo takvo umirenje i za nju i za mene, kada sam stavila ruku preko nje, jer smo mogli da stavimo ruku u inkubator, ona se je odmah umirila. Kada dotaknete svoju bebu, vi vidite da se poznajete da ste jedno, jer ona je bila u mom stomaku i znam da je ona moja, kao što zna ona da sam ja njena mama. Posle tog dana smo nastavili da je obilazimo, svakog dana, nekada više puta dnevno, objašnjava Petrina mama.
Verovala je lekarima
Iako joj je teško palo razdvajanje, sa tom kilažom i sa svim propratnim poteškoćama, o bebama koje se rode prevremeno moraju brinuti stručnjaci. Ana je verovala lekarima i bila je u pravu.
– Njena koža je bila toliko tanka, a ona tako malena. Verovala sam da je ona u sigurnim rukama, da je na najboljem mogućem mestu, da ima najbolju negu jer Institut za neonatologiju je jedna sjajna ustanova. Tu rade divni i humani ljudi, imala je lekara svog koji je vodio, jer on je toliko strpljenja imao, koje je na svako moje pitanje odgovorio… Dalje, medicinke sestre one divno brinu o bebama, da sam ja ponekad imala osećaj da je ona njihova i da ja moram da pitam za nešto. Bojala sam se da nešto ne pokvarim, jer svi oni rade to savršeno, objašnjava naša sagovornica.
Petra je i danas hrabra
Petra je i danas borac, a kako ističe njena mama, nada se da će ona zadržati vedar duh i tu osobinu, te smatra da je rođena za velike stvari.
– Ta deca su zaista posebna. To je neverovatna borba za životom, čudo, oni su superheroji. Ja od nje učim. Prošle godine je krenula u prvi razred sa svojim vršnjacima, sve regularno, lepo se uklapa. Moram da napomenem da je između ostalog mene spasilo i to što sam pronašla Udruženje „Mali div“ i što su tamo svi roditelji sa istim problemom. Svi se međusobno razumemo, podržavamo i razmenjujemo iskustva, zaista smo velika podrška jedni drugima, kaže za „Blic“ Ana Radošević iz Beograda.
Mateo je na rođenju imao kilogram i njegova borba još traje
Mateo je rođen 19. oktobra, prevremeno sa 1.030 grama, dugačak 36 centimetara. Njegova mama kaže da se neke stvari ne mogu predvideti i da roditelji ono što uče je – strpljenje.
– U početku niste svesni šta vas je odjednom snašlo. Odvajaju vas od bebe kad bi trebalo da vam je najlepši period života. Teško je kada svaki dan zovete ili idete u posetu, a ne znate sta ćete čuti tog dana. Svaki dan je neizvesnost, svaki dan je priča za sebe. Dok druge majke budu odmah sa svojim bebama, majke prevremeno rođenih beba su od starta odvojene od svojih beba. Iščekuju nov dan da čuju po neku novu informaciju, da vide svoje dete kroz inkubator i da ih na 10 minuta malo drže za ručice kroz otvor inkubatora, priča za “Blic” Dragana, Mateova mama.
U početku je teško, kako kaže, mislila je dovoljno jaka, ali su je okolnosti uverile u suprotno.
– Ni ne znate kako sve možete zarad svog deteta. Jer, ako je sve na ovom svetu nesigurno, majčina ljubav to nije. Još ako imate punu podršku i pomoć svog partnera, to vam je jako veliki plus. Naš Mateo je, hvala Bogu dobro, veliki je borac, napreduje iz dana u dan zahvaljujući doktorima i sestrama na neonatologiji u Novom Sadu koji brinu o njima. Preslatko nam je bilo kada smo videli da ima svoju prvu igračku, hobotnicu koja zapravo nije igračka nego služi u medicinske svrhe. Kažu da se bebe koje u inkubatoru imaju hobotnice smiruju i manje čupaju sonde iz razloga što beba dok je u stomaku ima samo pupčanu vrpcu i njom se igra. Žene koje heklaju hobotnice rade to besplatno i šalju ih na odeljenja neonatologije. Njima ne treba pomoć i donacija u vidu novca nego u vidu konca i mi ćemo im sigurno ubuduće pomagati. Hvala im na nesebičnosti i humanosti, kaže Mateovama mama.
Luka i Matija su rođeni osam nedelja ranije
Luka i Matija su blizanci koji danas imaju 14 godina. Rođeni su osam nedelja ranije. Matija nema posledice, dok Luka ima cerebralnu paralizu. Borac je i ide hrabro kroz život. Trenira jahanje, takmiči se i napreduje svakog dana.
Predsednica Udruženja „Mali Div“ Vera Bikicki Ivezić je mama četvoro dece, njeno dvoje dece rođeno je ranije. U razgovoru za „Blic“ objašnjava da su Matija i Luka dobri momci, ali da se kod jednog od njih razvio problem.
– Luka je imao 2.100 grama, Matija 1.650 grama. Ne zna se zašto se to dogodilo, pukao mi je vodenjak, nepoznat je uzrok svega što se dešavalo. Matija nema posledice a Luka ima cerebralnu paralizu. Mi smo se mnogo potrudili, on je od početka bio uključen u vrtić, školu, trenira jahanje… Najteže mi je bilo kada su odveli decu i to razdvajanje, jer sam ostala bez njih, što sam iz porodilišta izašla bez beba i ceo taj period boravka tamo. Bilo mi je teško što nisu sa nama i ta neizvesnost što nismo znali šta će to značiti za dalje, priseća se Vera.
Kako kaže, Luka je dobro, govor mu nije oštećen i mentalno je očuvan, samo hoda pomoću dva štapa i na jedno oko je slabovid.
– Dobar je đak u školi, ima društvo, prihvaćen je od vršnjaka, imali smo predivno iskustvo i iz vrtića i iz škole. Deca su moja snaga i Udruženje, jer njegovo osnivanje je bio način da se izborim sa čitavom situacijom. Pomaganje drugima koji se nađu u takvoj situaciji me čini srećnom. Već sada imamo oko 9.000 članova i to stvarno mnogo znači i to nam daje snage za dalje. Moj Luka je srećno dete, a i mi sa njim, kaže Vera.
Svaka deseta beba u svetu se rodi pre termina
U svetu je učestalost prevremenog porođaja oko 10 odsto, što znači da se svaka deseta beba rodi pre termina. Svake godine, oko 15 miliona dece se rodi pre termina ( pre 37 gestacijske nedelje), od toga 1 milion ne preživi. U Srbiji se za godinu dana pre termina rodi više od 4.000 beba. Lečenje prevremeno rođenih beba je zahtevno, dugotrajno, skopčano sa brojnim rizicima i predstavlja veliki izazov za zdravstvene profesionalce, a za roditelje i porodicu, to je neočekivani događaj, izvor velike traume i hroničnog stresa.
Nažalost, ne postoje efikasne rane intervencije za prevenciju prevremenog porođaja. Investiranje u prevenciju prevremenog porođaja treba da bude prioritet i kontinuirani zadatak, jer svaka beba zaslužuje da bude zdrava na rođenju.
Institut za neonatologiju je jedinstvena republička institucija tercijalnog nivoa u kojoj se leče visoko rizične prevremeno rođene bebe najmanje zrelosti i najmanje težine na rođenju. Institut za neonatologiju godišnje zbrinjava 20-25 odsto od ukupnog broja prevremeno rođene dece na teritoriji Srbije i preko 50 odsto dece koja se rode telesnom masom ispod 1.500 grama.
Svetski dan prevremeno rođenih beba je 17. novembar, koji se ove godine obeležava po 12. put, sa idejom da se pažnja društva usmeri na ozbiljne probleme prevremeno rođenih beba i njihovih roditelja.
Preminulo još 14 pacijenata, novozaraženih 5.982